Iznenadjenja nije bilo: Zakon o izboru poslanika za savezni parlament je izmenjen, Jugoslavija je umesto deset (Srbija devet i Crna Gora jedna izborna jedinica) izbornih jedinica podeljena na 36 izbornih jedinica (Srbija 29, Crna Gora sedam). Zakon bi se mogao nazvati "otpadnickim" jer ga ne bi bilo da za njega nisu glasali "otpadnici" od Srpske radikalne sranke Vojislava Seselja i Narodne stranke Novaka Kilibarde, kao i jedan pripadnik Nove demokratije.

Ovakvim glasanjem "otpadnici" su pokazali stopostotnu naklonost ka samounistenju, jer je sasvim izvesno da, zahvaljujuci izglasanim izmenama, oni sa sopstvenim partijskim znamenjem nece nikako moci da udju ponovo u Skupstinu SRJ. To ce moci jedino ako ih crnogorsko-srbijanski socijalisti i zvanicno prime u svoje redove. Mozda ce socijalisti ponekog od njih i uzeti jer bez "otpadnika" ovaj zakon ne bi mogli promeniti i tako sebi drasticno popraviti izborne sanse, u koje su - izgleda - ozbiljno posumnjali i pored izjava da ce dobiti i "veci broj glasova nego na prethodnim izborima" i da ce SPS pobediti" i po vecinskom i po kombinovanom i po proporcionalnom sistemu". To je zvanicno misljenje vladajucih srbijanskih socijalista.

A misljenje opozicije je da ce je izmenjeni zakon naterati na apsolutno zajednistvo ili u izlasku na izbore ili u njihovom bojkotu.

Ali, sve su ovo vec dobro poznate stvari, kao i tvrdnja opozicije da izmene zakona nisu usvojene kako treba, dvotrecinskom vecinom, pa ce se zato i pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom Jugoslavije.

A Sud bi mogao da se pozabavi jos jednim pitanjem:da li i dalje vazi ustavna odredba da u Srbiji na jednog saveznog poslanika dolazi 65 000 biraca? Jer, strucnjaci koji umeju da racunaju tvrde da ce, zahvaljujuci novom rasporedu izbornih jedinica, u nekima od njih na jednog poslanika "dolaziti" 53 160 gradjana, a u drugima 76 509 gradjana.

Prvo je pitanje, naravno, da li je normalno da jedan poslanik bude "tezi" od drugog za 23 349 biraca. Drugo pitanje je da li to Ustav moze da "proguta". Jer, izvesno je da ne moze bas "u gram" da se odredi svuda tacno 65 000 biraca po poslaniku, ali izgleda da su kod nas razlike, ipak, nepotrebno velike. Razumemo i da mi nismo Sjedinjene Americke Drzave u kojima je dozvoljeno odstupanje od predvidjenog broja biraca samo plus-minus jedan odsto. Ali, kod nas je ta razlika ipak malo veca. U 14 izbornih jedinica (na karti sivih) odstupanje se krece u granici plus-minus pet odsto, u pet izbornih jedinica (crne na karti je odstupanje vece od plus pet odsto, dok je u 10 izbornih jedinica (bele na karti) ono vece od minus pet odsto. Po americkim standardima (plus-minus jedan odsto) sve nase izborne jedinice bile bi neregularne. Po nasim standardima (plus-minus pet odsto) "neispravnih" je 15, "ispravnih" je 14.

Dodatnu zabunu izaziva pogled na mapu (prva brojka oznacava broj izborne jedinice, druga, u zagradi, koliko se poslanika u njoj bira) jer se vidi da se "dodiruju" izborne jedinice "ekstremi" (na karti bele i crne), dakle one u kojima na jednog poslanika dolazi znatno manje ili znatno vise biraca od proseka. To znaci, malim prekrajanjem novih izbornih jedinica mogao se povecati broj "ispravnih", a smanjiti broj "neispravnih" . Zasto to nije uradjeno? Da pogadjamo zajedno?

NASLOVNA STRANA