Ljubaznošću kancelarije, Nj.K.V. prestolonaslednik Aleksandar uoči zaključivanja ovog broja NIN-a, stigla su objašnjenja za sve što se smatra spornim u Predlogu zakona o dvorskom kompleksu. Odgovor kancelarije potpisla je Ana Zečević, lični asistent Nj.K.V.

      Da li predloženim zakonom pravo korišćenja dvorskog kompleksa imaju samo članovi uže porodice prestolonaslednika, što isključuje ostale članove kraljevske porodice?
       - Predloženim zakonom je zaista rezervisano pravo korišćenja dvorskog kompleksa samo za članove uže porodice prestolonaslednika. U protivnom, to bi značilo zasnivanje sustanarskih odnosa, što je zakonom zabranjeno. Drugim stavom člana 2 Ugovora o korišćenju kompleksa Belog i Starog dvora na Dedinju, koji je zaključen avgusta 2001. godine između države SRJ i princa Aleksandra Drugog Karađorđevića, utanačeno je da će se međusobni odnosi članova Kraljevskog doma Karađorđevića u pogledu korišćenja dvorskog kompleksa urediti na osnovu Običajnog prava, odnosno Pravilnika Kraljevskog doma.
       Porodični pravilnik za članove Kraljevskog doma donet je 5. aprila 1930. godine, za života kralja Aleksandra Prvog. Članom 2 predviđeno je da kralja nasleđuje njegovo muško potomstvo po redu prvorođenja. Članom 3 određeno je da kralj Aleksandar Prvi, odnosno njegovi muški potomci po redu prvorođenja, postaju starešine Kraljevskog doma. Starešina Kraljevskog doma, kao i svaki domaćin kuće, ima vlast da odredi ko će stanovati i stalno koristiti njegov porodični dom.
       Ukazujemo da na osnovu člana 9 članovi Kraljevskog doma mogu osnivati zasebne kuće. Koristeći se tim pravom, blaženopočivši prinčevi Tomislav, Andrej i Pavle osnovali su svoje posebne kuće, oženili se, dobili decu i postali glave svojih porodica. Na taj način su se oni odvojili od prestolonaslednikove porodice i napustili zajednički dom.
       Prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević s pravom smatra da njegovu porodicu čine: njegova supruga Katarina i njegova tri sina Petar, Filip i Aleksandar. Kraljevski dvor ima svoju društvenu i javnu funkciju, ali je on u osnovi porodična kuća i može biti korišćena od samo jedne, u našem slučaju, brojne i srećne porodice.
       Da li se zakonom o dvorskom kompleksu troškovi izdržavanja prenose na državu?
       - Država je, od dana konfiskovanja imovine pa sve do avgusta 2001. godine, snosila sve troškove investicionog i tekućeg održavanja dvorskog kompleksa. Od avgusta 2001. godine do danas sve troškove snosio je i snosi prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević. Nacrtom zakona predlaže se da država nastavi da snosi troškove investicionog održavanja dvorskog kompleksa i troškove tekućeg održavanja Belog dvora. Prestolonaslednik uzima na sebe troškove tekućeg održavanja Starog dvora.
       Dakle, odgovor na pitanje je pozitivan ali trošak održavanja neće biti učinjen bez odgovarajuće koristi za državu i za narod.
       Izbegava li se utvrđivanje svojinskih prava porodice Karađorđević ovakvim predlogom?
       - Utvrđivanje svojinskih prava se ne izbegava. Ako ne bude donet zakon o proglašenju dvorskog kompleksa za dobro od kulturnog i istorijskog značaja, pre zakona o restituciji imovine, ceo kompleks će biti razdeljen u skladu sa Zakonom o nasleđivanju na desetak delova potomcima kralja Aleksandra Prvog. Prodaja dvorskog kompleksa i podela kupoprodajne cene između naslednika biće jedini mogući način rasprave zaostavštine. Kupci pojedinih delova kompleksa biće preduzetnici koji će u parku izgraditi stambene objekte, a od dvorca napraviti restorane i kockarnice. Na taj način će jedno opšte dobro od istorijskog značaja nestati.
       Ukoliko bude donet zakon o proglašenju dvorskog kompleksa za dobro od istorijskog i kulturnog značaja u državnoj svojini, to ne znači da se izbegava utvrđivanje svojinskih prava. Naime, kada bude donet zakon o restituciji oduzete imovine, naslednicima dvorskog kompleksa će, u skladu sa tim zakonom, biti određena i isplaćena naknada ili data druga imovina odgovarajuće vrednosti u zamenu. Dakle, naslednici neće biti oštećeni.