Da bi se pokrenuli novi vidovi privređivanja, nije neophodno prisustvo visoke tehnologije. I najprostiji izumi mogu da promene sliku jednoga kraja - o tome svedoče jednostavne pumpe koje su Kenijci uveli u svoju poljoprivrednu proizvodnju

      Gotovo dve decenije, Njoroge Kimani, poljoprivrednik u ruralnom delu Kenije, mukotrpno je navodnjavao svoj komad zemlje od deset ari: sa po jednom kantom u svakoj ruci. Rad od kojeg su pucala leđa. Odlazak do obližnjeg bunara i nazad bio je iscrpljujući, bolele su i ruke i noge. Onda je, prošle godine, neočekivano spazio kako njegov sused navodnjava svoj deo nekim čudnim uređajem nalik na ogoljeni deo motora. Čovek je stajao na dve pedale i pritiskao ih gore-dole. Dva klipa spojena s pedalama crpla su vodu iz obližnjeg potoka, slala je kroz splet odvodnih cevi i izbacivala kroz mlaznicu.
       Ovaj najprostiji tehnički izum deo je pronalazaka dvojice društvenih aktivista, Martina Fišera i Nika Muna, koji su u poslednjih sedam godina prodavali svoje spravice po Keniji i Tanzaniji. Oni svoju kompaniju “Aprotek” smatraju neprofitnom i nadaju se da će njihove pumpe, kao i drugi njihovi jeftini pronalasci, obezbediti novi vid privređivanja u siromašnim istočnoafričkim zemljama. “Mi definišemo tehnologiju u odnosu na njen pravi smisao”, kaže Fišer. “Primenjena nauka i inženjering treba da proizvode oruđa koja - kao u ovom slučaju - služe za povećanje poljoprivredne proizvodnje, a time i profita koji se dobija iz nje.”
       Pumpe su, zaista, kao stvorene za borbu protiv siromaštva. Prosečan Kenijac živi na imanju od pola hektara, sa osam do deset članova porodice. Ali kako se porodice uvećavaju i dele sa svakom novom generacijom, posedi se smanjuju a moraju da daju sve više hrane. Imati pumpu, za one koji žive od poljoprivredne proizvodnje ovde je pitanje opstanka.
       Kompanija “Aprotek” ima i bazu podataka o kupcima i zajedno sa njima prati koliko napreduju u proizvodnji. Oko 30 000 farmera kupilo je njihove pumpe, od kojih su dve trećine i sada aktivne. Njihova globalna računica pokazuje da pumpe donose godišnje 33 miliona dolara u zaradama i platama - što čini pet odsto bruto godišnje proizvodnje u Keniji!
       Dok filantropi, kao što je Bil Gejts, sipaju milione u Afriku za vakcine i lečenja od side, s uverenjem da je zdravo stanovništvo preduslov za ekonomski napredak, dotle Fišer i Mun smatraju da je bolje početi sa obezbeđivanjem oruđa koja će Afrikancima poslužiti da sami pokreću svoje poslove. Prošle godine, na sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu (Švajcarska), Fišer se o tom pitanju sukobio s Gejtsom. “Sve što je izmenilo Ameriku, na delu je i ovde”, smatra Fišer. Gejts se nije složio, ali ni Fišer nije ostao usamljen. Džems Ndungu Mburu, poljoprivrednik u istočnoj Africi, slaže se s Fišerom. “Kad bi mi uzeli pumpu”, kaže on, “to bi bilo ko da su mi odsekli ruku. Ponekad je sanjam, toliko mi je ona važna.”
       Ostaje nada da ova prosta sprava može i da ispuni snove u kojima se pojavljuje.