Ova vlast ima politički monopol, ima podršku velikih sila, ta vlast nema sluha za bilo kakve reči kritike

      Ne čekajući, poput drugih članova Saveta, da se premijer Živković vrati iz SAD, akademik Nikola Milošević je podneo neopozivu ostavku na članstvo u tom telu jer, kako kaže, takvo čekanje nema svrhe. “Nema nikakve potrebe da se čeka premijerov povratak iz Amerike da bi se procenilo, odnosno pokazalo da Savet za borbu protiv korupcije ima neki drugi status osim statusa dekora za jednu vladu koja je i te kako odgovorna, ako ne direktno onda indirektno za mnoštvo zloupotreba kako u privredi, tako i u političkom pogledu.”
      
       Jesu li poslednje afere prelile čašu?
       - Držim da je sve ono što se u poslednje vreme dogodilo u političkom životu jedne zemlje, uključujući tu i predsednikov put u Ameriku, samo pokušaj da se iza kišobrana jedne velike strane sile prikrije tamna pozadina politike koju državni vrh ne može da brani. Ovome u prilog samo jedan podatak. Američki Volstrit džornal je objavio podatke jedne ugledne agencije za 161 državu prema stepenu ekonomskih sloboda. Prema tom nalazu naša država se nalazi na izvanrednom 149. mestu. Zajedno sa Belorusijom. Teško je poverovati, ali se Albanija nalazi na 104. mestu. To samo govori da kod nas politika ima prvenstvo nad ekonomijom.
      
       Šta je dovelo do takvog odnosa, da politika bude ispred ekonomije?
       - To da se sada suočavamo ne sa opasnošću da nam se vrati neka politička stranka iz Miloševićevog vremena, nego da nam se vrati, zapravo, ono što je bitno za suštinu Miloševićeve političke moći, a to je institucija političkog monopola. Danas imamo politički monopol jedne stranke i njoj pridruženih stranaka. Iz tog monopola proističu sve zloupotrebe o kojima je ovde reč, koje su samo “vrh ledenog brega”.
      
       Znači li to da su reforme samo dekorativna oblanda određenih interesnih grupa?
       - Pod pojmom reformi ovde se podrazumeva samo spremnost da se Haškom sudu isporučuju osumnjičeni za ratne zločine. Valja reći i to da velike sile, na čelu sa Amerikom to jedino interesuje. Ako bacimo pogled na uslove za ulazak u Evropu, takođe se može videti da se na prvo mesto stavlja da se pred Haški sud izvedu oni koji su traženi. Drugim rečima, ostali uslovi koji bi trebalo da budu presudni za suštinsku reformu države, a to znači uspostavljanje istinskih demokratskih institucija, prevage ekonomije nad politikom, zapravo je samo neka vrsta garnirunga.
      
       Hoćete da kažete da Zapad nije iskren u svojim zahtevima?
       - Evo primera druge vrste. Zna se da je u Saudijskoj Arabiji na snazi šerijatski zakon. Da je 74 presuda izvršeno odsecanjem glava, a da američka administracija zbog toga ne samo da nije energično protestovala nego se nije rukovodila ni merilima kao, recimo, u Iraku. Možemo izvesti jedan sumoran zaključak. Znači li to da ako ova vlast odluči da seče glave svojih političkih protivnika na fudbalskim igralištima, a pri tom redovno isporučuje kandidate za Hag, niko neće zbog toga da je kaštiguje.
      
       Nije li to malo prejaka hiperbola?
       - Rečeno ću potvrditi opet primerom. Nedavno je stranka gospodina Mihajlovića primljena u Liberalnu internacionalu. Mi vrlo dobro znamo šta je prošla ta stranka. Vrlo dobro znamo da je ona bila jedan od jezičaka na vagi parlamentarne većine kod Slobodana Miloševića. Znamo da je Mihajlović bio predsednik opštine Valjevo kada je Milošević proglašen počasnim građaninom ovog grada, a kada je bilo pitanje njegove ostavke, posle ubistva premijera Đinđića, on je rekao da je to kukavički čin. To je nezamislivo u bilo kojoj liberalnoj i demokratskoj državi. Drugim rečima, merilo reformskog kursa su spoljnopolitički interesi velikih sila, a ne da li ovde ima ili nema demokratskih institucija.
      
       Kada ste ulazili u Savet da li ste mogli slutiti da ćete odatle izaći na ovakav način?
       - Nosio sam se mišlju da ostavku na članstvo u Savetu podnesem onog časa kada sam pokojnog premijera Đinđića video u kvizu Televizije Braća Karić, jer je vlada premijera Đinđića gospodina Karića proglasila za ekstraprofitera. Kasnije, kada je došlo do ubistva premijera, samo sam odložio svoju nameru. Držim, da makar ostavkom imam mogućnost da u javnost dospe mišljenje članova Saveta o onome šta vlada radi i kako radi, ako to već članstvom u Savetu nisam mogao.
      
       Kada ste prvi put primetili da nailazite na otpor vlasti u odnosu na vaše preporuke i sugestije?
       - To važi ne samo za mene već za sve moguće predloge Saveta. U prvom redu, na koji način je vlada tretirala sam položaj Saveta. Za sve ovo vreme Savet nije dobio ni prostorije ni bilo kakva finansijska sredstva. Onda je jasno šta Savet predstavlja za vladu. Paravan i ništa više.
      
       Hoće li sam čin vaše ostavke, a možda i drugih članova Saveta, dovesti do nekih pomaka ili neće?
       - Odjeka u javnosti zasigurno može biti. Ali, ja iskreno sumnjam da taj čin može bilo šta da promeni. Ova vlast, koja ima politički monopol, ima podršku velikih sila, ta vlast nema sluha za bilo kakve reči kritike.
      
       S. I.