Ni sad mi nije jasno zašto je Srbija odlučila da Italijanima napiše ček na 120 miliona evra

      Radovan Jelašić disciplinovano čeka da bude izabran novi viceguverner NBS za kontrolu bankarskog sektora, pa da se i on baci na traženje novog posla. Ne misli da će u tome imati teškoća iako neki smatraju da je domaćim bankarima on bio veći trn u oku od Mlađana Dinkića. “Nisam imao mnogo otvorenih sukoba sa njima, na početku sam se dobro definisao, i mada su neki u početku pokušavali da ostvare privilegovan status, ubrzo su batalili taj posao.”
      
       Država ne uspeva da povuče svoje depozite od nekih banaka. Mnogi ljudi ne veruju da država nema mehanizme da svaku banku prisili na vraćanje njenog novca. Da li su te banke toliko moćne da mogu da odbiju zahtev države?
       - Jesu, jesu. Jedan od načina na koji možete da finansirate određena javna, državna preduzeća je da država, a to je bila praksa tokom poslednje decenije, nagradi jednu ili nekoliko banaka svojim depozitima i banke na osnovu tih depozita odobravaju neke kredite na pet, deset ili dvadeset godina. Za banke je to basnoslovan posao, jer su u najvećoj meri taj novac dobili besplatno, pa, iako su ga posle koristili za davanje kredita po jako niskoj stopi, njima je sve to praktično predstavljalo maržu. U takvim uslovima i moja baba bi bila bankar. Ali, javna državna preduzeća ili institucije koje su taj kredit dobile ulaze u interesnu sferu. Tako, dođe neki ministar, ili zamenik ministra kaže: Ja želim da povučem depozit. Ali, onda banka koja je dala kredit javnom preduzeću odgovori: Ne dam. To ne može da uradi banka sa 50 zaposlenih, nego samo velika banka, od sistemskog značaja, koja radi nekoliko poslova za državu, odobrava nekoliko kredita nekolicini javnih preduzeća. Država tako, tražeći svoj depozit nazad ulazi u interesnu sferu ministra za energetiku, ministra za zdravstvo zavisno od toga kome je kredit dat, NIS-u, nekoj bolnici . Banke su poslednjih godina ispekle ovaj zanat sve pričajući o državnom interesu i zarađujući basnoslovne sume na teret poreskog obveznika odnosno države.
      
       Koliko nepovučenih depozita država ima u ovom trenutku?
       - Krajem prošle godine to je bilo na nivou 14-15 milijardi dinara, za prva tri meseca taj se iznos drastično povećao, trenutno bi trebalo da iznosi 17-18 milijardi, a cilj je da do kraja godine bude sveden na osam-devet milijardi. Depoziti su koncentrisani u nekoliko banaka. Nikad se neće dogoditi da država nema ništa u bankarskom sistemu, ali bilo bi žalosno da tamo drži svoj novac uz minimalnu kamatnu stopu, a da istovremeno duguje Narodnoj banci ili nekom drugom i za to plaća debelu kamatnu stopu.
      
       Ali, bankari kažu da država traži od Vojvođanske, Komercijalne i Delta banke da joj se vrate njeni depoziti, a od njih je uzela kredit za reotkup dela Telekoma Srbija koji su u Miloševićevo vreme kupili Italijani?
       - Što se tog konkretnog posla tiče, za te kredite je Telekom praktično obezbedio depozite, pa banke nisu izložene nekom riziku. Naravno, još jednom bi trebalo sabrati dva i dva, pa videti da li u jednoj zemlji koja nema novca za razvoj, nema novca za puteve, da li je to najumesnije korišćenje 120 miliona evra poreskih obveznika. Da li je najcelishodnije da 120 od ukupno 195 miliona evra ode iz zemlje umesto da se za istu vrednost izvršila dokapitalizacija. Taj bi novac ostao u zemlji i mogao je biti iskorišćen za digitalizaciju cele mreže. Kad se u taj posao ulazilo, Narodna banka je skrenula pažnju šta to znači za našu neto domaću aktivu, naše pokazatelje prema MMF-u, pošto je to direktan neto odliv deviza, pa smo za prvih pet meseci imali situaciju da imamo neto odliv stranih investicija, a ne priliva, što je u ovoj fazi tranzicije - apsurdno. Posle se ovde uzvrteo Božidar Đelić. Ja ga pitam ko je dogovorio taj posao, on kaže - Marija Rašeta. Pa, pitam, što ona onda ne nađe pare, šta se ti vrtiš... Ali, doneta je odluka, neko je rekao da je 195 miliona evra najbolja cena, bio je verovatno javni tender, verovatno je bilo transparentno... kad kupujem cipele odem u bar dve radnje, a kamoli kad trošim 195 miliona evra. Telekom je uzeo kredit od Vojvođanske banke, Delta banke... Umesto da državi pripadne deo profita Telekoma da od toga plaća škole i gradi bolnice, neko je odlučio da je najbolji način korišćenja 120 miliona evra da napišete ček i vratite Italijanima a i da ne pričamo da je odnos 1:3 ili 1:2 za akciju u sadašnjim tržišnim uslovima apsurd jer je, na primer, vrednost akcije Dojče telekoma pre pet godina bila blizu 100 evra da bi posle toga pala na pet. Tvrdim da bi oni svi bili presretni da svoje učešće u Telekomu Srbija danas prodaju za trećinu svojevremeno plaćene cene. Ja se čudim da to pitanje niko javno ne postavlja, ali siguran sam da će ono još doći na dnevni red...
      
       Od 25 banaka u kojima je dosad pokrenut postupak stečaja i likvidacije, u koliko slučajeva se vodi sudski postupak u kome banka osporava osnovanost svoje likvidacije?
       - Samo dve banke vode takve sporove: Astra banka i Kapital banka. Sve ostale odluke NBS potvrdio je Savezni sud kao najviša instanca.
      
       Ima li slučajeva da je postupak stečaja okončan?
       - Ne, ni u jednom slučaju. Od prethodnog rukovodstva NBJ smo nasledili stečajne postupke u nekih dvadesetak banaka koji su već trajali po desetak godina. U ovoj zemlji nema ništa lepše nego da budete direktor fabrike u izgradnji ili stečajni i likvidacioni upravnik. Umesto da se trude da naplate svoja potraživanja i isplate svoje deponente, stečajni upravnici idu u investiciona ulaganja, umesto da prodaju prostorije, oni ih iznajmljuju na pet, deset godina što uopšte ne spada u ono čime bi stečajni upravnici trebalo da se bave. Ali, posao stečajnog upravnika je jako unosan posao. Nadam da će novim zakonom o stečaju ceo taj proces biti ubrzan. Mi danas imamo primere da stečajni upravnici rade u nekoliko banaka istovremeno: tako je stečajni upravnik Dafiment banke i stečajni upravnik BC banke. Onda ima stečajnih upravnika koji ne samo da rade na stečaju banaka nego istovremeno i na stečaju preduzeća, što je ogroman konflikt interesa. Sve je to obavijeno velom neke tajnosti....
      
       R. Ć.