Nedavno sam posetio Kosmet. Pored puta kroz Končuljsku klisuru, na puškomet od centra Bujanovca, zapazio sam jedan veliki kameni spomenik koji su zahvalni meštani Velikog Trnovca, ozloglašene albanske narko i terorističke tvrđave, podigli saplemeniku poginulom u jednoj terorističkoj akciji protivu srpskog stanovništva i državnih snaga reda. Sa tugom sam se opomenuo sudbine srpskih boraca na Kosmetu, koji su branili svoju zemlju, njenu čast i slobodu od sličnih albanskih “heroja” i NATO “oslobodilaca”, koje je sud u Hagu stavio na listu za odstrel i poslao je Beogradu sa nalogom da ih ulovi i u kavezima preda haškim istražiteljima.
       Jedan albanski sudija iz Prištine je nedavno izjavio da Albanac, bez obzira na zločine za koje je optužen, ne može biti kriv niti mu može biti suđeno! Bezuslovnim puštanjem na slobodu stotine albanskih “heroja”, sličnim onome ovekovečenom na končuljskom krajputašu, iz zatvora Srbije pre dve godine, Beograd je potvrdio da ovakva arogantna izjava jednog albanskog sudije nije gola fantazija.
       Pitam se da li spavam i sanjam da se i ovo dešava u Srbiji, ili se ovo dešava zato što Srbija spokojno spava i sanja da se ova nezapamćena sramota nekome drugome dešava.
      
       TIKA JANKOVIĆ,
       Kalifornija, SAD