NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Prospekti ili šarene laže

Kupci srpskih firmi plaćaju koliko god da košta za insajdersku informaciju o pravom stanju imovine i finansija preduzeća koje kupuju

      Već posle trećeg dana novinarskih izveštavanja o višednevnoj gužvi koju su državi i sebi priredili zaposleni u Poljoprivrednom preduzeću “Erdevik” iz Erdevika bilo je jasno da u celoj priči ima nešto delikatno. Ma koliko opširan, nijedan novinski, pa ni televizijski izveštaj, danima nije pribeležio bitnu činjenicu da je veliki paket akcija u tom preduzeću već prodat prema, istina ne uvek pouzdanom, izveštaju Agencije za privatizaciju, firmi THOP (Hrvatska).
       I iz okruženja samog kupca emitovani su znaci nelagode: Marinko Zadro jeste Hrvat, ali firma koja je kupila 41,34 odsto PP “Erdevika” je bosanska. Mada on živi u Zagrebu i ima firmu i u Hrvatskoj, Zadru okruženje nije nepoznato, a ni on okruženju firme koju je kupio. Pre nego što se odselio u Hrvatsku, bio je direktor u nekoliko sremskomitrovačkih firmi.
       Radnici “Erdevika” protestuju protiv privatizacije, ali ne ove berzanske. Druga strana barikade ih, navodno, zastrašuje predstavljajući se kao KUM. Poslednjih meseci gledamo kako srpska kumstva znaju i da prorade, kad prorade kumovski interesi.
       ZAKUP. Dakle, Akcijski fond Republike Srbije prodao je 9. juna ove godine na Beogradskoj berzi 41,34 odsto akcija u PP “Erdevik” za oko 66 miliona dinara (1,1 milion evra) firmi THOP. Broker kaže da je toga dana na Berzi bilo nelagodno veselo, ali da se analizom krvi nije utvrđivala ničija nacionalnost mada je onako usput pominjana. U berzanskom prospektu firme izričito se navodi da “preduzeće nije povezano sa drugim pravnim licima ni u jednom obliku niti po bilo kom pravnom osnovu”. Realni tereti na njegovu imovinu postoje: to su neizmirene poreske obaveze prema državi i krediti kod nekoliko banaka. Ali, istog dana kad je Zadro pazario, tadašnji (od mnogih pre i posle njega) direktor “Erdevika” Dobrosav Jovanović potpisao je sa firmom “Orač” iz Karađorđeva (Bačka Topola) ugovor o dugogodišnjem zakupu tri od devet radnih jedinica “Erdevika”: jednog podruma i dva vinograda. Zakupac zaposlenima u kešu isplaćuje i dve zaostale plate. Kao vlasnik firme “ Orač” pojavljuje se Mile Jerković. Prema tvrdnji advokata Radomira Vujičića, koji zastupa i zaposlene i Marinka Zadra, zakupljena imovina čini dve trećine celog preduzeća. Jerković nije učestvovao u aukciji za prodaju paketa akcija Akcijskog fonda. Nadležni sudski organi u prvoj instanci nisu dali za pravo kupcu Marinku Zadru. Ni organi državne uprave se nisu mnogo potresli zbog njegove tvrdnje da je prevaren. Ukoliko ostane ovako, on će, pozivajući se na član 62 Zakona o privatizaciji , na odredbe Zakona o hartijama od vrednosti i podzakonska akta kojima se definiše sadržaj berzanskog prospekta jedne firme, tužiti državu kao nesavesnog prodavca, tražiti raskid ugovora i povraćaj novca.
       ZATURENI MAGACINI. Pre gužve u Erdeviku, javnosti je još jednom pažnju na sebe skrenuo Petar Matijević, jedan od najbogatijih Vojvođana, svakoj domaćici poznat po mesarama koje nose njegovo prezime. Prvi put, Matijevića su iza tezgi njegovih mesarskih radnji isterali otmičari njegovoga sina. Prvi izlazak Matijevića na javnu scenu završio se, srećno. Stariji Matijević je u vrhove novinskih strana stigao drugi put kad ga je policija privela, saslušala i pustila da se brani sa slobode zbog sumnje da se pri kupovini akcija Ugostiteljsko-turističkog preduzeća “Sloboda” iz Novog Sada (bungalovi na Ribarskom ostrvu, restorani Mandarin, Šaran, Zlatna greda...), a uz pomoć bivšeg i tadašnjeg direktora te firme Zdravka Atlagića i Milisava Grujića, u zabludu doveo ostale zainteresovane kupce. Ova trojica su, navodno, pri proceni vrednosti firme prikrila postojanje dva vredna objekta čime je atraktivnost firme bitno umanjena, a time i broj učesnika na aukcijskoj prodaji njenog kapitala. Sem kupaca, oštećeni su i mali akcionari koji su Matijeviću svoje akcije prodali.
       ZABORAVNI DIREKTOR. U poslednjih mesec dana beogradska trgovinska kuća “C market” čest je gost novinskih strana, što se za njenog direktora, narodnog poslanika i člana Liberalne stranke Srbije Slobodana Radulovića ne bi moglo reći. Firma prepoznatljivog žuto-plavog znaka u iznenadnoj je privatizacionoj ekspanziji, ali ne kao predmet nego kao akter srbijanskog privatizacijskog procesa. “C market” je najpre iznenadio kupovinom oko 40 odsto kapitala poznate zemunske fabrike metalnih proizvoda IMPA, a zatim se u konzorcijumu sa još dve firme pojavio kao jedini zainteresovani kupac sremskomitrovačke mesne industrije “Mitros”. Privatizacijsku ekspanziju firme nije ni najmanje omela činjenica da su u javnosti mnogo više prostora dobili uzaludni protesti njenih malih akcionara. Od ukupno 4 137, njih 1 653, uglavnom eksternih akcionara, rado je da svoje akcije proda na Berzi, što Radulović onemogućava odbijanjem da potpiše berzanski prospekt. Akcionari nisu radi da se upuštaju u dugotrajan sudski spor, a država koja u “C marketu” drži 23,06 odsto akcija ne izgleda kao vlasnik koji se sprema na skoru prodaju svog dela. Dok ovo natezanje traje, “C market” kupuje druge firme, umanjuje svoju likvidnost, a povećava svoju aktivu. Da li to znači jačanje malih akcionara ili sređivanje nekih drugih menadžerskih stvari, pokazaće vreme.
       Dakle, za podatke u berzanskom prospektu po zakonu su materijalno i krivično odgovorni direktori, ali zainteresovani kupci su svejedno spremni da plate koliko god košta za insajdersku informaciju o pravom stanju imovine i finansije firme. Kao što se vidi, s pravom.      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu