Prema oceni stručnjaka, šteta od ovogodišnje suše iznosiće blizu milijardu evra, ali neće biti proglašena elementarnom nepogodom

      Belgijski kraljevski meteorološki institut ovog leta je zabeležio najveću temperaturu od svog osnivanja 1833. godine, a italijanski stručnjaci su saopštili da su ovogodišnje vrućine jedne od pet najgorih u poslednjih 150 godina. U Beogradu je oboreno 11 temperaturnih rekorda za period od 1888. godine. Kapetan Alesandro Fuzelo iz meteorološke službe italijanskog vazduhoplovstva objašnjava da je velika monsunska aktivnost u Africi prouzrokovala tropske vrućine, usmeravajući vreli tropski vazduh prema Evropi, a istovremeno blokirajući hladne talase sa Antlantika. To je jedno od objašnjenja, tvrde stručnjaci širom planete, ali dodaju da je to samo početak klimatskih ekstrema, kojih će ubuduće biti mnogo više. Pesimisti tvrde da će u narednih 100 godina prosečna temperatura porasti za sedam stepeni, optimisti da neće više od jednog stepena.
       O tome za sto godina. Pre toga bi trebalo preživeti “danas”.
       A u Srbiji je, izgleda, sve pod kontrolom.
       Takav zaključak bi mogao da se izvede iz odluke da se “u narednih mesec dana snima situacija i ugroženost pojedinih područja, da bi se na jesen reagovalo”, donete 28. jula na zajedničkoj sednici Odbora za poljoprivredu i Odbora za zaštitu životne sredine. Nadležni odbori smatraju problem sa niskim vodostajem ozbiljnim, ali ne i dramatičnim.
       Dobro, niko nije očekivao da će se sastati poslanici koji će zaključiti da bi zbog tropskih vrućina i suša trebalo skratiti radno vreme ili uvesti klima uređaje u bolnice, ali šta je “dramatično” ako to nije podatak da je Dunav najniži u poslednjih 115 godina (samo kod Bezdana je u julu bio niži za tri metra od uobičajenog proseka), a da je protok kod Đerdapa dva i po puta manji. Uzbuna je i na Savi gde se proticaj bori sa minimumom iz 1950. godine, Moravi i Tisi, dok je nešto bolje u ostalim slivovima na našoj teritoriji, mada je vodostaj nizak za ovo doba godine.
       Stojan Jeftić, ministar poljoprivrede, priznaje da je šteta velika, da je uništeno dosta useva, ali ne na celokupnoj teritoriji, tako da je izričit u svom stavu: “Suša za sada neće biti proglašena elementarnom nepogodom, a to će biti učinjeno samo ukoliko se zbog posledica izgubi 10 odsto nacionalnog dohotka.”
       Po svemu sudeći, računa se s tim da bi se Srbija i ove godine mogla “provući” kao 2000. godine, koja je označena kao “ekstremno sušna”. Tada je spasen rod pšenice jer je suša počela kasnije nego ove, i zahvaljujući tome izbegnuta je šteta koja bi bila upisana kao izazivač elementarne nepogode, mada je to našu zemlju koštalo milijardu dolara. Već se zna da je ovogodišnji rod pšenice podbacio za 30 do 40 odsto, ali bi kiša mogla da spase, recimo repu. Ako padne do kraja avgusta, kad se završava meteorološko leto. Nije predviđena, ali nikada se ne zna.
       Ono što predstavnici vlasti priznaju jeste - moguća ekološka katastrofa. Ministar za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine Anđelka Mihajlović upozorava da je početkom jula na niskim vodostajima izmerena povećana PH vrednost, što upućuje na intenzivnu produkciju organskih materija, a to potvrđuje i visok procenat zasićenosti kiseonikom. Jednostavnije rečeno: ribe u Krivaji nisu mogle da dišu, a u Ovčar banji su se otrovale usled povećanog postotka nitrita. Iz Hidrometeorološkog zavoda stiže upozorenje da će biti još teže u septembru i oktobru kad još više opada nivo vode, da će temperatura vode porasti, a najveća opasnost preti od izlivanja otpadnih voda i materija u reke.
       U najugroženija područja će biti poslata pomoć, tvrdi nadležni ministar.
       Pa, nama je pomoć već potrebna, upozoravaju stručnjaci iz “Voda Vojvodine”. Vodostaj je takav da se u kanal Dunav-Tisa-Dunav trenutno ubacuje pet kubika vode u sekundi, a trebalo bi tri puta više da bi se obezbedio biološki minimum. Iz republičke kase im tim povodom nije stigao ni jedan jedini dinar, tako da je neizvesna sudbina dotrajalih pumpi koje uskoro neće moći da se popravljaju. Ono što bi uskoro moglo da se očekuje jeste potpuno izumiranje flore i faune jer otrovne supstance koje se izlivaju ne mogu da se rastvore i voda ostaje bez kiseonika.
       Riba evidentno neće biti na meniju u narednom periodu, ali je pitanje da li će se na trpezi naći nešto drugo. Hoće: kukuruz, soja i suncokret koji su za vreme poslednjih kiša bili u genitivnoj fazi. Žito je podbacilo, krompir je dobio oblik sasušenih kuglica, a što se voća koje dolazi tiče - prognoze nisu baš blistave.
       “Ne, nećemo biti gladni, jer vlada uvek računa s tim da ćemo zadovoljiti domaće potrebe, novac koji bi mogao da se upotrebi na neku dugoročniju strategiju ide na ‘trenutno gašenje požara’”, kaže agronom Milomir Škipić iz Privredne komore Srbije.
       On dodaje: “Svako ko se bavi poljoprivredom zna da su tri osnovna faktora za proizvodnju: genetski potencijal, voda i mineralno đubrivo. Ako ne poštujete to, nema proizvodnje, a sve ostalo je luk i voda. Slobodno mogu da kažem da naša zemlja nije zainteresovana za kvalitetnu proizvodnju. Sve se završava na zadovoljavanju domaćih potreba i nema interesovanja za ulaganja u jasan koncept agrarne politike. Trgnu se samo kada se negde zatvori put, ali kao program to ne funkcioniše. Desetinama godina se ništa ozbiljno ne radi, poslednji veliki poduhvat je bio ono što je Marija Terezija radila sa kanalskom mrežom u Vojvodini. Uvek se radi tako umesto da se osmisli neka dugoročna strategija. Kod nas je genetski potencijal i žive stoke i biljaka dobar, ali nismo obezbeđeni ni đubrivom ni vodom.”
       Nismo obezbeđeni ni mlečnim proizvodima, mada katastrofalne podatke do kojih je došao Zavod za zaštitu zdravlja u Srbiji niko ne dovodi direktno u vezu sa sušom. U Pomoravskom okrugu je ustanovljeno da je 70,3 odsto proizvoda bakteriološki neispravno, a u Paraćinu čak 95 odsto. Kao glavni krivac označena je “nehigijena”, pominju se prljave ruke onih koji prodaju ili onih koji kupuju (možda su se higijenske navike baš ove godine drastično izmenile), a kao prateći razlog navodi se visoka temperatura i bakteriološki neispravna voda.
       Ovakve pojave će biti sve češće jer je, prema statističkim podacima, u poslednje tri decenije zabeleženo smanjenje prolećnih padavina za 20 odsto i letnjih za 30. Stručnjaci upozoravaju na dve stvari: mora se rešiti sistem navodnjavanja, ali se mora preći i na drugačiju agrarnu aktivnost, usmerenu pre svega na kulture koje uspevaju u takvim klimatskim uslovima.
       Violeta Bogavac, stručnjak iz Instituta za ekonomsku poljoprivredu, upozorava da nije problem samo ova, već i sledeća godina: “Biljci je potrebno da voda u zemlji ide do žila sisavica, dakle do dubine iste kolika je visina krošnje nad zemljom, a trenutno vode ima 10 do 20 santimetara u dubinu. To će se odraziti na ovogodišnji prinos kontinentalnog voća, ali može da dođe i do velike štete za sledeću godinu. Naime, sada se formira rodni pupoljak za sledeću godinu. Nikada nije kasno da se krene sa navodnjavanjem. Ukoliko bi se sada počelo, mogli bi da se spasu ozimi usevi.”
       Toga su svesni i u nadležnim ministarstvima, ali novca jednostavno nema. U razvijenim zemljama postoje kompleksni sistemi navodnjavanja, a u slučaju suše aktiviraju se crpne stanice i prepumpava voda iz reka u kanalsku mrežu. O takvom projektu se za sada samo govori, baš kao i o tome da bi situaciju mogla da spase izgradnja dve brane (jedna na Dunavu, uzvodno od Novog Sada, i druga na Savi, kod Obedske bare), kad svaka od njih ne bi koštala po 500 miliona evra. Nedavno je savetnik ministra poljoprivrede Slobodan Petković u “Glasu” izjavio: “Od dobre volje poslanika, buxeta ili neke više sile zavisi kada će ovi planovi biti pretočeni u stvarnost. Do tada samo možemo da se molimo da bar vreme bude na našoj strani.”
       Međutim, Milomir Škipić upozorava da postoje i lakša rešenja.
       Zvanična politika govori samo o nekim velikim ciframa. Stane se nad neki kanal i izjavi da će se njegovim čišćenjem osposobiti toliko i toliko hiljada hektara... Ne može tako, mora da se pođe od vlasničke stukture seoskog gazdinstva. Prosečna površina parcele je 30 ari, a prema svecu treba i tropar. Seljaku treba obezbediti kreditna sredstva da nabavi ne sisteme, već 100, 200 metara kišnih sila i kupiti mu motor, a to ne košta više od 2 000 evra. Kada bi robne rezerve povukle robne kredite, seljak bi to prihvatio i mogao bi da navodnjava veliki prostor Srbije. Nije potrebno mnogo novca, dovoljno je oko 33 miliona evra da se uloži i da to završimo. Veliki sistemi u Vojvodini, o kojima se godinama priča a ništa ne radi, mogu i dalje da sačekaju, jer to su velike i skupe investicije. Seljak čini 80 odsto proizvodnje i dovoljno je njemu dati da radi. Za ovu godinu smo potpuno zakasnili, ali se bojim da to nije samo za ovu godinu. Nama nedostaju i znanja i rešenja.
      
       SANDRA PETRUŠIĆ