Upravo zbog složenosti destruktivnog delovanja sekti na psihičko, fizičko i socijalno zdravlje Evropska federacija za istraživanje i informisanje o sektama (FECRIS) planira da 2004. godine održi internacionalni simpozijum pod naslovom “Zdravlje i delovanje sekti” i podnaslovom “Zdravlje, etika, ljudska prava, sekte i pravo”

      Upravo se juna ove godine navršilo deset godina od masakra u kasarni “Južnomoravske brigade” u Vranju kada je mladi vojnik, pripadnik jedne satanističke sekte, ubio po nalogu svoga gurua sedam svojih drugova, a zatim i sebe. Ni ova teška tragedija, u kojoj je glavni krivac-guru ostao nepoznat i nekažnjen, nije pokrenula savest ni prethodne ni sadašnje vlasti da sa nivoa države i njenih struktura preduzme mere, i preventivne i represivne, u cilju zaštite svojih građana od pogubnog delovanja sekti, koje, očigledno, ne ugrožavaju samo zdravlje ljudi, posebno dece i adolescenata, ne narušavaju samo ljudska prava i socijalnu ravnotežu, već svojim zločinima mogu da unište živote ljudi.
       Da bismo se osvrnuli na posledice štetnog delovanja sekti po ljudsko zdravlje, bilo bi neophodno poznavanje tehnika mentalnih manipulacija kojima se sve sekte bave, zatim da poznajemo osnove njihovog učenja i prakse, da imamo uvid u psihološko-psihijatrijski profil gurua i gurela (ako je guru ženskog roda) i naravno da se kroz individualnu psihološku eksploraciju konkretne žrtve sekte ili adepta upoznamo sa osnovnim crtama ličnosti i načinom njegovog intrapersonalnog i interpersonalnog funkcionisanja i konačno postavimo dijagnozu vrste i stepena oštećenja psihičkog, fizičkog i socijalnog zdravlja jer je ono u svome dinamičkom jedinstvu nedeljivo.
       I dok se u zemljama EU, na primer, najpre na Medicinskom fakultetu u Lionu, a od ove godine i na Medicinskom fakultetu u Parizu, organizuju postdiplomske studije iz Sektne viktimologije (nauke o žrtvama sekti) za lekare-specijaliste iz psihijatrije, pedijatrije, medicine rada i školske medicine pre svega, zatim za psihologe specijaliste medicinske psihologije, dalje, za sociologe i socijalne radnike, pravnike, policajce, tužioce, sudije i advokate i druge, dotle na našim prostorima i dalje vlada neshvatljiva inertnost, indiferentnost sa impozantnim stepenom nepoznavanja ovog novog oblika socijalne patologije i socijalne psihijatrije, čak i od strane onih lica i funkcionera koji bi po logici državnih ili profesionalnih dužnosti koje obavljaju morali da poznaju fenomen savremene sektne patologije, a u cilju zaštite zdravlja i života građana kao i zaštite osnovnih ljudskih prava, uključujući i pravo na zdravlje i život.
       U Skupštini Francuske je problem sekti stavljen na dnevni red pre tačno 21 godinu da bi usledile brojne studije timova stručnjaka za potrebe predsednika vlade nakon čega su preduzete mnoge preventivne i represivne mere sa državnog nivoa, sve do formiranja Međuministarske misije za borbu protiv sekti Vlade Francuske, dotle kod nas naši “narodni predstavnici” drže glave u pesku “mudro ćuteći”. Sa takvim stavovima, ponašanjem i, verovatno, neznanjem, ne možemo svakako da hitamo u EU. *
       Nemamo namere a ni prostora da u okviru jednog novinskog članka prikažemo svu složenost i značaj sektne psihopatologije, jer to jednostavno nije moguće uraditi. Za takav nivo informisanja i edukacije postoje seminari, kursevi ili postdiplomske studije sve do nivoa dobijanja stručne kvalifikacije sektnog viktimologa.
       Stoga ćemo ukratko prikazati rezultate nekih inostranih istraživanja fenomenološko-simptomatskog tipa. Mentalnim manipulacijama i bihejvioralnim kondicioniranjem se uspostavlja novi oblik sektne adikacije sve do stepena kompletne psihičke, fizičke i socijalne zavisnosti, uz pojavu klasičnog apstinencijalnog sindroma. Kao posledica mentalnih manipulacija javlja se mentalna destabilizacija sa elementima psihotraumatizacije, koja vodi lučenju endogenih opijata/endorfina i enkefalina, što izaziva efekte relaksacije (anksiolitički efekat) i stanja bezbolnosti (analgetski efekat). Kada dođe do razgradnje endogenih opijata koji se stvaraju u mozgu adepta-žrtve sekti, onda ona ima neodoljivu potrebu da ponovo ide kod svoga gurua, učitelja ili instruktora gde doživljava retraumatizaciju sa ponovnim stimulisanjem endogenih opijata do uspostavljanja najpre zavisnosti i, na kraju, depresivne iscrpljenosti što može voditi i ka samoubistvu. Naravno, kod nekih sekti se proces ubrzava i destrukcija i maceracija ličnosti je drastičnija jer, na primer, poznato je da satanističke sekte, posebno u fazi inicijacije, besplatno u početku, nude marihuanu, ekstazi ili heroin.
       Konvej, Zigelman i saradnici su ispitivali 353 adepata i utvrdili depresivnost u 76 odsto slučajeva, alijenaciju, usamljenost u 68 odsto, osećanje krivice u 53 odsto, osećanje konfuznosti i poniženosti u 59 odsto slučajeva, noćne more i strahove u 49 odsto. Samoubilačka razmišljanja su postojala čak u 52 odsto ispitanika. Nije poznat procenat realizovanih samoubistava. U 42 odsto slučaja žrtve sekti nisu mogle da se oslobode ritmova mantranja i meditacije. Seksualno zlostavljanje od strane gurua je registrovano u 60 odsto slučajeva žrtava “crkve” a u stvari opasne sekte “Božja deca”, kasnije sa novim kamuflažnim imenom “Porodica ljubavi”. Najt je vršio psihijatrijska istraživanja kod 58 pripadnika lažnoterapijske sekte i utvrdio je sledeće: 97 odsto žrtava je verbalno zlostavljano do stepena psihotraumatizacije. Klasičnu sliku psihotraumatizacije je ispoljavalo 86 odsto adepata, anksioznost 52 odsto, depresivnost 48 odsto itd., dok je 18 odsto pripadnica sekti imala menstrualne probleme.
       Langom, Čembers i drugi istraživali su posledice kod 3308 bivših adepata iz 101 sekte i utvrdili: strah i strahovanje kod 83 odsto žrtava, pad samopoštovanja, depresivnost, beznađe, bespomoćnost, osećanje krivice uz poremećaj stanja svesti od 83 odsto do 55 odsto. Posle izlaska iz sekte više od 70 odsto žrtava je primalo medicinsko-psihijatrijsku pomoć. Pol Marten i saradnici ističu da fizičko nasilje nad žrtvama sekti ide od verbalnih agresija sve do teških fizičkih tortura uz zatvaranje u mračne prostorije i stavljanje revolvera na potiljak...
       Profesor Klark sa Medicinskog fakulteta u Harvardu je ispitivao veću grupu mladih žrtava sekti. Utvrdio je da je 58 odsto budućih žrtava imalo izvesne emocionalne poremećaje zbog kojih su i bili lak plen sekti, dok 42 odsto žrtava sekti u presektnoj fazi nije ispoljavalo simptome duševnog trpljenja.
       U terapiji adepata evropski eksperti odbacuju “deprogramiranje” ili “dekodiranje” kao nestručne i naučno neprihvatljive metode, već preporučuju psihoterapiju, psiho-farmakoterapiju i socioterapiju, što može da traje nedeljama, mesecima. Upravo zbog složenosti destruktivnog delovanja sekti na psihičko, fizičko i socijalno zdravlje Evropska federacija za istraživanje i informisanje o sektama (FECRIS) planira da 2004. godine održi internacionalni simpozijum pod naslovom “Zdravlje i delovanje sekti” i podnaslovom “Zdravlje, etika, ljudska prava, sekte i pravo”. Koristim priliku da i ovim putem animiram multidisciplinarnu stručnu javnost, a pre svega psihijatre i psihologe, da aktivno učestvuju na ovom najvišem stručno-naučnom skupu Evrope, posvećenom ovom značajnom fenomenu savremene psihopatologije koja ugrožava ne samo zdravlje već i živote građana.
       Ponuđena nam je mogućnost da naša zemlja bude domaćin ovog visokog skupa 2004. i da sačeka eksperte iz 26 zemalja pre svega Evrope, ali i Amerike i Australije. Da li ima političke volje i dovoljno znanja i odgovornosti nadležnih, pre svega vladinih struktura, da pruže podršku i pomoć u održavanju ovog visokog skupa evropskih eksperata? Evropa nam je na ovom planu odškrinula vrata. Hoćemo li ih širom otvoriti ili zatvoriti i dalje blaženo živeti u svome neznanju i inertnosti? Ne zaboravimo: neznanje - šteti! ZNANjE - ŠTITI!
      
       * Oktobra 1996. godine održava se u Parizu IV internacionalni salon psihijatrije pod pokroviteljstvom predsednika Francuske i pod patronatom Svetske psihijatrijske organizacije. U programu su i simpozijumi: “Sekte i samoubistva” i “Gurui, sekte i kolektivne psihoze”. Iz SRJ samo moja malenkost učestvuje. Šta je sa 1 000 psihijatara i 1 000 psihologa iz SRJ? Neinformisanost, inertnost, nemotivisanost... Ili su kolege iz Evrope dokone, zaludne?!