Srpski premijer se, tokom svog boravka u SAD, malo zaboravio, obe}av{i Amerikancima na{u vojnu pomo} za pacifikovawe Iraka, Avganistana, Liberije... Nisu ga vodili u Dejton, ali me je podsetio na jednog koji je tamo pevao

      Odavno je poznato da opciju (budu}e) samostalne Srbije zagovaraju Bati} (DHSS) i Labus (G17 plus). Naravno, wihovi pristupi tom osetqivom pitawu dijametralno se razlikuju. Ovo mo`da otuda {to je tako i u Crnoj Gori: stvar wihove planirane nezavisnosti ima, od prilike do prilike, ekonomsku (LS), etni~ku (Dukqani) i personalnu pozadinu (M. \ukanovi}). Ali, to nam je davno poznato. Zajedni~ko je svim tim subjektima “evropskih integracija” da stalno prete referendumom du` Mora i Brda, a to se ipak stalno odla`e. Jer - znaju oni - referendum mo`e biti ma~ sa dve o{trice. Izgleda da se tom oklevawu bli`i kraj. Nije sveti Vasilije Ostro{ki lupio {akom o nevidqivi sto. Nego se za stvar nezavisnosti, tokom svoje posete SAD, zalo`io i srpski premijer @ivkovi}, onaj iz Ni{, biv{i telohraniteq Magi~nog ]ire. ^ija je nezavisnost bila u pitawu? Srpska? Ma, ne. Kao Srbin sa dna kace, @ivkovi} se, u zgodnom razgovoru sa gospo|om Rajs dok su gledali crtani film, mo`da i nesvesno izrazio kao promoter crnogorske nezavisnosti. To je ono {to je Milo tako dugo ~ekao - da Srbi zavr{e wegov neugodni posao ili bar da, onako bratski, malo poguraju. Jer, nezavisnost je nezavisnost, a krivica je krivica. Nije zgodno da to ide zajedno. No, kako je @ivkovi} pridoneo tom projektu? On je, `ele}i da privremeno anulira ameri~ke zahteve sa podu`eg spiska (koji su, nema zbora predstavqali otvoreno me{awe u na{e u unutra{we poslove), brzopleto ponudio da se 1 000 srbo/crnogorskih vojnika pridru`i Amerikancima u Iraku ili tamo gde ve} bude trebalo. Omaklo se ~oveku, {ta }e{, odao ga duga~ki jezik. Amerikanci nisu mogli da do|u sebi od silnog uzbu|ewa. Pa su @ivkovi}a, br`e-boqe, ispratili na avion. Problem je u tome da @ivkovi}, koji je svojevremeno bio predvi|en za ministra vojnog (pod uslovom da pro|e odgovaraju}u obuku), kao srpski premijer u interregnumu nije imao nikakvih ingerencija da ovo predlo`i. Bio je to nevoqni separatisti~ki gest, igra na sve ili ni{ta, ne{to poput najave podgori~kog ministra inostranih dela Burzana da }e Crna Gora (koja nema subjektivitet nezavisne dr`ave) separatno potpisati bilateralni ugovor sa Amerikom o izuze}u wenih gra|ana od eventualnih optu`bi Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine i drugi sitni kriminal. Glup kakav ve} jesam, sve ne{to mislim da je to pravo Saveta ministara, kluba Vrhovnog saveta odbrane ili Borisa Tadi}a, koji je sa vojskom imao dva dodira za istoriju, jednom kao regrut, drugi put kao ministar ili ~lan DS-a na dr`avnom zadatku. Tako je @ivkovi}, a da mu to nije bila stvarna namera (ili, mo`da, jeste?), na posredan na~in pokazao da mu nimalo nije stalo do dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora ili da mu je do we stalo pod uslovom da samo on igra ulogu Vrhovnog Mar{ala i do`ivotnog predsednika (vlade, republike, peva~kog dru{tva - nepotrebno precrtati) ove jednopartijske dr`ave koja - {to bi rekao jedan wegov prethodnih sa cvetom u kosi svoje supruge - nema opoziciju. Opozicija (jer je ima) wegov je postupak okarakterisala kao skandal. U najmawu ruku. Amerikanci, sa svoje strane, nisu imali ni{ta protiv da ponudu prihvate; dr`avni sekretar Pauel se ~ak biranim re~ima zahvalio na predlogu, poklonu se u zube ne gleda. Ni organi u zemqi nisu imali ni{ta protiv: Vrhovni savet odbrane podr`ao je @ivkovi}evu inicijativu. Jasno mi je za{to su to, kao ~lanovi pomenutog Saveta, u~inili ministar Tadi} i crnogorski premijer \ukanovi}. Ni Savet ministara nije bio od raskida. Svako gleda svoju ra~unicu. Ili ~uva svoj gram vlasti, misle}i da to vremenom raste kao kvasac. No, kako bi se nedoumica i neverica u narodu pacifikovale, premijer je odredio poslovi~nog logoreji~ara @arka Kora}a, doktora za psihologiju, polne devijacije i sve ostalo (poput ukqu~ivawa televizora, recimo), koji je ina~e rastom ni`i od pu{ke M48 - a bio je u belom odelu kao da }e sutra u Monroviju - da sa dozom poslovi~ne smu{enosti objasni kako @ivkovi} nije brzopleto predao vojnike ratnoj komandi SAD, ve} da se, suprotno tvr|ewu “Va{ington posta” i ostale tamo{we “`ute {tampe”, izjasnio u prilog na{e vojne kooperacije u mirovnim misijama OUN, {to je, po Kora}u, vojniku u kondicionalu, pravi put integracije u me|unarodne tokove, ulaznica za Partnerstvo za mir, NATO, EU, Kolar~ev narodni univerzitet, KUD “Ivo Lola Ribar”...
       Na svojoj redovnoj (ili vanrednoj?) konferenciji za {tampu @ivkovi} je to ponovio - da }emo, je li, sara|ivati samo u mirovnim misijama koje izglasa Savet bezbednosti - i dodao: “Ali, zar ima neke mirovne misije bez Amerikanaca?!” Nema. S tim {to je premijer ovom prilikom zaobi{ao da pomene ~iwenicu kako neke ameri~ke intervencije po svetu te{ko mogu poneti kvalifikativ mirovne misije, dok o nekoj validnoj odluci Saveta bezbednosti ne vredi ni raspravqati. Zar je tromese~no bombardovawe (biv{e) Jugoslavije bilo mirovna misija? A {ta je ovo sa Irakom ili sa “krsta{kim ratom” protiv Avganistana? Tamo gde su Amerikanci, tu se gine. Setite se Koreje ili Vijetnama. A to su bile one mirovne misije UN. Zar mi nismo Klintona (opravdano odsutnog, imao sudar sa M. Levinski) osudili na 20 godina zatvora zato {to je tri meseca svojim “pametnim bombama” ispranog mozga umno`avao “milosrdne an|ele” od Horgo{a do Kotora. Bilo je glupo, ali simboli~no. No, svejedno. Vremena se mewaju, a pro{lost je samo voda koja je protekla ispod mosta. Ako ostavimo po strani ~iwenicu da @ivkovi} kao listopadni srpski premijer nije imao “kart blan{” da se na opisani na~in udvara gospo|i Rajs (koja se, po lepoti svojih nogu, takmi~i sa M. Olbrajt), stoji, s druge strane, isto tako nesporna ~iwenica da je wegova ponuda bila izraz politi~ke oportunosti u beznade`noj situaciji, pri velikoj nu`di, svest o trenutno jedino mogu}em odnosu buve i slona. On je samo hteo da otkloni {tap kako bi na miru smazao {argarepu. @iv je to ~ovek. Pa ga, ho}e{-ne}e{, bez obzira na li~no ose}awe povre|enosti, moramo podr`ati i po cenu umno`avawa separatisti~kih tendencija. Osim toga, i @ivkovi} i Kora} (vaqda i Tadi}) potcrtali su (podvu~eno `utim!) da }e u te mirovne operacije (ili “tobo`we mirovne operacije”) odlaziti samo profesionalni vojnici, oni koji ne razlikuju “zoqu” od {upqe bambusove trske. Navodno - zbog visokih plata. Bilo je to posredno priznawe bede u kojoj `ivimo. Pa, dobro, neka idu, neka zarade. Ne}e ih oti}i ba{ hiqadu; ni profesionalci nisu toliko blesavi da stavqaju glavu u torbu za {aku dolara. Po{to ovog puta ne}e imati zgodni “patriotski izgovor”, ono ~ime su se koristili odlaze}i u Hrvatsku, Bosnu ili na Kosovo. Nisu se vratili. Bar ne svi. I sigurno nisu ~itavi oni koji su nekako pre`iveli.      
       BOGDAN TIRNANI}