Posle velikog poraza na poslednjim republičkim izborima Srpski pokret obnove nije ušao u parlament. Bili su to teški trenuci i za stranku i za Vuka Draškovića. Posle tri godine, na vanrednim i dopunskim lokalnim izborima ova stranka prolazi daleko bolje i, u proseku, osvaja oko dvanaest procenata glasova. Da li se Srpski pokret obnove i Vuk Drašković ozbiljno vraćaju na političku scenu? Izbori će pokazati koliko ko vredi, a ankete i prognoze karavani donose a vetar odnosi.

      Ponovo ste u javnosti. Znači li to da nas čeka “burna” jesen.
       - Da, mislim da će jesen biti dosta burna.
       Ni leto nije mirno. Ide afera za aferom, a vlada kao da nije odavde...
       - Mi već dve i po godine gledamo i slušamo samo ovakve stvari. To je pogubno po građane, po naciju i po državu. Najstrašnije je što je ovakvim ponašanjem i vladanjem koje se svelo na golu pljačku, bezakonje i rasprodaju države, narod oteran u neku opasnu apatiju i ćutnju, pa se stiče utisak da ovo propadanje može da traje dokle vlast hoće. Ne mislim da će biti tako. Mislim da će iz ove omorine nešto da grune. Uvek grmljavini prethodi omorina.
       Da li ste posle 5. oktobra očekivali da će opozicija, postepeno, kako je vreme prolazilo, da se nađe u teškoj situaciji? Da li ste očekivali da će opozicija u Srbiji, gde se ubrzo našla i Demokratska stranka Srbije, imati tako trnovit put da pokaže da postoji, da dođe u novine, na televiziju?
       - Nisam očekivao pre 5. oktobra da će to ovako izgledati posle 5. oktobra. Nisam očekivao, jer sam verovao da će Srpski pokret obnove dobiti najveći broj svojih tradicionalnih birača. I da smo dobili te svoje birače, onda bismo imali dve mogućnosti - da snažan SPO sa svojim snažnim, autonomnim poslaničkim klubom bude u vlasti, da diktira tempo i smer demokratskih reformi. I u tom slučaju svega ovoga bezakonja i kriminala ne bi bilo.
       Da li ste očekivali od saboraca da istog trenutka kad postanu vlast zaborave demokratska pravila?
       - Očekivao sam. I to je bio jedan od razloga zašto Srpski pokret obnove kao tvorac DOS-a donosi odluku da samostalno izađe na izbore. Ako nekog dobro poznajete, onda se prema tome i postavljate. Sada se vidi da smo pravilno procenili, a pri tome loše prošli. Ponavljam, i da se više ne bavimo prošlošću, da je Srpski pokret obnove dobio svoje glasove, sasvim drugim putem bi išla Srbija.
       Kako ste doživeli ukidanje televizijskih prenosa? Bila je to demokratska tekovina, izborena upornom borbom protiv bivšeg režima.
       - Sa ogorčenjem. Doživeo sam to gotovo kao namerno nipodaštavanje 9. marta 1991. godine kada su izboreni direktni televizijski prenosi. Milošević je nekoliko puta dolazio na ideju posle toga da ukine direktne televizijske prenose, ali je uvek Srpski pokret obnove odgovarao: Tog trenutka imaćeš novi 9. mart. Ali nije to jedino što je opozicija bila izborila pod Miloševićem, a sada se ukida.
       Kad očekujete izbore? Kad smo pomenuli olinjalu frazu “vruća jesen” nismo mislili na neko miholjsko leto, nego na tešku ekonomsku situaciju, čistu bedu. Da li očekujete da će izbora biti ove godine; kada i kakvi izbori opoziciji najviše odgovaraju? I još jedno pitanje posle toga.
       - Izbore očekujem krajem zime iduće godine.
       Baš vam hvala za stilsku figuru.
       - Znači, negde u martu-aprilu.
       Posle ustava.
       - Ne, toga ustava, ni Sretenjskog referenduma neće biti. Biće nečega, verujem, na jesen što će da spreči i prekine ovu strategiju kupovanja vremena za sebe a na štetu Srba i Srbije.
       Na šta mislite?
       - Mislim na velike proteste koji će valjda da uslede ove jeseni i koji će vladi zapretiti time da može da odleti i bez izbora. I tada će po ubrzanom postupku, bar tako bi trebalo da bude, da se formira neka prelazna vlada koja će pripremiti set demokratskih zakona za vanredne izbore.
       Čisto sumnjamo da će narod, ovakvim kakvim ga je Bog dao, sam krenuti u proteste. Neko sve to mora da organizuje.
       - Nesreća je što vodeća snaga opozicije svoju političku strategiju temelji na nečinjenju ili čekajući da se probudi Marko - vidite šta se sve događa, a on se neće nikada probuditi. Zamislite da Srpski pokret obnove ima, kao neki, poslanički klub od četrdeset i nekoliko poslanika.
       Mislite na Koštunicu i Marka Kraljevića, koga je Vuk Karadžić u pesmi uspavao...
       - Mislim na Koštunicu. Davno bi ovo bilo rešeno. Ne može se u politici delovati sa pozicija nečinjenja ili bar ne uvek.
       I ono što se ne čini, odgovornost je.
       - Naravno. Nije dovoljno samo sedeti i komentarisati i kritikovati, a pri tome ne iskoristiti, ne pokušati ništa da se zaustavi to što kritikujete. Verujem da bi takoreći identična situacija bila i pod Miloševićem da nije bilo, pre svega, te motorne snage svakodnevnih pritisaka, demonstracija, protesta, otpora, koja se zvala Srpski pokret obnove. Evo, sad na Preobraženje 19. avgusta pozvani smo u srce Šumadije Velja Ilić, Voja Koštunica i ja da govorimo na skupu radničkog pokreta Otpor u Kniću. To je radničko-seljački pokret Otpor. Baš me zanima kakvo je raspoloženje u srcu nacije, u Šumadiji.
       Ko je pristao tamo da govori?
       - Koliko znam, prihvatio je i Velja, a da li je prihvatio i Voja, ne znam, videćemo.
       Pripremaju se, izgleda, izmene izbornog zakona. Čuli ste da se pominje većinski i neki mešoviti sistem. Cesid je protiv toga.
       - Pa, čujem i ja da u Demokratskoj stranci kombinuju sa većinskim sistemom jer im se čini da će narod možda da glasa pre svega, za televizijska lica, a pošto apsolutno vladaju centralnim elektronskim medijima, onda će u tome videti svoju jedinu šansu. Ne verujem da je naš narod toliko naivan i verujem da razlikuje krupijea u kockarnici, bez obzira na to koliko se on pojavljivao na televiziji, i nekoga ko treba da vodi državu i da je vadi iz ovoga živoga blata, danas čak mnogo dubljeg nego što je bilo one noći kad je objavljen Miloševićev pad. Izborni zakoni su pripremljeni i mogu se usvojiti za jedan minut. Reč je upravo o Cesidovim izbornim zakonima koji su apsolutno primereni evropskim demokratskim standardima.
       To znači proporcionalni sistem, jedna izborna jedinica i cenzus od dva odsto...
       - Većinski sistem će terati stranke u neprincipijelne koalicije. To je nokaut sistem. U krajnjem slučaju, nemam ništa ni protivu toga. Onaj ko bude hteo nokaut-sistem, mora unapred da zna da će biti nokautiran.
       Jednog dana, a možda i posle.
       - Ne, biće nokautiran na prvim izborima. Ali šta ćemo mi dobiti? Savez rogova u vreći. To je ono što sada imamo. Proporcionalni izborni sistem je u tom smislu najbolje rešenje. Neka svi izađu sa svojim programima, sa svojim listama i posle izbora da se lepo napravi normalna posleizborna koalicija između stranaka srodnoga ili sličnoga programskog opredeljenja.
       Kad je reč o Srpskom pokretu obnove, mi smo nacionalnodemoratska ili demokratskonacionalna stranka liberalnog opredeljenja i na ovom terenu tražimo svoje saveznike.
       Bilo bi dobro da nešto kažete i o ovoj državnoj zajednici koja se piše malim slovima.
       - Ova i ovakva državna tvorevina trajaće samo onoliko koliko su na vlasti oni koji su je stvorili. Verujem da će veoma brzo vlast u Srbiji biti promenjena i da ćemo uspeti da sačuvamo zajedničku državu sa Crnom Gorom. To želim.
       Srbija je danas centralizovana država i to nije dobro. Šta u tom smislu predlažete?
       - U Srbiji vlast treba decentralizovati, spustiti je generalno na nivo opština i gradova, kao u Americi, kao u Švajcarskoj, i omogućiti građanima da oko 70 odsto dohotka koji stvaraju u opštini, u gradu, ostaje njima, a da 30 odsto odlazi u Beograd za finansiranje onih državnih službi i ustanova koje ne mogu biti opštinske. Ne može vojska biti opštinska. Ne može diplomatija biti opštinska, itd.
       Ključno pitanje za nas jeste jedino šta ćemo sa Kosovom, i kako rešiti tu muku. Imate li rešenje za Kosovo?
       - Kosovo i Metohiju ne možemo ni odbraniti, ni zadržati krupnim rečima, deklaracijama o tome da treba u Ustavu da zapišemo da niko nema prava da se odriče Kosova i Metohije, niti možemo tu pokrajinu da zadržimo u Srbiji papagajskim, gotovo uslovno-refleksnim ponavljanjem - po Rezoluciji 1244 Kosovo je neotuđivi deo naše državne teritorije i da je izlaz u multietničkom, multinacionalnom Kosovu i Metohiji. Ne. Treba jasno reći da Srbi i Albanci na Kosovu i Metohiji ne mogu da žive zajedno i da je jedini način da žive odvojeno jedni pored drugih, svako u svojoj opštini, u svom gradu ili delu grada, u svom kantonu.
       Kako objašnjavate da ova vlast, pa ni birači, ne slave ni 5. oktobar? Evo, tri godine nema proslave. Zašto se 5. oktobar ne slavi naveliko?
       - Zato što narod zna da se tog dana odigrala velika prevara i manipulacija tim narodom koji nije hteo ovo. To je dan saveza između komande Miloševićevog državnog terorizma i novih vlasti u državi.
       Priča sa spomenicima i o spomenicima opet liči na 1945. godinu. Hoće da sklanjaju stare i da stave neke svoje spomenike. A vlast traje “samo” tri godine.
       - To je deo priče da se vlast toliko osilila da vreme računa od sebe, što je dokaz najvećeg primitivizma. Mislim da, ma koliko da su iskreno marksisti, u ovome slučaju ne poštuju ni samoga Marksa, jer on na jednom mestu kaže da samo za primitivca istorija počinje od dana kad se on rodio ili od dana kad se on dočepao vlasti.
       Kao čovek koji je preživeo dva atentata, kad je reč o atentatu na Đinđića, prema vašem saznanju da li je to samo naše delo, srpsko, ili ima i nekog inostranog faktora u ubistvu Đinđića?
       - Ne znam. Valjda će se to na suđenju makar delimično otkriti. Ja sam iznenađen činjenicom da je, recimo, Milorad Bracanović pušten na slobodu. Možda protivu njega nema nikakvih dokaza. Ne znam. Ali, ako on kao stvarni šef Državne bezbednosti do dvadesetak dana pre Đinđićevog ubistva nije odgovoran za taj zločin, onda nije ni Legija, jer bez saradnje i bez organizacione uloge vrha Državne bezbednosti ubistvo nisu mogle da izvedu same “crvene beretke” ni “zemunski klan”. Konačno, i onaj koji je, prema policijskoj optužnici, povukao okidač nije nikakav mafijaš, nego potpukovnik elitne policijske jedinice i pripadnik Državne bezbednosti.
       Ovih dana izdali ste knjigu “Zločin bez kazne”. Šta možete da očekujete od vlasti koja teško rešava i slučaj ubistva svoga premijera?
       - Knjiga je zbornik dokumenata, činjenica koje su nesumnjive, neoborive. I na osnovu tih dokumenata i činjenica moguće je izreći kazne svima koji su učestvovali u zločinu na Ibarskoj magistrali, ali ta knjiga je takođe i skener celokupne piramide državnoga terorizma Slobodana Miloševića, koji je ostao netaknut i posle 5. oktobra 2000. godine.
       Šta očekujem? Ne očekujem ništa. Evo, recimo, za atentat u Budvi zadužen je Veselin Mrdak kao pomoćnik specijalnog državnog tužioca. Taj čovek je 1993. godine strpao u zatvor Danu i mene i bez ikakvog osnova, najgrublje kršeći zakon, zažmurio pred torturom kojoj smo bili izloženi i držao nas u pritvoru skoro 50 dana. I sami vidite da od “Sablje” nije ostala ni drška.
       Da li u ovoj zemlji postoji bar neka strategija izlaženja iz svake krize?
       - Uveren sam u pobedu nacionalnodemokratskih snaga. Mislim na stranke veoma srodnog programa Srpskom pokretu obnove. I verujem da će u toj novoj Narodnoj skupštini Srpski pokret obnove igrati značajnu ulogu i da će nova Narodna skupština na prvoj sednici ukinuti set zakona kojima je uspostavljen komunizam u ovoj zemlji i da će (naravno, uz vraćanje Srbiji njene krštenice, njenog grba, njene himne) odmah doneti i zakon o restituciji, o povratku imovine onima kojima je imovina oteta ili njihovim naslednicima.
       Mi jesmo za liberalizam, mi jesmo za kapitalizam, ali za srpski liberalizam i srpski kapitalizam. I da se fabrike ne prodaju mafiji i strancima, nego da se vrate ljudima koji su to i stvarali, pa neka onda oni odlučuju šta će sa tim, a siguran sam da ni jedan od njih neće prodavati svoju dedovinu strancima.
       A dugovi? Oni rastu, iz dana u dan.
       - Dugovi. Većina naroda ne zna kuda mi idemo i šta nas čeka već za dve godine. Spoljnotrgovinski deficit od 5. oktobra do danas iznosi devet milijardi dolara, a inostrani dug je već oko 13 milijardi dolara.
       Šta je ovo? Domaća proizvodnja potpuno uništena. Ne može Srbija da živi od prosjačenja, od donacija i ne mogu raznorazne agencije, nevladine, vladine, ne znam kakve organizacije, direkcije da budu noseća snaga nacionalne privrede. Ne mogu. To su grupe za trošak, za rasipanje.
       Kako ocenjujete ponudu primijera Živkovića da naši vojnici budu angažovani u Iraku?
       - To je skandalozno. Pošto su Srbiju pretvorili u lični plen, sada im se čini da su i vlasnici života srpskih vojnika, pa mogu da ih izvoze na svetska žarišta smrti, kao da nam pogibija nije dosta za naredna dva veka. Istovremeno, ne traže da se srpski vojnici vrate na Kosovo, na našu granicu sa Albanijom. Sramota.
       Jedno pitanje za kraj. Pošto vas ipak doživljavam kao pisca, kada smo poslednji put razgovarali pisali ste roman o Krfu. Šta je s tim romanom?
       - Ideja je da ti mrtvi iz Jonskoga mora, iz plave grobnice, sa Vida, sa Krfa ožive i da govore nama živima kao da smo mrtvi, jer ovakvi kakvi smo i jesmo mrtvi.
      
       PETAR IGNjA