Ukoliko Vlada Srbije ne usliši predloge i sugestije tela koje je sama formirala, moraće da formira novo

      Nova vlast u Srbiji je rešila da otkloni imidž jedne od najkorumpiranijih zemalja, ali na stari, pašićevski način - kad jedan poblem ne možeš da rešiš, ili želiš samo privid rešenja, formiraj Komisiju.
       Tako je pre godinu i po dana formiran Savet za borbu protiv korupcije. I umesto da vlada sluša savete i preporuke tela u kojem su sedeli ljudi od ugleda i autoriteta, prvo su počeli da smetaju neki njegovi članovi koji su javno i bez pardona upirali prstom u nepravilnosti koje su se vukle još iz prošlog režima a vlada ništa nije preduzimala da ih otkloni. Zbog sukoba sa vlasnikom Pink televizije, Savet je prvo napustio profesor Čedomir Čupić. Vlada ga nije zaštitila, jer je to za nju bila “tuča vrabaca u pesku”. Netom je otišao i predsednik Saveta, ugledni novosadski advokat Slobodan Beljanski. Njegovom odlasku prethodila je medijska haranga i denuncijacija u vezi sa doktoratom Beljanskog. Ni njega vlada nije zaštitila. Najnoviji slučaj je ostavka akademika Nikole Miloševića, a postoji i pretnja da ostavku ponude i svi članovi Saveta, ako razgovor sa premijerom Živkovićem (kada se vrati iz Amerike) ne urodi plodom.
       Verica Barać, novi predsednik Saveta, ukazuje da je još na prvom sastanku sa premijerom Živkovićem, Savetu obećano da će do 10. jula Vlada Srbije usvojiti dva važna antikorupcijska zakona. Međutim, kako kaže Barać, usvojen je samo Zakon o finansiranju partija, s tim da njegova primena počne tek od 2004. godine. Nisu ispunjeni, kako kaže, ni neki raniji zahtevi na kojima savet insistira više od godinu dana. “Pre godinu dana Savet je učestvovao u izradi nacrta zakona o finansiranju stranaka, nacrta zakona o sukobu interesa, jednog kodeksa o ponašanju državnih službenika i pripremao nacionalnu strategiju borbe protiv korupcije. Te mere su prošle jako loše, ali je na predlog starih članova Saveta pružena još jedna šansa i vladi i Savetu”, kaže gospođa Barać.
       Predsednicu Saveta zbunjuje činjenica (“budući da idemo ka izborima”) što je Zakon o finansiranju stranaka donet sa odloženim dejstvom, a da zakon o sukobu interesa od ovog trenutka nije usvojen. “To je jedno od važnih pitanja koje treba da bude raspravljeno na sastanku sa Živkovićem, koji je javno izrazio spremnost za saradnju i obećao da će prisustvovati sednicama Saveta kad god ga pozovu”, kaže ona.
       Od početka rada Savet insistira na jednom potpunom spisku podataka svih članova vlade, izabranih i imenovanih lica o tome da li su i gde članovi ili predsednici upravnih odbora. “Ranije smo dobijali nekompletne spiskove. Čak i ministarstva koja su dala podatke, dala su ih za neke ljude, a za neke ne. Nema tu neke filozofije. Jednostavno, prave i dobre saradnje nema.”
       Savetu je predočeno da ima budžet od 30 miliona dinara ali ga oni još nisu videli. Ni posle godinu i po dana od formiranja, nemaju čak ni svoje prostorije, kao ni druge tehničke uslove. Kao da još nije ni počeo da radi. “Onda se desilo sve ono što se sada desilo, da se vrlo grubo kaže da je Savetu dostavljena dokumentacija a pred nama se pojavi privatna pritužba gospodina Kolesara. To su sve one stvari iz kojih vidimo da se ono što smo dogovorili sa premijerom Živkovićem, u stvari nije desilo. Da li je moguće da eksperti u vladi, radeći svoj posao, nisu mogli da dođu do neke validne dokumentacije koja bi bila valjana i za sud i za neku međunarodnu arbitražu?”, pita se gospođa Barać.
       Treba spomenuti da je ministar finansija u Vladi Srbije Božidar Đelić rekao da treba dosta vremena da bi se utvrdilo poresko stanje Januševića i Kolesara, iako upućeni tvrde da je za to potrebno svega nekoliko minuta. Ili, slučaj nedozvoljene gradnje, kada je ministar građevina Šumarac rekao da je vlasnik Pinka platio ekstraprofit, što baš nema nikakve veze sa legalizacijom koju je na taj način pravdao. Pojedinačnih primera je bezbroj, na osnovu kojih Savet treba da izradi rešenja i uputi ih vladi koja treba, kroz institucije, da ih rešava. Recimo, u vezi sa izvozom šećera. Izvezeno je više šećera nego što su kapaciteti svih naših šećerana, iako je Evropska unija dozvolila izvoz samo tržnih viškova. Da zlo bude veće, mesec dana posle te afere se desila pobuna proizvođača šećerne repe, a vlada sa njima napravila sporazum da ih isplati iz robnih rezervi. Dakle, u državi iz koje je izvezeno toliko šećera, zbog čega su uvedene i sankcije, iz budžeta se ponovo plaća nešto što je neko izvezao.
       I pored teškoća na koje nailaze, predsednica Saveta Verica Barać rešenje ne vidi u ostavkama. Odustajanje nema mnogo smisla. Ako mi sve napustimo neko će to morati sve iz početka da radi. Loši će da biraju još lošije, a iz lošeg opet može da proizađe samo loše. Strašna je šteta što su iz Saveta otišli i gospodin Čupić i gospodin Beljanski. Ne znam kako vlada želi da ima jedno takvo telo ljudi od poštovanja i ugleda a da pri tom istovremeno krnji njihov ugled. To je ružno i prosto loše govori o vladi.”
       Kao mali pomak u saradnji vlade i Saveta gospođa Barać ističe obimnu dokumentaciju o dodeli frekvencija tokom devedesetih godina. Na osnovu uvida u tu dokumentaciju i ugovore koje je RTS tokom prethodne decenije sklapao sa drugim medijskim kućama u Savetu su zaključili da je nacionalna medijska kuća pretrpela značajnu materijalnu štetu. Za gospođu Barać je čudno da poslednje dve godine niko nije išao na raskid tih ugovora. Postoji, recimo, ugovor po kojem Pink ne može da emituje informativne emisije pre nego što dobije takvu koncesiju. “Očigledno je na taj način oštećen državni interes, jer je RTS raspolagao državnim dobrom. Zato smo vladi predložili da se angažuje jedna nezavisna revizorska kuća koja će napraviti kompletnu reviziju tih ugovora. Nismo dobili nikakav odgovor.”
       Čak ni povratna informacija nije stigla ni na predlog Saveta da vlada opozove svoje članove iz Radiodifuznog saveta, da bi na osnovu tog primera članovi Saveta bili izabrani na zakonom primeren način.
       Najnovije prozivke u aferi sa pranjem novca aktere, izgleda, mnogo ne dotiču. Oni tvrde da se nisu ogrešili o zakone, naročito ne one kojih i nema, kao što je zakon o sukobu interesa. Izgleda da i za to ima leka. Barać smatra da ti ljudi moraju da odu. “Može se tačno utvrditi da li je neko svoj privatni interes nametnuo javnom, odnosno taj javni podredio svom privatnom interesu. S druge strane, to su stvari za koje neko, takođe, treba da bude odgovoran. Neko mora da nadoknadi štetu koju je pričinio. Ukoliko reakcije vlade na predloge Saveta i dalje budu izostale, to će biti signal da vlast nema ozbiljnu nameru da se bori protiv korupcije i da onda treba očekivati kolektivnu ostavku članova Saveta za borbu protiv korupcije.”
       Očigledno, dobar imidž se ne nameće, već stiče.
      
       SLOBODAN IKONIĆ