Ministarstvo vera nema nikakav stav povodom diskvalifikujućeg stava SPC prema građanima koji pišu pismom drugih naroda

      Memorandum Svetog arhijerejskog sabora SPC o stanju na Kosovu, koji je predstavljen saopštenjem Informativne službe SPC 7. avgusta, postao je dostupan svim zainteresovanim medijima, a Večernje novosti su počele da ga objavljuju 11. avgusta. Na usmenu molbu novinara Danasa da se jedan primerak dostavi njima, glavni urednik Informativne službe SPC Dušan Stokanović je odgovorio: “Ti ništa ne možeš da dobiješ.”
       Glavni i odgovorni urednik Grujica Spasović uputio je zvaničnu molbu, na koju je uzvraćeno takođe zvaničnim dopisom, na kome je pisalo da će Memorandum biti dostavljen kad bude dostupan svim medijima. I rečenica zbog koje bi do sada trebalo da reaguje bar nekoliko ministarstava: “Inače, pri rešavanju molbi ove vrste, uzimamo u obzir da li je molba napisana ćirilicom ili pismom drugog naroda.”
       Da li se radi o alarmantnom upozorenju ili lokalnom obračunu sa Danasom, za NIN objašnjava Grujica Spasović.
       “Mi nismo u ljubavi sa SPC, tamo ima mnogo neprijatnih stvari i ekstremizama, kao i u drugim institucijama o kojima smo pisali. Otvorili smo polemiku o veronauci u školi, o vladici Pahomiju, a sigurno je uticao i tekst o Irineju Buloviću. Mislim da je ovo proizvod njihovog besa koji je ispoljen na veoma glup način. Ne bih hteo da imenujem ljude, ali javili su nam se mnogi iz samog vrha SPC koji su izjavili da se toga stide”.
       Čak i da se radi samo o ispoljavanju besa, problem je širi. Direktor pravne pomoći JUKOM Mirna Kosanović podseća da upotreba latiničnog pisma nije zabranjena nijednim propisom. Uslovljavanje upotrebe jednog pisma znači diskriminaciju građana.
       “Međutim, SPC je odvojena od države i ne predstavlja javnu službu, te u svom svakodnevnom radu može da se koristi pismom kojim želi”, kaže Kosanović. “Ovaj poziv novinarima Danasa može se shvatiti na dva načina. Jedan je da u SPC ne vladaju u dovoljnoj meri latinicom, pa je sigurnije da im se sve informacije dostavljaju na ćirilici, a drugi je diskriminatorski: želi se nametnuti stav da se u svakodnevnoj prepisci koristi ćirilično pismo, što pokazuje da SPC još nije spremna za multietničko društvo, a o ekumenizmu i da ne govorimo. Srpska pravoslavna crkva je vrlo ugledna i u ovoj napetoj političkoj situaciji nije nimalo poželjno pozivanje na etničku diskriminaciju.”
       U Saveznom ministarstvu za ljudska i manjinska prava smatrali su da oni nisu prava adresa na kojoj bi se mogao naći zvaničan stav o incidentu koji je izazvala Informativna služba SPC. Slobodan Karanović je rekao: “To je pravo pitanje za Ministarstvo vera. Tamo postoji ministar, njegovi pomoćnici, mnogo ljudi koji se time bave i koji sigurno imaju odgovor. Naše ministarstvo ne bi htelo da se upliće, jer je to veoma osetljivo pitanje.”
       Dobro, onda republičko Ministarsvo vera. Možda je najlogičnije da oni daju odgovor. Ne, ni oni nisu spremni da se upliću i o tom slučaju ne misle ništa. Posle konsultacija sa ministrom vera Vojislavom Milovanovićem, Maja Filipović je izjavila: “Mi nemamo stav po tom pitanju i možemo samo da vas uputimo na Informativnu službu SPC.”
       Informativna služba Srpske pravoslavne crkve je već tim povodom nedvosmisleno izjavila šta ima.
       Krug se zatvorio.
      
       SANDRA PETRUŠIĆ