Engleski “San” o skandalu sa seksualnim robljem i 1 400 nedužnih devojaka koje se svake godine prošvercuju u Veliku Britaniju da bi tamo radile kao prostitutke. Autor priloga Oliver Hardi javio se iz albanske luke Valona i u prvom licu jednine opisao porazna saznanja o sekstrafikingu

      Operaciju vodi albanska mafija i meni je uspelo da dođem do jedne od ključnih ličnosti ovog zakulisnog poslovanja. Predstavio sam se kao posrednik iz Londona i samo nekoliko minuta posle upoznavanja čovek je ponudio da za moj račun pošalje devojčice u Veliku Britaniju - po ceni od samo 527 funti za svaku od njih. I još se - s mučnom drskošću - pohvalio kako će mi poslati deset po ceni koju mu budem platio za devet...
       Ovu opskurnu trgovinu otkrili smo samo 48 časova nakon što je policija razbila jednu afričku grupu koja je decu činila robljem i krijumčarila ih u London.
       Tada sam otputovao u Albaniju da bih se ubacio u bande koje se bave sekstrafikingom...
       Moja istraga dovela me je dotle da saslušam ispovesti niza devojaka koje su silovane, premlaćivane i primoravane da rade u bordelima izvan Albanije. Neke od njih, kao stoku, prodavale su i njihove rođene porodice po ceni od
       1 000 funti...
       Podzemlje - u Albaniji i Velikoj Britaniji - žanje ogromne profite u poslu koji se sve više razvija.
       Naš susret s albanskim kriminalcima odigrao se u usamljenom restoranu Kalaja na liticama koje se uzdižu nad Jonskim morem.
       Naša veza u albanskom zločinačkom bratstvu u Londonu ugovorila nam je susret s posrednikom u krijumčarskom raju Valone, na jugu Albanije. Posle pravih baražnih poziva preko mobilnih telefona, rečeno nam je da ćemo se u tri posle podne sresti s krimosom.
       Stigao sam deset minuta pre ugovorenog vremena, s telohraniteljem i tumačem. U međuvremenu, fotoreporter “Sana” Den Čeriti sakrio se negde u krugu od 100 metara od našeg stola. Ubrzo se pred restoranom zaustavio automobil bež boje i iz njega su izašla dva zdepasto građena čoveka, četrdesetih godina. Jedan, u lakim pantalonama, s italijanskim mokasinama i debelom burmom na prstu, predstavljen nam je kao Nazi Gujmi. Drugi, obučen ležernije, bio je njegov pratilac.
       Preko tumača, rekao sam Gujmiju koji je odbijao dimove cigare, da treba za mene da se prošvercuju devojčice u Veliku Britaniju. Odgovorio je: “Nema problema. Možemo ih brodom prebaciti do Italije.” Zatim je dodao: “Ako platite za devet, po toj ceni dobićete deset.”
       Pitao sam kolika će biti cena, i on je rekao: “Hiljadu evra (700 funti) za odraslu devojku.”
       Mogu i ja da prevedem decu, ali sa njima treba da bude i jedna od odraslih. “Deca su jeftinija. To ću vam dati po 750 evra (527 funti).” I uz to je objasnio: “Moramo da sačekamo lepo vreme i zavaramo obalsku stražu.”
       Pokušao sam da se cenjkam, ali on je samo procedio kroz zube: “To je moja poslednja cena.”
       Rekao sam mu da ću morati da razgovaram sa gazdom u Londonu, i pri tom smo se rukovali i rastali. Lakoća kojom sam mogao da postignem pogodbu prosto me je šokirala. To pokazuje koliko su krijumčari malo marili za represiju koju je albanska vlada naložila sledeći međunarodni pritisak. Dokazi za te brze akcije bili su nekoliko brzih gumenih čamaca koje je vlast oduzela u rubnim delovima Valone. Takva plovila služila su da se muškarci, žene i deca prebacuju do 100 milja udaljene Italije.
       Neizvesna noćna prelaženja traju oko tri sata. Ponekad se završavaju tragično, s ljudskim tovarom koji se preko ograde baca u smrt, da bi se lakše umaklo italijanskim presretačima.
       Ali, za krijumčare je zarada vredna rizika. Neki od brzih čamaca mogu da ponesu i do 40 ljudi - što iznese do 28 000 funti po jednom prelasku.
       Siromaštvo koje vlada u Albaniji i stari klanovski poredak dopustili su organizovanom kriminalu da procveta posle pada komunističkog režima 1991.
       U glavnom gradu Tirani odnosili su čak i bunkere sa ulica i prodavali ih za neki sitniš.
       Veliki bosovi mogu da se vide u najtraženijim mercedesima - ukradenim po narudžbini u Nemačkoj - kako mašu kolima s konjskom zapregom. Korupcija je uveliko proširena, nezaposlenost raste.
       Prosečna mesečna plata iznosila je neke 44 funte u 2002. Neki od članova kriminalnih bandi stekli su prava bogatstva na drogama čiji se put proteže do Njujorka.
       Ali sve više se okreću industriji seksa koja je veoma unosna.
       U Rimu i Milanu, oni su italijanskoj mafiji pomogli da preuzme prostituciju i trgovinu belim robljem. A u Velikoj Britaniji operišu u Londonu, Glazgovu, Edinburgu i Halu. Veruje se da su našli način da se uvuku i u Telford, Šropšir...
       Smatra se da oko 33 000 Albanki rade na Zapadu kao kol-gerle. Mnoge od njih drže na uzdi podvodači koji se izdaju za zabrinute ljubavnike. Trećina učesnica u toj trgovini prosto su zavedene.
       Jedan pomoćni radnik ispričao je za “San” kako je jedna četrnaestogodišnja devojčica nedavno pokupljena sa ulice u Tirani, dok je bila na putu prema školi. Mlatili su je i primoravali da radi kao prostitutka u najboljim hotelima u gradu, pre nego što je uspela da umakne u dom za štićenike. Sad je previše uplašena da bi se vratila u školu.
       Britanska nacionalna služba za kriminološka istraživanja dala je saopštenje: “Otmica je po svoj prilici postala sve češće sredstvo trgovaca belim robljem u nekadašnjem SSSR-u i u balkanskom regionu, posebno s organizovanim kriminalom na Kosovu i u Albaniji.”
       Zahvaljujući svom položaju, Albanija je s 3 354 841 stanovnikom takođe postala mesto za “prečišćavanje” ilegalnih prelazaka ljudi iz istočne Evrope.
       Hiljade devojaka iz zemalja kao što su Moldavija, Rusija, Rumunija i Ukrajina zavedeno je obećanjima novog života na Zapadu.
       One stižu preko zemalja koje se graniče s Albanijom, Crne Gore i Makedonije. Ili ih podvodači prevoze čamcima do Italije, a možda i preko planina prevedu u Grčku, na jug. Potom dobijaju lažne isprave i odlaze da rade u bordelima i saunama u Engleskoj.
       Fond za decu Ujedinjenih nacija - UNICEF - potvrdio je nekidan da trgovina decom u Velikoj Britaniji ubrzano raste.
       Predstavnica UNICEF-a Soraja Bermeho je izjavila: “Pozdravljamo napore ‘Sana’ da baci svetlost na ovu užasnu praksu. Život dece postao je jeftin.”      
      
      
       Preveo sa engleskog:
       ĐORđE DIMITRIJEVIć (THE SUN)