Makedonska pravoslavna crkva nastala je u doba komunizma i po volji komunista, kaže naš sagovornik

      Bilo je veoma teško doći do trenutno najzanimljivije ličnosti Srpske pravoslavne crkve, arhijereja koji po volji srpskog duhovnog poglavara vodi novoustanovljenu Ohridsku arhiepiskopiju, do mitropolita Jovana. On je duhovnik koji, kažu, retko daje izjave za štampu, a u poslednje vreme ga je makedonska vlast čuvala u zatvoru! Tamo je dopao pošto se izjasnio za kanonsko jedinstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
       Visokopreosvećeni, iako vas je srpski patrijarh Pavle pre dva meseca proglasio egzarhom Ohridske arhiepiskopije, saznajemo da vas je ovih dana MPC raščinila zbog prošlogodišnjeg stupanja u kanonsko jedinstvo sa SPC!?
       - To što me je Sinod raskolničke organizacije raščinio, nema nikakve pravne i praktične posledice, jer niti su do sada, niti se od sada mogu prihvatati odluke donesene od raskolnika. Po kanonima Crkve, čak se i tužbe od raskolnika i jeretika ne primaju, a kamoli odluke njihovih nepriznatih sudova.
       Kako je izgledao sam postupak u Crkvenom sudu nepriznate Makedonske crkve?
       - Nije se mnogo razlikovao od cirkusa provincijskog karaktera. Oni su mi sudili kao u tursko vreme, kad te kadija tužio i kadija ti sudio. Nisu mi dostavili optužnicu, nisu me pozvali da se branim i da prisustvujem tom cirkusu, a doneli su odluku bez prava na apelaciju. Drugo je to što čak i kad bi procedura suđenja bila zakonita, mi se ne bismo javili na suđenje, jer raskolnici ne mogu da sude jednom kanonskom episkopu, ali oni su prekardašili svaku meru pristojnosti. Čak i tu njihovu odluku o rašćinjenju nisu dostavili ni nama, ni bilo kome drugome, jer znaju da je to jedno bezvredno parče hartije koje ne služi ničemu.
       Nacrt sporazuma SPC i MPC u Eparhijskom dvoru u Nišu, osim zvaničnih predstavnika SPC, potpisali su članovi makedonske delegacije - mitropoliti: Petar, Timotej i Naum, što je učinjeno uz saglasnost makedonskog poglavara Stefana. Zbog čega se taj sporazum naziva “radnim papirom - neobavezujućim za MPC, njena tela i organe”?
       - To je baš u stilu kada deca igraju žmurke pa kažu: pu - ne važi. Naravno da niko ozbiljan ne može prihvatiti takav njihov odgovor. To je samo izgovor za koji su mislili da je najbolji da bi se branili od napada sredstava informisanja. To nije bio radni već obavezujući dokument, a za to svedoče potpisi svih arhijereja koji su učestvovali u pregovorima u Nišu. Sa makedonske strane bilo ih je tri, kako ste pomenuli, a saglasio se pre toga i raskolnički arhiepiskop Stefan. Mi smo bili saglasni bez pogovora i tako bilo nas je petoro u Sinodu koji su bili za, naspram dvojice protiv i jednog neopredeljenog. Ali kao što se to dešavalo u sistemima tiranije i totalitarizma, pobedila nas je manjina.
       Najžešći protivnik sporazuma sa Beogradom bio je mitropolit pološko-kumanovski Kiril, najstariji makedonski arhijerej. Znate li njegove razloge?
       - Na poslednjoj sednici Sinoda MPC na kojoj smo prisustvovali, a to je bilo u maju 2002, rekli smo Kirilu i potražili da to uđe u zapisnik, da čak kad bi Pravoslavna crkva priznala Makedonskoj crkvi patrijaršiju, Kiril i to ne bi prihvatio. On je ustao da se bije sa nama. Ali, istina je to da Kirilu ne odgovara da Crkva u Makedoniji bude priznata, jer zna on da postoje kanonske smetnje da ostane u jerarhiji.
       Vaš postupak, vaše mišljenje, odobrili su vaseljenski patrijarh Vartolomej i ruski Aleksij, pa ipak vas je MPC razrešila dužnosti!?
       - To je čin njihove izbezumljenosti! I sada sve što rade, rade protiv sebe. Šizma proizvodi šizofreniju, a šizofrenija je život u suprotstavljenostima.
       Koliko je tačno da među raskolnicima ima ljudi koji nisu ni pravoslavne, a ni bilo koje druge vere?
       - Verovatno mislite na one ljude u Makedoniji koji su se suprotstavili Niškom sporazumu. Većina njih i pored toga što su pravoslavne veroispovesti, nisu crkveni ljudi. Ne žive u Liturgiji Crkve, ne pričešćuju se Svetim tajnama, nemaju nikakav podvig.
       Činjenica je da je politika imala veliku ulogu u osnivanju MPC, ali i u svim dosadašnjim pokušajima da se izdejstvuje njena autokefalnost!?
       - Jedina Crkva koja je nastala u komunističkim sistemima bila je MPC. Nepojmljivo je da bi komunisti to radili iz čestite motivacije. Oni su svugde u svetu uništavali Crkvu, a samo u Makedoniji osnovali. Ali to su radili iz sasvim drugih razloga. Njima je Crkva bila potrebna da bi preko nje kontrolisali dijasporu. Dijaspora je bila antikomunistički nastrojena i nije bilo drugih sredstava da se vlasti infiltriraju u dijasporu osim preko Crkve. Ali, ukoliko je visoki kler, dakle episkopi, bili na visini službe, oni opet ne bi mogli da postignu svoj cilj, da vrše špijunažu preko Crkve. Zato im je bilo potrebno da nađu ljude povodljive i što više sa smetnjama da budu u svešteničkom činu, kako bi ih mogli lako ucenjivati. Zato, i pored toga što je komunizam već zvanično pao, poslednji njihov bastion zadržao se u raskolničkoj organizaciji u Makedoniji, a koja sebe samu naziva MPC. Prvo i za sada poslednje rukopoloženje za episkopa, za koje nije tražena saglasnost od vlasti u Makedoniji, bilo je moje rukopoloženje. Iskoristio se tada neki vakum u kontroli Crkve sa strane države i nije tražena saglasnost za moju hirotoniju. Naravno da je to bilo Božja volja, jer ukoliko bi se tražila saglasnost, kao što je to vlast davala za rukopolaganja svih prethodnih episkopa raskolničke crkve, sumnjam da bi se saglasili da budem episkop. Znaju te vlasti da je moje obrazovanje sticano u Srbiji i u Grčkoj.
       Iako je metodista, sadašnji predsednik Makedonije Boris Trajkovski je posetio prvog među jednakima: vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, kojem je tom prilikom rekao da je pitanje MPC “povezano sa identitetom makedonskog naroda”. Šta je time nameravano?
       - Smatram da je to bio jedan od razloga da se dodvori glasačkom telu koje je većinom pravoslavne veroispovesti. Smatram da je licemerje da on govori ono što vi kažete, a sa druge strane, ne menja svoju veru i još više od toga, položajem koji ima, doprinosi da se poveća uticaj protestanata u Makedoniji. Njegova crkva je ušla čak i u novi Ustav Republike Makedonije.
       Da ovaj raskol izlazi iz crkvenih okvira MPC i dobija izrazito političku važnost, potvrđuje to što je makedonska jerarhija zahtevala od vlade u Skoplju da vlastima u Beogradu uputi protestnu notu...
       - Oni su uvek kad imaju nekih problema, kao mala deca, išli kod predsednika vlade da im ona reši problem. Ovog puta, teško im je bilo da ga ubede da se to pitanje postavi u spoljnoj politici zemlje, ali ipak, napravio im je ustupak i zabranio je pravoslavnim sveštenicima drugih zemalja da mogu ući u Makedoniju. Verovatno još toliko i on može, jer ocenjuje da je svaki pokušaj bespravne zaštite raskolničke organizacije na međunarodnom planu osuđen na neuspeh.
       Na osnovu čega se tvrdi da SPC ugrožava makedonsku državu, makedonsku naciju i Makedonsku crkvu?
       - Mi smo već rekli da SPC nema nikakvih pretenzija ni prema makedonskom narodu, ni prema makedonskoj državi. Naravno da nema pretenzije ni prema Crkvi, jer ona je dala maksimalno moguće crkvene autonomije Ohridskoj arhiepiskopiji. Samo ljudi koji imaju nezdrav duhovni život mogu živeti u nacionalromantičarskim sanjarenjima, koja su davno prošla u zapadnim evropskim zemljama, a pre neko vreme čak i na Balkanu. Više smo puta to istakli, da je Makedonija poslednja zemlja u regionu koja proživljava nacionalromantizam.
       Kao ključni argument u zahtevima za priznavanje autokefalnosti MPC koristi se floskula o “obnavljanju Ohridske arhiepiskopije”, iako je jasno utvrđeno da ne može postojati bilo kakva veza između nekadašnje i današnje Ohridske arhiepiskopije?
       - Duhovna veza ne prolazi vremenom. Ona ponekad postoji kao istorijsko pamćenje, ali ne može se uništiti. Crkva ima samo početak, nema kraj. Tako, niko ne može reći da mi nemamo nikakve duhovne veze sa našim precima koji su živeli na ovoj teritoriji koja je bila pod jurisdikcijom slavne Ohridske arhiepiskopije. Ne smatramo da je greška to što se traži jedan duhovni kontinuitet, već je greška u tome što je kontinuitet sa strane raskolnika upotrebljen samo kao fraza.
       Ovih dana bili ste u pritvoru, a srpske arhijereje makedonski carinici vraćaju sa granice!? Ministarstvo vera Republike Srbije je poslalo protestnu notu makedonskoj vladi.
       -Pre nekoliko dana izašao sam iz pritvora gde sam bio upućen po rešenju istražnog sudije u Bitolju. Bitoljska policija podnela je prekršajnu prijavu protiv moje smernosti i još protiv četvorice drugih koji su učestvovali u krštenju moje unuke od sestre. Budući da nas je starešina raskolničke crkve prijavio policiji da smo ušli u hram da obavimo krštenje, došla je policija, privela nas je i zatvorila. To vam je demokratija i sloboda veroispovesti na makedonski način. Odležao sam pet dana, ali u međuvremenu nameravali su da mi produže pritvor još 30 dana. Verujem da je veliki uticaj imala protestna nota Ministarstva vera Srbije, koja je bila odgovor, s jedne strane, na moje protivzakonsko hapšenje, a sa druge strane, protest zbog omalovažavanja sveštenoslužitelja srpske nacionalnosti koje su pokazali službenici pogranične policije Republike Makedonije. Čujem da je ovih dana postavljeno pitanje dolaska makedonske delegacije na Ilindan u manastiru Sv. Prohora Pčinjskog. Jer je zaista neviđeno da makedonske vlasti traže da njihova delegacija bude primljena u manastiru na Ilindan, i da ploče u čast Prvog zasedanja ASNOM-a budu postavljene na manastirskoj kapiji, a da s druge strane, sveštenoslužitelji srpske nacionalnosti ne mogu da uđu u Makedoniju. Naša je nada i molitva da se ipak trezveno i umno reši problem koji, naravno, zavisi od rešenja onog važnijeg, a to je status Autonomne ohridske arhiepiskopije u Republici Makedoniji.
       NAĐA ANDREJEVIĆ