Kako je u Kotoru završena ODISEJA 2003. i ko je Marius Kurkinski, “Glumac Evrope” sa festivala na Prespanskom jezeru

      Kada je “Konstanca”, nosač helikoptera rumunske Ratne mornarice, pristao 14. jula ove godine u Kotoru, završila se još jedna misija umetnosti i mira, ove godine pod nazivom ODISEJA 2003. Čitaoci NIN-a će se setiti ODISEJE 2001. Isti ratni brod, pod vođstvom Rišara Martena, reditelja, glumca, direktora Teatra Turski iz Marselja, oplovio je već tada, pre dve godine, Mediteran u želji da uspostavi jedinstven duhovni prostor našeg “tečnog kontinenta”, donoseći, bar u umetničkim vodama, toliko željeni mir.
       Ove godine, u toku dva letnja meseca, jula i avgusta, Rišar Marten je na “Konstancu” pozvao umetnike, performere iz desetak mediteranskih zemalja, i sa njima upriličio performans “Memorija mora”, multimedijalni spektakl s vatrometom, ogromnim životinjama od helijuma koje padaju sa brodske palube, muzikom glasovitog Fifija, predstavom o ljubavi i moru iz pera saradnika Pitera Bruka i Žan Kloda Karijera.
       Kad se ODISEJA 2003. približila kotorskoj luci, na rivi se izlilo oduševljenje. Muzika, vatromet, svetlost koja na noćnom nebu ispisuje reč “mir”! I kultivisan glas koji, na srpskom jeziku, započinje priču o mornaru koji se budi na palubi broda i kreće u potragu za izgubljenom dragom. To Vladan Brković, Beograđanin, tek diplomirani glumac iz klase profesora Cige Jerinića, sa Akademije umetnosti BK, uplovljava ODISEJOM 2003. u luku rodne zemlje, ponosan što će prijateljima iz desetak zemalja pokazati lepote predela i gostoljubivost ljudi. “U težnji da se uspostavi mir, najvažnije je pomiriti dvoje ljudi”, kaže Vladan i dodaje da ova fraza pesnika Lea Ferea, koju je, kao moto, predložio Rišar Marten, ima mnogo uticaja na pozorišnu predstavu. Vladan je glavni glumac ove predstave, on se budi, traži, peva sa svojom dragom, a onda silazi s broda na rivu i na komandni most vodi malu Danicu Perišić, Kotoranku, da tamo, u čast Međunarodnog festivala za decu u Kotoru, izgovori sopstvenu pesmu, “Evropljanka”. Vladan ispisuje crvenom farbom po belinama broda reč “mir” na različitim jezicima, prvo na srpskom. U svakoj od četrnaest luka koje je ove godine posetila ODISEJA 2003, drugi umetnik je, na maternjem jeziku, rekao nekoliko reči i bio domaćin svima.
       Lako sam odlučila da Brković predstavlja nas u ovom plemenitom projektu. Nekada pitomac Pomorske akademije, posle glumac, smiren, predan, talentovan, on je bio zajednički izbor svog Fakulteta i mene, kao koordinatora za Srbiju i Crnu Goru ODISEJE 2003. Rumunija, Bugarska, Turska, Grčka, Francuska, Španija,Tunis, Alžir, Maroko, Libija, Malta, Sicilija, Kotor, Albanija, opet Grčka, Rumunija... ODISEJA će se, zajedno sa rumunskim ratnim brodom “Konstanca”, odmarati do leta 2005, kada će, bijenalno, opet zaploviti Mediteranom tražeći luke u kojima nije bila, kao što su Izrael i Palestina, na primer. Koje će, u međuvremenu, možda, pronaći svoj mir. Nadajmo se bar tome.
       Iako sam to žarko želela, osim u Kotoru, u ODISEJI 2003.nisam bila. Sve zbog molbe mog dugogodišnjeg saradnika i prijatelja, Jordana Plevneša, makedonskog ambasadora u Francuskoj. Jordan, poznati eksjugoslovenski dramski pisac (“Macedoniše cuštende”, “Erigon”, “Jugoslovenska antiteza”...) me je zamolio, januara ove godine, u Unesku, u Parizu, da pomognem u osnivanju prvog festivala “Glumac Evrope”, koji bi se održavao na prelepom Prespanskom jezeru, u hotelu “Evropa”. A Prespansko jezero ima veliki značaj za Evropu. Ono je, na oko osam stotina metara nadmorske visine (kao Zlatibor), tromeđa Makedonije, Albanije i Grčke. “Glumac Evrope” bi bio festival u Makedoniji, sa sedištem u Parizu, a na njegovom čelu bi bio Žak Lakarijer, proslavljeni pisac i publicista. Dve njegove desne ruke treba da budemo Patrik Veršeren, iz Teatra Efemerid, i ja. Rečeno, učinjeno! Od 8. do 12. jula ove godine, na Prespanskom jezeru je i održan ovaj festival, i na njemu se srelo “pola Evrope” (Makedonija, Rumunija, Srbija i Crna Gora, Albanija, Grčka, Fancuska, Bosna, Ukrajina, Belgija, Bugarska)! Nas je predstavljao doajen Ljuba Tadić govoreći, po hiljadu četiri stotine i ko zna koji put, svoga “Sokrata”, uz ovacije, mnogo ljubavi i divnu sliku sa motivom Prespe i Nagradom grada domaćina, Resena. U međuvremenu, Ljuba nam je, na terasi hotela “Evropa”, držao “master klas” iz istorije pozorišta, i mi smo slušali, otvorenih usta, očarani, sa Blagojem Stefanovskim na čelu, glumcem, aktuelnim ministrom za kulturu Makedonije. To je bilo kao najlepša predstava.
       Želim da čitaoci NIN-a zapamte sledeći podatak. Prvu nagradu “Glumac Evrope” je, na Prespi, poneo Marius Kurkinski, glumac i reditelj iz Dramskog teatra, iz Plovdiva, Bugarska. Igrajući monoteatar “San”, poslednje poglavlje kultnog romana “Istorija sveta u deset i po nedelja” Džulijana Barnsa, Kurkinski je pokazao neverovatnu sposobnost transformacije menjajući lični opis, pol, starost, raspoloženje, čak i agregatno stanje u trenutku. Beogradska publika je, novembra prošle godine, uživala u Čehovljevim “Malim komedijama”, koje je Kurkinski kreirao. Na osnovu utiska o ovoj predstavi, Jovan Ćirilov je otputovao u Plovdiv i pozvao Mariusa Kurkinskog da ove godine zatvori naš BITEF predstavom “Zimska bajka”, koju je i režirao. Marius, očigledno je, sve manje glumi. I to je šteta bez obzira na njegov zavidan rediteljski uspeh. Nagradu “Glumac Evrope” Kurkinski će primiti 26. marta, na Međunarodni dan pozorišta, u Parizu, iz ruku francuskog ministra za kulturu. Do idućeg festivala na Prespi biće napisana i objavljena, i na makedonskom, i na francuskom jeziku, monografija o Mariusu Kurkinskom!
       Na kraju ovog vrelog leta, putovaću u Sarandu, na jug Albanije. Tamo se, po peti put, održava Međunarodni pozorišni festival “Butrint 2000”, smešten u antičko pozorište staro oko 3000 godina. Alfred Bualoti, direktor ovog festivala (o kojem sam, kao i o festivalu, pisala leta 2001. u NIN-u), pozvao me je da, i ove godine, budem selektor za jugoistočnu Evropu tog festivala. Prvi put u teškoj istoriji naše dve zemlje, jedno Narodno pozorište iz Srbije će zaigrati u Albaniji. Biće to Narodno pozorište “Toša Jovanović” iz Zrenjanina, i igraće Sofoklovu “Antigonu”, u režiji Ljuboslava Majere. Divan komad, sa plemenitom porukom o ljubavi i miru!
      
       DRAGANA BOŠKOVIĆ