Simbol "tvrde struje" u paljanskom rukovodstvu Biljana Plavsic jedno vreme bila je u drugom redu politicara, ali je sada iznenada izbacena u prvi plan kao delimicna zamena za predsednika RS Radovana Karadzica. Razgovarace, umesto njega, sa onim sto se zove "medjunarodna zajednica".

Gospodjo Plavsic, mozete li nam reci kako je doslo do Karadziceve odluke da prepusti, odnosno da prenese na vas deo ovlascenja?

- To je njegovo ustavno pravo i mogao je i ranije to da uradi. Ponekada je, na primer, bilo poslova koji se odnose na neke humanitarne probleme, koje sam ja obavljala. Medjutim, sada, procenjujuci ono sto nam je nametnuo Dejtonski sporazum - taj deo posla ne ulazi u sferu vanjskih, nego upravo u sferu unutrasnjih poslova - predsednik je procenio da bi bilo dobro da ove kontakte sa medjunarodnom zajednicom, koji su dosta teski, prepusti meni.

Imam utisak da medjunarodna zajednica hoce nesto vise od Dejtonskog sporazuma da postigne. Doktor Karadzic je odlucio da taj deo posla ja radim, a on ce se posvetiti ovim unutrasnjim pitanjima, kojih ima bezbroj. Prioritet su izbeglice i treba da znate da je skoro 400 hiljada stanovnika napustilo svoje kuce, svoja imanja. Vreme jako brzo prolazi. Potrebno je da svi do zime imaju krov nad glavom. Jedna cela ekipa ce se angazovati oko toga i tim poslovima ce, da kazem, upravljati predsednik Karadzic.

Ovaj posao, koji se za javnost cini mnogo interesantniji i koji je neprestano prisutan u sredstvima informisanja - kontakti sa medjunarodnom zajednicom, obavljacu ja, naravno uz ljude koji su eksperti iz pojedinih oblasti. Nadam se da cu mnoge poslove raditi zajedno sa ministrom vanjskih poslova i novim predsednikom vlade gospodinom Gojkom Klickovicem.

Kako tumacite da ovdasnji mediji u Srbiji, pre svega drzavna agencija Tanjug i Radio i televizija, izvestavaju da ste vi sada vrsilac duznosti predsednika i da se gospodin Karadzic povlaci; dakle, da on u potpunosti odlazi i da ga vi u potpunosti zamenjujete?

- Ne, on je, da kazem, jedan dobar deo svojih poslova poverio meni. Moze se to tumaciti na razlicite nacine, ali predsednik Karadzic je po Ustavu predsednik Republike i predstavlja Republiku.

Gospodin Bilt je kao visoki poverenik Ujedinjenih nacija ovih dana izjavljivao i u jucerasnjim kontaktima sa gospodinom Krajisnikom, i u Beogradu s Milosevicem, trazio preciziranje da li se gospodin Karadzic povukao ili ostaje i istovremeno insistirao na povlacenju gospodina Karadzica.

- Taj izraz povlacenje moze se na razlicite nacine tumaciti. Jednostavno, moze da se tumaci i na taj nacin. To nije odstupanje od njegovih duznosti, da on funkciju predsednika predaje nekom drugom. Ali, povlacenje se moze jednostavno tumaciti tako da se povlaci, evo da kazem konkretno, iz sredstava informisanja... Jer ove poslove koje ce on da obavlja, nije da nisu od interesa, od ogromnog su interesa za narod, ali nisu atraktivni toliko za medije kao sto su ovi poslovi. Po mom misljenju, interes naroda i zivot ljudi zavise vise, da kazem, od ovih poslova kojima ce se on posvetiti. A Dejtonski sporazum je jasan, preciziran je u onoj knjizici koja nosi naslov "Dejtonski sporazum" i okviri su zadati. Mi ne mozemo nista vise da izvucemo iz tog Dejtonskog sporazuma, ali moramo jako paziti da se ne desi da nekome damo vise nego sto zahteva Dejtonski sporazum. Sav je problem bivseg premijera Kasagica, u stvari, bio u toj oblasti.

Karl Bilt istice da je nedopustiva kombinatorika po kojoj bi Karadzic i dalje bio na vlasti.

- To je misljenje gospodina Bilta.

Da li ce se Karadzic kandidovati na predstojecim izborima, bez obzira na to sto je optuzen za ratne zlocine?

- Niko ne zna od nas ko ce biti kandidovan dok to ne odredi Srpska demokratska stranka. Pri kraju su unutarstranacki izbori. Uskoro ce skupstina stranke i tada ce se znati ko ce ucestvovati na izborima.

Pominje se da biste vi mogli da se kandidujete za predsednika RS?

- Ako to moja stranka trazi od mene, ja cu se kandidovati. Inace pod drugim uslovima - nikako.

Da li ce Karadzic biti izrucen?

- Ko to treba da ga izruci? Ne mogu da zamislim nijednog Srbina koji bi mogao tako nesto da uradi, ne samo prema Karadzicu nego prema bilo kome ko je ucestvovao u ovoj nasoj borbi.

Znaci li to da Srbi uopste nisu cinili ratne zlocine?

- Na kazem da nisu. Ali to treba da istraze nasi pravosudni organi.

U vise navrata ste isticali da je Karadzic preneo na vas neka ovlascenja da bi se posvetio unutrasnjoj politici. Nije li to, medjutim, priprema terena za njegovo potpuno povlacenje?

- Ja bih zelela da govorim o cinjenicama, a ne o interpretacijama kojih ima previse. U jednim novinama pise da sam ja v.d. predsednika. U drugim da je ovo njegovo odstupanje. A da ne govorim o mastovitosti nekih svetskih medija. Medjutim, za nekoliko dana kad se slegne prasina, videce se pravo stanje stvari.

A cinjenica je?

- Cinjenica je da je Karadzic i dalje predsednik RS i da je iskoristio svoje pravo da deo duznosti privremeno poveri jednom od potpredsednika.

Rekli ste da cete biti "gvozdena ledi".

- Ja sam za to da se dogovoreno sprovodi. Do postizanja sporazuma veoma sam fleksibilna. Ali kada se o necemu dogovorimo, onda sam zaista, kako kaze gospodin Bilt, "gvozdena ledi", odnosno nema popustanja dok se utvrdjeno ne ostvari.

Vi zivite u Banjaluci. Da li ste se sreli sa Kasagicem?

- Ne. Mi smo se ranije skoro svakodnevno vidjali. Ali otkako je postao premijer, niko mu nije bio ravan pa ni ja.

Pomenuli smo bivseg premijera Kasagica. Sta ste konkretno mislili kad ste rekli da je na neki nacin omogucavao i primenu onoga sto nije bilo u Dejtonskom sporazumu?

- Pa, trebalo bi da vam kazem mnogo toga u relativno kratkom vremenu o njegovom delovanju. Mnogo toga se desilo. Jednostavno su poslanici, i ne samo poslanici, nego ceo narod je postavljao pitanje: kuda mi to idemo? Mislim, ono sto mu je medjunarodna zajednica iskazivala kao neki kompliment; znate, za neku kooperativnost. Kooperativan se moze biti, ali ne iskakati iz politike koja je usvojena na Skupstini. Osim toga, bivsi premijer Kasagic je i narodni poslanik i on dobro zna sta to znaci kada se donesu neke odluke, jako vazne za narod, a u vezi sa tim, u realizaciji toga se odstupa.

Prebacuje mu se da je hteo da omoguci utapanje Republike Srpske u jedinstvenu Bosnu.

- Pa, to je ono sto sam ja rekla da se zeli vise od Dejtonskog sporazuma. Ja sam negde, mislim u "Javnosti", rekla: treba postovati Dejtonski sporazum, ali ni miligrama vise.

Da li je gospodin Kasagic zaista radio na utapanju Republike Srpske u jedinstvenu Bosnu?

- Pa, u nekim svojim izjavama je on cak upotrebio izraz "reintegracija". Znate, taj izraz "reintegracija" se neprestano cuje u vezi sa istocnom Slavonijom. Nije to identican slucaj - istocna Slavonija i Republika Srpska. Dejtonski sporazum u samoj preambuli definicije nije je nazvao unija, nego Bosna i Hercegovina sastoji se od dva entiteta - Muslimansko-hrvatske federacije i Republike Srpske. Zasto mi da ponistavamo taj entitet? To niko nema pravo.

Pominjete, u intervjuu "Javnosti" da je Kasagic omogucio medjunarodnim medijatorima, pre svega Biltu, da se mesa i u unutrasnja i kadrovska pitanja, u rekonstrukciju vlade...

- Verovatno su bili neki dogovori, ali, reakcija gospodina Bilta na razresenje gospodina Kasagica bila je u pocetku vrlo spontana i rekao je da ce ga stititi, da niko nema pravo Kasagica da smenjuje. Medjutim, ovo je sve uradjeno po Ustavu. Gospodin Bilt je dobio Ustav iz decembra 1994. godine i posle toga on zaista nije imao nikakvih primedbi.

Pominje se i izvestan strah na Palama od navodnog puca koji bi Kasagic u sadejstvu sa IFOR-om mogao da izvrsi.

- Mislim da mozemo komotno da kazemo da je to proslo.

Da li je takva opasnost postojala?

- Da, izgleda da jeste.

Sta se jos zamera gospodinu Kasagicu? Ima se utisak da je postojao izvestan strah na Palama od rasta njegove popularnosti i uticaja, kao i namere da jaca regionalizam Bosanske krajine, odnosno insistiranje da Banjaluka bude prestonica.

- To je sasvim jedan odvojen problem da li ce Banjaluka biti prestonica. On dok nije izabran za premijera i u prvih mesec dana uopste nije o tome govorio. Cak je bio jedan od onih Krajisnika koji je govorio da mu je svejedno gde ce biti prestonica. A sto sada to poteze, govori o nekim namerama da upotrebi ljude koji su mozda tako regionalno opredeljeni.

Kako komentarisete Kasagiceve optuzbe na racun vodjstva sa Pala, da se stvara jedan autoritaran rezim, da ne postoji sloboda informisanja, da postoji cenzura...?

- Mogu da kazem, sto se tice sredstava informisanja i cenzure, da to uopste nije tacno.

On ima dosta optuzbi na racun gospodina Buhe. Izjavio je da je gospodin Buha prilicno rigidan u kontaktima s medjunarodnom zajednicom i da uopste nije uspeo da formira Ministarstvo inostranih poslova, i kako mi je rekao cak se stideo kad su bili zajedno na razgovorima sa nekim americkim senatorom zbog nacina kako je gospodin Buha sa njim razgovarao?

- Prateci rad ministra Buhe, a bila sam prisutna na dva razgovora zajedno sa premijerom Kasagicem, ja bih samo rekla da gospodin Buha dostojanstveno nastupa.

Za novog premijera izabran je gospodin Klickovic. Mozete li nam reci nesto o tome ko je gospodin Klickovic?

- Gospodin Klickovic je bio jako aktivan u jednoj vrlo teskoj i za nas vrlo zalosnoj situaciji - bavio se pitanjima smestaja i zbrinjavanja izbeglica, ovih izbeglica kojih ima skoro 400 hiljada na nasem terenu. Tom prilikom smo mogli da vidimo zaista koliko je on covek od akcije. Takodje smo imali prilike da vidimo da je vrlo uspesan u svojoj profesiji. On je ekonomista. Osim toga, to je jedan covek koji je dosta vezan za Krajinu, a pretezni deo ovih izbeglica je dolazilo iz Krajine. On je to, da tako kazem, i razumom i emocijama radio.

Gospodin Kasagic kaze da je i ranije imao informacija da biste vi trebalo da preuzmete deo nadleznosti gospodina Karadzica, ali da ste kao uslov, navodno, postavljali njegov odlazak?

- O, boze, to prvi put cujem! Prvo, nisam znala dok nisam otisla pre tri dana na Pale, za ovu kombinaciju, a da sam trazila njegov odlazak o tome nema ni govora! Znate ko je postavljao pitanje odlaska gospodina Kasagica?

Ko?

- Postavljali su poslanici i 47 poslanika se potpisalo i trazilo njegovu smenu. Taj papir je video i gospodin Bilt.

Da li gospodin Karadzic, ipak, s obzirom na to da vise ne moze biti predsednik, bar po Dejtonskom sporazumu, priprema polako odstupnicu za povlacenje ovim potezom, prepustajuci deo funkcija vama? Mozda ce posle izvesnog vremena sve prepustiti vama kao vrsiocu duznosti?

- To ne znam. To ne znam dok ne kaze. A izbori su u septembru i ima vremena.

Kazu i da je gospodin Milosevic uz Bilta, ovog vikenda trazio povlacenje gospodina Karadzica.

- Ne znam. To je meni nepoznato.

Dakle, nije bilo kontakata sa Milosevicem kad je rec o clanovima rukovodstva sa Pala?

- Ne.

Kakvi ce biti vasi kontakti sa organima federacije u Sarajevu?

- Pa, koliko mi se cini sada, kontakti sa federacijom i institucijama u Sarajevu isli bi preko vlade. Ne mislim da cu morati te kontakte ja da ostvarujem. Meni se cini da ce taj posao verovatno gospodin Klickovic obavljati.

A kad je rec o saradnji sa zvanicnim Beogradom?

- Onoliko koliko je gospodin Karadzic odrzavao te kontakte, odrzavacu sigurno i ja.

Da li je on odrzavao kontakte u poslednje vreme?

- Pa mislim, to je poznato, da su neki dogovori morali da budu. Situacija je bila takva da je zahtevala dogovore izmedju Republike Srpske i SR Jugoslavije.

Mislim licno gospodin Karadzic da li je imao kontakte s Milosevicem?

- Da li u poslednje vreme ima, ja ne znam, ali vrlo cesto se - da li gospodin Karadzic ili predsednik Skupstine Momcilo Krajisnik - neki kontakti odrzavaju, sto je normalno. Sto se ne bi odrzavali? Odrzavaju se kontakti. Bilo bi van pameti da se ne odrzavaju. Odrzavaju se kontakti, evo, sa Muslimansko-hrvatskom Federacijom, a da se ne odrzavaju sa Jugoslavijom.

Hocete li sada sa novom funkcijom, doci u Beograd?

- Pa verovatno hocu. Moze se desiti u ovoj funkciji privatno da dodjem.

Da li cete se sresti s gospodinom Milosevicem koji se o vama ruzno izrazio pre tri godine?

- Ja nemam pravo da se osvrcem na njegov komentar koji se odnosio na moju licnost. Nemam pravo zato sto u prvi plan treba postaviti interes naroda i ja cu se toga drzati.

Vasi protivnici kazu da je gospodin Karadzic odlucio da vas imenuje bas zato sto se i vi drzite, kako se to kaze, cvrstog nacionalnog kursa kao i gospodin Karadzic?

- Otkako je rat poceo, do danasnjeg dana ja nisam menjala svoje misljenje. Nisam ga menjala u odnosu na promene u dnevnoj politici, zato sto imam jedan stav koji se odnosi na srpsku naciju i on je zaista nepromenljiv. Naravno da se okolnosti menjaju i u postizanju cilja mozda je potrebno tu i tamo nesto izmeniti, ali uvek sa onom konacnom namerom da se dodje do odredjenog cilja.

Kako komentarisete tvrdnje da ce gospodin Karadzic i dalje moci da vrsi uticaj, odnosno da drzi kontrolu i nad vama, a i uopste da vuce sve konce kao i do sada?

- Kontrola nada mnom nije uopste potrebna. Smesno je to. Gospodin Karadzic je imao toliko prilike da me upozna da malo ko moze uticati na mene da ja skrecem sa ove glavne linije o kojoj smo govorili. Ja sam sasvim dosledna bila od samog pocetka i imao je on prilike da vidi da se ja tesko menjam, odnosno kada je u pitanju ovaj nacionalni cilj - nikako. Ne kazem da ne treba menjati metode, jer je okruzenje tesko.

A kako cete se vi osecati kao jedina zena medju tolikim muskarcima? Jednom ste rekli: "Kao selotejp lepila sam tamo gde je pucalo, mirila Karadzica i Mladica, te muskarce u Republici Srpskoj, te infantilne decake sa vrazjom sujetom..."

- Pogledajte, "infantilni decaci", ja nisam reagovala na to, ali zaista to nisam nikad rekla. A sto se tice selotejpa, zaista sam bila.

"... S vrazjom sujetom molim i kumim da se ne svadjaju i da se ne razdvajaju, a svi su toliko zeljni vlasti da frkcu kao macori."

- I to sigurno nije receno. Ne znam, to je ruzno bilo.

U intervjuu u "Javnosti" kazete da postoje neke procene da ce Republika Srpska ovim potezom, smenom Kasagica, odlukom Karadzica da se delimicno povuce, ici u izvesnu autarhiju u odnosu na medjunarodnu zajednicu. Vi kazete da ne treba ici tamo, mozemo i bez kredita i da se moze razvijati Republika Srpska i bez izvesnih ulaganja.

- Ja sam za to da se uzme ono sto se moze bez ucena dobiti. Nisam za to da se pare uzimaju pod ucenama. Eto tako.

A da li Republika Srpska moze da se razvija bez stranih kredita?

- Pa nece narod ucene. E, tako.

Cime se ta ekonomska pomoc konkretno uslovljava.

- Mi bismo zeleli da uspostavimo neki princip, da ubedimo medjunarodnu zajednicu da uopste nije tesko da s nama sprovede Dejtonski sporazum, samo ako se obe strane jednako tretiraju. Vidite, na primer, na Konferenciji donatora u Briselu hteli su da nas pomesaju sa delegacijom ispred koje je pisalo: Bosna i Hercegovina, iako ona ne postoji dok se posle izbora ne formiraju zajednicki organi. Dobro je sto smo odbili da ucestvujemo pod tim uslovima na pomenutom skupu.

Evo, u slucaju smene gospodina Kasagica maltene se ceo svet podigao na noge, dajuci sebi za pravo da kvalifikuje ko je dobar a ko ne; ko pripada mekoj a ko tvrdoj liniji. Cak su govorili: nije moguce. To necemo priznati. Desilo se to slicno u Federaciji sa odlaskom Silajdzica. Medjutim, muslimanskom vodjstvu u Sarajevu nije niko nista uslovljavao.

U krugovima bliskim rukovodstvu RS pominje se raspisivanje referenduma ukoliko se, kako se kaze, nastave pritisci medjunarodne zajednice.

- Takvi nagovestaji dolaze iz baze, od naroda. Svi su angazovani u ovoj politici, jer je njeno vodjenje direktno vezano za egzistenciju ljudi na ovim prostorima. Ja ne znam gde se konkretno zacela ta ideja.

O cemu bi se gradjani konkretno izjasnjavali?

- Ja ne bih tacno znala to da kazem, ali ljudi traze referendum podrske ovoj politici kao sto se zahteva i iskazivanje nepoverenja.

Da li je i rukovodstvo RS razmatralo pitanje referenduma?

- Ne.

Cesto pominjete volju naroda. Medjutim, znatan deo srpskog naroda u Bosni je i razocaran i nezadovoljan politikom svog vodjstva.

- Narod ima razloga da bude nezadovoljan mnogo cim. Vise od 400 hiljada ljudi napustilo je svoja ognjista. Neki su se selili po tri puta. Treba zbrinuti stanovnistvo. Ali za to je ponajmanje krivo ovo rukovodstvo. I ljudi su svesni toga. Znaju da je ovo rukovodstvo ucinilo maksimalno u datom trenutku. A uradjeno je mnogo. Izborili smo Republiku Srpsku.

Mislio sam i na nezadovoljstvo naroda zbog ratnog profiterstva u kojem su ucestvovali i neki visoki funkcioneri.

- Bilo je sigurno i toga. Ni ja nisam potpuno zadovoljna onim sto se desavalo. U toku ovih unutarpartijskih izbora sigurno cemo se zahvaliti nekim kadrovima. Medjutim, te nepravilnosti nisu bila masovna pojava i ne moze se zbog nekih sporednih stvari dovoditi u pitanje globalna politika rukovodstva.

D. Stavljanin