NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Jedenje sunca

(ili: ako smo sa Aleksandrom Velikim stigli do obala Ganga zašto nismo forsirali i Tibet, jer sada nas, evo, huškaju na Liberiju dok u Dobrosinu granatiraju naše karaule)

      Neki Indijac iz Kalkute proveo je, neko vreme, kod tibetanskih lama i ovi ga nauče da živi bez hrane. Nauče ga lame da jede sunce. Kao što su i Budu i Isusa naučili.
       I vrati se Indijac u Kalkutu, tamo gde su Tomu Blizanca na krst razapeli. Vrati se u rodni grad i ne jede danima, nedeljama. Kao Isus kada se iz Indije vratio u Galileju, kada je ono sedeo četrdeset dana u pustinji i jeo judejsko sunce... I kao što se čulo za Isusa, čulo se i za Indijca iz Kalkute. Čulo se da jede samo sunce i to u kasno popodne kada sunce već pada ka nama, ka Balkanu, Evropi, a posle će, nužno, i u Ameriku. A onda, pašće noć. Duga Čovekova noć o kojoj je Hajdeger, pod stare dane, tako umno pevao, gore, na Švarcvaldu...
       Nego, za onog Indijca zainteresuje se NASA!? Kao što su se i za Isusa zainteresovali u Jerusalimu. I kao što su Isusa odveli u jerusalimski Sanhedrin, tako dođu i odvedu i ovog današnjeg Indijca za Ameriku. Kao, šatro, treba im “njegovo iskustvo sa kosmonautske programe”.
       Tako je javila BK. Jedna od onih spikerki što gutaju reči.
       I Indijac, kome je spikerka pojela ime, verovatno je, već, na onom svetu, ali ne sa kosmonautima. Kao što su Isusa fariseji i sadukeji iz Sanhedrina otpravili na Golgotu iako Pilat nije video krivice na njemu. Ali, moralo se; Isusov asketizam bio je isuviše subverzivan baš kao i “novi asketizam” bezimenog Indijca koji se pohvalio da zna da jede sunce i da mu nikakva druga hrana ne treba. Mučenik, nije znao šta je rekao! Opasnost je to velika za svetski neoliberalizam, brale moj! Jer, šta ako svi mi, nas šest milijardi na planeti, sednemo u lotos pozu i počnemo da se hranimo isključivo suncem? Kako će onda da funkcioniše neoliberalizam? Koga će da dere MMF i Svetska banka? Šta ako polovina globusa prestane da radi za dolar dnevno i ovlada tehnikom jedenja sunca? Kako će multinacionalne kompanije da prave profit kad više niko neće da im kupi smrdljivi hamburger, ni koka-kolu? A, šta će ti i “nike” patike? Je l’ da ti se znoje noge?
       Idi malo bos, Srbine! Oseti energiju Zemlje, energiju Sunca! Idi malo bos kao Buda, Isus i Gandi što su išli. I, odjednom, iznenadićeš se koliko si moćan, koliko je mnogo energije svuda oko tebe. Iznenadićeš se koliko je krta sila Zlatnog teleta, koliko je jalova moć neoliberalizma i koliko ti, sem sunca, ne treba ništa više za život. Kriška sunca, dnevno, dovoljna je i za odraslu osobu. Hrani se samo suncem, i, videćeš kako ti i ova planetarna suša, odjednom, dođe kao obilje, kao raj edenski. Nije Diogen, tek tako, rekao Aleksandru Makedoncu da mu se skloni sa sunca. I, ništa se od Diogenovih vremena nije promenilo, mada se uvek nađe neki Psiholog, guru za jednokratnu upotrebu, i taj nepogrešivo zna šta je u tom trenutku dobro za narod, za vojsku. Ali, na to uvek računaš. Fariseji, sadukeji, prokuratori, bubašvabe, zna Gospod zašto sve to postoji.
       Zaista, zaista, kada počneš da se hraniš suncem, svetski liberalizam ti, odmah, dođe, nekako, smešan. Dođe ti, nekako, žao dok gledaš kako se njegovi pljačkaški zakoni tope na ovoj žezi kao plastična karoserija trabanta koju će oglodati neke dobre, gladne svinje. Oh, kako će ih samo oglodati u Bagdadu, u Iraku...
       Ležim u ligeštulu, go golcijat. Posle Svetog Ilije, sunce sve milije. I, sisam sunce celim telom. Jer, kad jedeš sunce hrana ti ne ulazi samo na usta. Hrana ti ulazi kroz svaku poru na koži, pa i kroz one stidne. Ležim, tako, i natenane žvaćem bežanijsko sunce, a imam skuvanu boraniju. Krčkala se dok sam, po noći, gledao na B92 kako su se Frojd i Jung rastali zbog Kanta. Ali, zato premijer Živković nikako da se rastane od Kolesara. O, Gospode, kako je sve to smešno dok jedeš sunce sa Bežanije! Dok misliš na Diogena i Isusa, pa i na Mojsija. I taj je znao, i te kako, da jede sunce egipatsko, ali i sunce jordansko! Mada sada, čujem, kažu, da Mojsije nije postojao i da nije bilo jevrejskog bekstva iz Egipta, a da je Vavilonska kula bila visoka samo devedeset metara! Ako je tako onda je mogla da bude i na Kalemegdanu. A onda je i Troja mogla da bude na Dunavu. I Trojanci su se sigurno hranili, isključivo, suncem.
       A zaista vam kažem; imam skuvanu boraniju. I imam zverski apetit, nulta sam krvna grupa. Mesožder, ljudožder. Elem, mogu da pojedem tanjir, dva tri, mogu, bre, da pojedem celu šerpu! Mogu da pojedem svinjsku ružu na plus četrdeset stepeni, i, sve to da zalijem sa litrom kratošije! Mogu i psihologa Tadića da pojedem! Ali, neću! Nema slađe hrane od bežanijskog sunca u avgustu. Grizeš sunce u velikim zalogajima, a onda preživaš kao krava, kao biljojed.
       O Krišna, o Arxuna, vidite li sve ovo? Hoće li, opet, bitka na Kurukšetri?
       Jedan beli leptir, kupusar, sleteo na bosiljak, i, zajedno, sisaju sunce. Maslačak ponovo procvetao i već se oprašio! Maslačak u avgustu! To je moć sunca na koju počinju i Srbi da se žale. Zaboravili su kada su, po ovakvoj žezi, sa Aleksandrom Makedonskim jurili cara Darija, posle bitke kod Isa, zaboravili su da su pod ovakvim vrelim suncem potukli indijskog kralja Pora, i, stigli na obale Ganga...
       A onaj leptir kupusar sa bosiljka prešao na maslačak, pa onda, let, let, pa na list vinove loze...
       I što nismo ostali tamo u Kašmiru da se hranimo suncem? Što nismo forsirali Tibet sa našim Aleksandrom nego, evo, danas, Kolin Pauel treba da nas šalje u Liberiju i to u času kada Šiptari u Dobrosinu granatiraju našu karaulu?
       I još vrli vojni komentator kaže da “naša vojska ne bi smela da otvori vatru čak ako njihovi borci počnu da dižu kamp u samom Dobrosinu”, dakle na teritoriji “uže Srbije” (!?) Znači li to da “njihovi borci” mogu da dižu kamp i na Senjaku, na Dedinju, u komšiluku Premijera i Psihologa? Ili na Meljinama gde Vojni savet mnogo voli da zaseda?
       Uzimam poslednje zalogaje sunca, jer samo što nije palo iza Bežanijske kose. Doći će još jedna duga Čovekova noć. Ali, nema više Hajdegera...
       O sunce moje, sunce naše, da li ćeš i sutra izaći?
       Mada imam skuvanu boraniju, a imam i Junga. Eeeej, da se posvađa sa Frojdom zbog Kanta! Prosto da ne veruješ šta nam se događa...      
      
       DRAGAN JOVANOVIć
      
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu