Za političkog lidera Srbije, prema ocenama NIN-ove “porote”, najvažnije je da je odlučan i da ima dobar kontakt sa Zapadom; da ima viziju, da je jasan i da prihvata odgovornost da donosi odluke. Zaključak je, takođe, da takvog zasad nema na vidiku

      Osnovno pitanje, koje će svako sebi postaviti suočen sa saznanjem koje su osobine srpskom lideru najpotrebnije, jeste: Ko od onih koji su u poziciji da to postanu najviše odgovara ovom prototipu?
       Pa, na to pitanje će svako sam morati i da odgovori. Naime, lako ćemo se svi složiti da lider treba da bude odlučan. A o tome ko je od onih koje gledamo svaki dan u vestima odlučan, a ko neodlučan, već se nećemo svi složiti. A zamislite kako samo stoji stvar sa pitanjem ko je tolerantan, a ko ne?
       NIN-ova anketa o tome “kakve osobine treba da ima lider Srbije” strogo uzev, naravno, nema pretenzije da reprezentuje javno mnjenje Srbije ili bilo koji njegov deo. Ipak, Svetlana Logar, psiholog, iz agencije Stratexik marketing, kaže da je rezultati koje je NIN dobio ni najmanje ne iznenađuju te da je sasvim mogućno da bi kakva mnogo opsežnija i metodološki suptilnija sondaža imala slične glavne rezultate. To pre svega važi za osobinu “sposobnost komunikacije sa Zapadom”.
       Pogled na rezultate koje je NIN dobio pokazuje da, ako osobine podelimo na one “stručne” (na pr. “poznavanje ekonomije”) i one druge, nazovimo ih “lične” (“odlučnost”, “nekoristoljubivost”), prevagu odnose “lične” osobine. Čak i osobina “obrazovanje” iako je ostvarila “jak vrlo dobar uspeh” (prosečna ocena 4,38) dospela je po važnosti tek u sredinu tabele (na deobu četvrtog i petog mesta sa osobinom “nekoristoljubivost”). Podaci su tim zanimljiviji, jer su NIN-ovi “porotnici” izabrani pretežno iz ekspertske strukture i eto, nisu smatrali da je teorijska potkovanost presudna za političkog lidera.
       Zoran M. Marković, sociolog, inače vođa tima za istraživanja javnog mnjenja koja povremeno sprovodi NIN, kaže da je takav stav potpuno racionalan i da je prepoznatljiv i kod sondaža koje se izvode na reprezentativnom uzorku: ljudi od lidera ne očekuju da se u sve razume, nego da oko sebe okupi one koji se razumeju, kaže Marković.
       To, međutim, ne podrazumeva harizmatičnog političkog vođu: osobina “sposobnost da povede mase” spada među slabije ocenjene, a i neki od “članova porote” koji su visoko vrednovali ovu osobinu osetili su potrebu da je ipak relativizuju: “Ne na populistički način, nego snagom vizije, jasnim komuniciranjem ideja i ličnim primerom.” (Živojin Đorđević)
       Verovatno najveća zanimljivost ove NIN-ove pitalice jeste da su čak četiri “člana porote”, od osam, koristeći mogućnost da upišu osobinu po sopstvenom izboru, upisali da bi voleli da vide lidera “sa vizijom”. To sveukupno može protumačiti kako smatraju da za Srbiju nije rešenje politički tehnokrata, već pre svega čovek koji donosi odluke, “nedvosmisleno ih saopštava i preuzima odgovornost”. (Zoran Stanković)
       Sonja Cagronov tip lidera koji se na ovim prostorima preferira pripisuje “kulturološkom nasleđu”: “Verujem da ćemo za dvadesetak godina biti skloniji da tražimo lidera koji će biti sposoban da bude integrator i medijator, a manje harizmatični, odlučni vođa koji može ‘da povede mase’ (u svetlu budućnost?).”
       Okolnost da je “privrženost porodici” prilično nisko vrednovana definitivno nas uvodi u red društava u kojima se žene i deca, za razliku od anglosaksonske političke prakse, smatraju sferom privatnog i bez većeg značaja za poslove vođenja države. Iako dr Zoran Stanković kaže da mu “terapeutsko iskustvo” govori da ovu stvar ipak smatra važnom.
       Najzanimljivija stvar, razume se, bila bi da se vidi koji od srpskih lidera sa tekuće političke ponude najviše odgovara dobijenom foto-robotu srpskog lidera. Neki od “porotnika” (Mijač, Broćić) smatrali su da je potrebno da naznače da su očekivanja koja imaju preterana za aktuelne domaće političare. Ipak, kaže Svetlana Logar, postoje osobine koje se, kada je reč o sondažama javnog mnjenja na reprezentativnom uzorku, vezuju, više ili manje, za određene političare.
       Na primer, Miroljub Labus je čovek za kojeg se u najvećoj meri, kaže gđa Logar, vezuje “sposobnost da nas približi Zapadu”. Upravo prepoznavanje Labusa kao takvog je glavni razlog njegovog visokog rejtinga, što govori i o tome koliko građani približavanje Zapadu vide kao bitno (baš kao i u NIN-ovoj maloj anketi). Zatim, odlučnost, kao takođe najviše rangirana osobina, indirektno se odslikava u Borisu Tadiću. Istina, Tadić je tek odskora na rang-listama, tako da je rano govoriti o nekoj osobini po kojoj je prepoznatljiv, ali Svetlana Logar kaže kako “sme da tvrdi kako ministru vojske kojeg bi građani prepoznavali kao neodlučnog rejting sigurno ne bi bio u porastu, kao što je sa Tadićem slučaj, za razliku od svih ostalih lidera DS-a, čiji je rejting u padu”.
       Zanimljive su neke domaće specifičnosti koje je dobro uzeti u obzir kada se prave ovakve ankete. Na primer, na preporuku Svetlane Logar osobina “patriotizam” nije stavljena na NIN-ovu ponudu, jer će ispitanik kao patriotu prepoznati svakog onog za koga smatra da radi u najboljem interesu zemlje, a to može biti Vojislav Šešelj isto tako kao i, recimo, Goran Svilanović, što bi sve skupa, u konačnom ishodu imalo kao rezultat podatak koji bi bio neupotrebljiv za analizu.
       Zanimljivo je da je donekle takav slučaj i sa osobinom “poštenje”. Analiza rejtinga Vojislava Koštunice u sondažama Stratedžik marketinga kaže da je u poslednje vreme u padu broj onih koji ga označavaju kao “poštenog”, iako ga, u isti mah, građani i dalje prepoznaju kao lidera kome materijalna korist nije motiv. Zbog toga smo u našoj anketi osobinu “poštenje” zamenili samo naizgled sinonimnom “nekoristoljubivost” - za naše prilike preciznijom i jednoznačnijom. Tako da se može reći, kao što se osobina “povezivanje sa Zapadom” vezuje za Miroljuba Labusa (ali i “odlučnost”, što je zanimljivo), tako je”nekoristoljubivost” osobina Vojislava Koštunice.
       Ostali lideri nemaju svoje “prepoznatljive osobine”, sa kojima se u velikoj meri mogu identifikovati. Zoran Živković je, kazuju neka istraživanja, prepoznat kao premijer za kojeg veći broj građana misli da je uspešan nego da je neuspešan, ali to ipak nije dovoljno da ga lansira u orbitu političkih lidera kao što se dogodilo njegovom stranačkom drugu Borisu Tadiću.
       Dosta može da zavisi i od sreće. Tadiću je zapalo da dođe na čelo vojske, u Srba najomiljenije institucije, a zatim, vojska je nadležnost državne zajednice, što znači da je ministar odbrane ostao izvan klinča u kojem su akteri na republičkom nivou i koji prosto proždire rejtinge političara. Razume se, to ne bi bilo dovoljno da Tadić na novom radnom mestu nije ostavio dobar utisak.
       Konačan zaključak je da Srbija baš i nema potencijalnog lidera kakav izgleda da joj je potreban. Lebdi senka Zorana Đinđića (kontakti sa Zapadom, odlučan, imao viziju, preuzimao odgovornost), ali, za života pokojnog premijera, u istraživanjima javnog mnjenja ništa nije ukazivalo da bi čak i on bio taj koji bi bio prihvaćen za neprikosnovenog političkog vođu.
       U tim prilikama, možda je utešna jednostavna mudrost na koju upućuje Sonja Cagronov, a to je da bi bilo “lepo da svako od nas neguje sebe kao lidera u sopstvenom ‘malom’ životu. Tada bismo možda imali manje potrebe da ga tražimo u okruženju”.
      
       SRBOLjUB BOGDANOVIĆ
      

Prosečne ocene (od 1 do 5) 1. Odlučnost      4,88        2. Komunikacije sa Zapadom      4,88        3. Tolerancija      4,63        4. Nekoristoljubivost      4,38        5. Obrazovanje      4,38        6. Poznavanje ekonomije      3,78        7. Sposobnost da povede mase      3,50        8. Privrženost porodici      3,38        9. Dopadljiv izgled      3,38

      

Sonja Cagronov Organizacione sposobnosti, visok frustracioni prag, diplomatija, su važna karakteristika svakog lidera. Naravno da je shodno datim okolnostima moguće da neke od ovih osobina dođu do izražaja na račun nekih drugih. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da se neke od mana lidera mogu minimizirati ako su ključni efekti za građane pozitivni i obrnuto, skloni smo da mane izvučemo na površinu ako doprinos lidera koji građani procenjuju nije dovoljan.

      

Dejan Mijač: Sve predložene osobine su veoma važne za dobrog političara, ali, pošto pripadaju racionalnom ponašanju, mogu se naučiti i usvojiti, dakle i simulirati. Za modernog srpskog političara mi se čine važnijim osobine koje pripadaju motivacijskom delu ličnosti, a to je iskrena misionarska vera u “projekat Srbija”. A lako je utvrditi ima li neko tu veru. Na primer, ne može neko da radi na reformisanju Srbije, a da školuje decu za život van nje. Idealno dobar političar za Srbiju mora imati svoj lični zadatak i da bude odgovoran prema njemu; to znači da bude protejska savest nacije.