Američku je administraciju razočaralo to što su se u Vašingtonu lepo primljeni gosti, odmah po dolasku kući brže-bolje distancirali od sopstvenog predloga (Specijalno za NIN iz SAD)

      Ponuda Zorana Živkovića da hiljadu srpskih vojnika pomogne američkim trupama u Iraku, prijatno je iznenadila njegove domaćine u Vašingtonu. Neprijatno ih je iznenadilo sve što je došlo posle. Prvo se ugledni spoljnopolitički komentator “Vašington posta” Džekson Dil blago podsmehnuo ideji. Onda je došao i hladan tuš iz Beograda, gde je posle objavljivanja vesti o Živkovićevoj ponudi nastao pravi politički metež. Još više od žestokog otpora srpskog javnog mnjenja ideji o slanju srpskih vojnika u Irak, američku je administraciju razočaralo to što su se u Vašingtonu lepo primljeni gosti, odmah po dolasku kući brže-bolje distancirali od sopstvenog predloga.
       A onda su, prema saznanju NIN-a, usledili i zabrinuti telefonski pozivi Stejt departmentu iz nekoliko nevladinih i drugih organizacija koje su se poslednje decenije s manje ili više dobrih namera bavile eks-Jugoslavijom i Srbijom. Čitaoce “Vašington posta” i gledaoce Si-En-Ena (medija koji su ovde prvi javili da Srbija nudi trupe za Irak) još niko nije obavestio da premijer Srbije poriče ponudu, niti im je iko rekao da se srpska javnost digla protiv ideje, ali za Balkan specijalizovani spoljnopolitički krugovi to dobro znaju. Pa ipak, oni među njima koji nisu poznati po naklonosti prema Srbiji ispoljavaju znake nervoze: nije im dovoljno to što je američki državni sekretar celu priču smestio u drugu polovinu godine. Nije im dovoljno ni to što je Kolin Pauel na konferenciji za štampu za strane novinare jasno rekao da Bušova administracija, kao prvo, još nije prihvatila ponudu, i, kao drugo, da Živković i nije nudio trupe odmah, već negde pred kraj godine, kada budu jasnije i američke potrebe i srpski kapaciteti.
       Njihova nervoza dolazi otuda što bi srpski vojnici u Iraku potpuno promenili našu poziciju u odnosima sa Amerikom. Oni bi automatski digli Srbiju na prvo ili drugo mesto među balkanskim partnerima SAD. Prema saznanju NIN-a, priličnu uznemirenost ispoljava i albanski lobi u Americi, koji dobro razume do koje mere bi takva rokada na Balkanu mogla biti važna u predstojećim pregovorima o konačnom statusu Kosova.
       Jedno je već sada jasno: šta god da je bio nameravani efekat dramatičnog poteza srpskog državnog rukovodstva u Vašingtonu, nesrećno i nespretno obelodanjivanje ideje naškodilo je njenoj diplomatskoj svrsi. Amerikanci su pomalo zbunjeni reakcijama iz Beograda zato što su u goste zvali ljude za koje veruju da su dobri sagovornici, jer vladaju situacijom u svojoj zemlji (bez obzira na to što su i Amerikanci svesni određenog manjka legitimiteta dela DOS-a koji upravlja državom). Posledica je gotovo neizbežan utisak o neozbiljnosti i pomanjkanju kompetentnosti u Beogradu. Sa američke tačke gledišta, ovde je reč o rđavoj izvedbi dobre ideje, koja još nije nužno propala. Vašington gotovo očajnički traži vojnike za Irak, gde se situacija po njih loše razvija. Ovog vikenda američka je štampa bila puna članaka o revoltu Iračana protiv američke okupacije, a poređenja sa Vijetnamom su učestala.
       Amerikancima se jako žuri da podele odgovornost sa vojnicima prijateljskih zemalja koje ne bi osporavale da britansko-američka koalicija u svemu ima poslednju reč, i koje ne bi tražile da im vojnici nose plave šlemove UN jer Amerikanci u Iraku nemaju nameru da u bitnim stvarima dele odgovornost sa UN. U svakom slučaju, Amerikanci su spremni da plate dve stotine miliona dolara za kontingent od 9 000 vojnika kojim će rukovoditi Poljaci (ponudili 2 300 svojih vojnika). Ukrajina je za Irak ponudila 1 800 vojnika, što je Amerikance u prvi mah takođe uveselilo, ali kako su do sada uvek prozivali Ukrajinu zbog kršenja ljudskih prava i korumpirane vlasti, još se nisu definitivno odlučili.
       Kritika srpskog predloga zdesna (“Vašington post”) nije ostala usamljena na levici. Autor Kristofer Delizo na Internet sajtu koji je tokom NATO bombardovanja bio izuzetno solidaran sa Beogradom (antinjar.com), ignorišući ideološke razlike, tvrdi da se u Beogradu ovih dana dele otkazi generalima kako bi ponuda Vašingtonu za Pentagon bila primamljivija: vrši se, prema Delizu, čistka generala koji su 1999. “ratovali protiv NATO-a”.
       LjILjANA SMAJLOVIĆ