Svet je, kazu, odahnuo. Iako i dalje vlada vidljivo podozrenje u krajnje i stvarne namere Radovana Karadzica, nema sumnje da je njegovo povlacenje sa funkcije predsednika Republike Srpske ("prenosenje predsednickih ovlascenja na Biljanu Plavsic) bilo brizljivo "uskladjeno" sa zeljama medjunarodnih posrednika i nalozima iz Beograda. Odnosno, da je Karadzic, i pored sve svoje prkosne retorike namenjene za domacu upotrebu, na kraju odlucio da bude maksimalno "kooperativan".

Karadzic se sada, mozda, nada da bi zauzvrat mogao da racuna i na nekakve protivusluge. Recimo, na nekakve garancije za licnu bezbednost i kakvo-takvo obecanje da ga nece hapsiti i upucivati u Hag. Ili, eventualno, na prejudiciranje odluke buduce arbitraze o sudbini Brckog. Ali te nade bi se mogle brzo pokazati kao neosnovane. Uostalom, Radovan Karadzic je toliko puta do sada izigrao svoje diplomatske partnere, razne diplomatske pregovarace i posrednike i toliko puta pogazio datu rec, da bi bilo krajnje nerazumno - sve i da mu je neko tako nesto zaista nagovestio - da poveruje da bi to bilo moguce.

Misterija Karadzicevog odlaska, ako se uopste moze govoriti o misteriji, brzo je razresena. Najpre je na Palama, kao slucajno, procurila informacija da tekst pisma upucenog visokom predstavniku za Bosnu i Hercegovinu Karlu Biltu kojim ga Radovan Karadzic obavestava da prenosi svoja predsednicka ovlascenja na Biljanu Plavsic nije napisao sam Karadzic, nego da je to pismo bilo sroceno u Biltovoj kancelariji. Medjutim, Karadzic je - kako je novinarima "u poverenju" dosapnuo jedan izvor "blizak vlastima Republike Srpske" - prihvatio da to pismo potpise i overi pecatom.

Ubrzo je, okolo-naokolo, iz Vasingtona stiglo i objasnjenje iz kojeg nije tesko razaznati da je Karadzicev odlazak sa polozaja predsednika Republike Srpske usledio kao rezultat opseznih diplomatskih manevara u kojima je, na razlicitim stranama, bilo mnogo ucesnika. Obicno dobro obavesteni "Vasington post" je prakticno potvrdio pomenutu informaciju sa Pala, rekavsi da je Karl Bilt imao u svojim rukama tekst Karadzicevog pisma o povlacenju sa predsednickog polozaja jos u sredu 26. juna, ali da ga je obnarodovao tek u nedelju, pet dana kasnije!

Bilt je, tvrdi "Vasington post", pet dana cutao o Karadzicevom pismu zato sto je bilo neophodno da se samit "sedmorice" (Amerika, Nemacka, Japan, Kanada, Francuska, Velika Britanija i Italija, clanice grupe G-7) u Lionu prethodno izjasni o svemu.

I, tu sada nedostaje jedno poglavlje da bi prica o Karadzicevom povlacenju sa politicke scene mogla da bude kompletna: o cemu je trebalo da se izjasni samit "sedmorice" u Lionu? O Karadzicevoj ostavci? To je malo verovatno, jer nema nikakve logike da se drzavnici vodecih zemalja sveta koje su podjednako odlucno i uporno trazile Karadzicevu eliminaciju iz politike sada o tome ponovo izjasnjavaju. Ili, mozda, o nekakvoj pogodbi sa Karadzicem i ispunjavanju uslova koje je on, navodno, postavio za svoje povlacenje? I to zvuci blesavo, jer bi trebalo biti zaista mnogo naivan da bi se poverovalo u mogucnost da se sedmorica drzavnika okupljenih u Lionu upuste u bilo kakvu trgovinu sa covekom kao sto je Radovan Karadzic.

Jedino logicno objasnjenje jeste da je Bilt zeleo da dobije u vremenu kako bi ucesnike samita "sedmorice" u Lionu prethodno obavestio o toku i ishodu svoje diplomatske akcije, ukljucujuci tu i sve ono sto je preduzeto s ciljem da se Karadzic ukloni sa predsednickog polozaja. Zatim, da je ucesnicima samita zeleo da sugerira da prihvate dogovorenu formulu Karadzicevog povlacenja ("usaglaseni" tekst Karadzicevog pisma njemu, Biltu) kao najjednostavniji i najbezbolniji nacin da se postigne zeljeni cilj. Jer, alternativa - da se Karadzic po utvrdjenoj ustavnoj proceduri zvanicno obrati Skupstini Republike Srpske i podnese ostavku - moze da rezultira i nezeljenim komplikacijama. Recimo, da poslanici odbiju da ga razrese duznosti. Konacno, Ustav Republike Srpske predvidja da se u slucaju da predsednik Republike bude razresen duznosti u kratkom roku moraju raspisati novi izbori. A to bi, opet, moglo da komplikuje i oteza pripreme za izbore u citavoj Bosni i Hercegovini koje je medjunarodna zajednica zakazala za naredni septembar...

Znacajna rola u diplomatskoj akciji za uklanjanje Radovana Karadzica sa predsednickog polozaja bila je poverena i Beogradu. I, bas kao sto je Karadzicevo pismo Biltu bilo prethodno pazljivo "usaglaseno" na diplomatskom nivou, tako je - po svemu sudeci - i proslonedeljna poruka Zorana Lilica, Slobodana Milosevica i Momira Bulatovica upucena Palama bila rezultat prethodno precizno utanacenog sporazuma. Dovoljno je uporediti datume kako bi se ustanovilo da je zvanicni Beograd zapretio preduzimanjem "svih mera" prema srpskim zvanicnicima u Bosni i Hercegovini, ukoliko se ovi ogluse o zahtev za uklanjanje Karadzica, u trenutku (25. juna, u vecernjim satima) kada je - kako se cini - Karadzic vec imao u rukama predlog gotove formulacije o svom povlacenju i prenosenju predsednickih funkcija na Biljanu Plavsic...

Lilic, Milosevic i Bulatovic u svojoj proslonedeljnoj poruci, zvanicno adresiranoj Palama, stavljaju svima do znanja da su od predstavnika Republike Srpske "odlucno zatrazili da upozore Skupstinu Republike Srpske" na "sve elemente" ove odlucujuce faze... Na kraju sledi i ona, vec pomenuta, nedvosmislena pretnja poslanicima Skupstine Republike Srpske da ce Beograd "preduzeti sve mere kako prema institucijama, tako i prema pojedincima koji svojim postupcima otezavaju sprovodjenje mirovnog sporazuma i time dovode u opasnost interese gradjana Republike Srpske i SR Jugoslavije".

Izgleda da je ova pretnja imala da posluzi za slucaj da se Karadzic predomisli i da ne potpise u tom trenutku vec pripremljeno pismo o povlacenju, ili za slucaj da se poslanici na Palama zainate i odluce da u poslednji cas sve pokvare...

Kako bilo da bilo, sadrzina proslonedeljne poruke zvanicnog Beograda Palama je vrlo karakteristicna i ona predstavlja mozda najbolje svedocanstvo o sadasnjoj politickoj realnosti u Bosni i Hercegovini. Tom porukom drzavno rukovodstvo SR Jugoslavije, dakle jedne suverene drzave, obraca se funkcionerima jednog od dva "entiteta" u sastavu druge suverene drzave (vidi Dejtonski sporazum), i od njih ultimativno zahteva da "postupe po naredjenju". Ukoliko ovi, pak, odbiju da ucine to sto im je nalozeno, susedna drzava ce - kaze se - uredovati i kako sama nadje za shodno obezbediti da se sprovede u delo ono sto je ona naumila!

Drugim recima, ukljucujuci se neposredno u akciju za smenu Radovana Karadzica sa polozaja predsednika Republike Srpske, zvanicni Beograd koristi priliku da jos jednom obnaroduje kako ima priznato pravo "sile zastitnice" u jednom delu Bosne i Hercegovine i kako je tim svojim pravom voljan i nameran da se koristi.

Tako se, sada je sasvim jasno, krug konacno zatvara. Ono sto se obicno podrazumeva pod pojmom "medjunarodna zajednica" uporno tvrdi i dokazuje da zahteva uklanjanje Radovana Karadzica sa svih politickih funkcija zato sto on predstavlja pretnju realizaciji dejtonskog mirovnog aranzmana i, u krajnjoj liniji, personifikaciju nastojanja da se Bosna i Hercegovina podeli na dva dela. A Beograd se oberucke prihvata ponudjene uloge u smeni Karadzica, da bi istovremeno saopstio kako Republiku Srpsku smatra nekom vrstom svog - protektorata!

Stoga sad jos preostaje da se odgovori na nekoliko teskih pitanja; najpre, da li ce nakon odlaska Karadzica sa predsednickog polozaja Bosna i Hercegovina biti manje podeljena nego sto je bila? I da li bi, u slucaju da Slobodan Milosevic potpuno preuzme u svoje ruke upravljanje jednim od dva "entiteta" u Bosni i Hercegovini, stvarni i pravi cilj Dejtonskog sporazuma bio u potpunosti realizovan?

Medjutim, sve govori da vodeci svetski drzavnici, opsednuti svakojakim globalnim brigama, koji su prosle nedelje u Lionu aminovali tekucu diplomatsku akciju za smenu Karadzica, nisu imali ni dovoljno vremena, ni volje, da se u ovom trenutku bave "teskim pitanjima" koja proizlaze iz slucaja Karadzic. Oni su, izgleda, jednostavno zeleli da im se ta nocna mora sto pre skine s vrata. Po bilo koju cenu koja nece ugroziti njihove politicke, ili izborne, interese.

Stevan Niksic

NASLOVNA STRANA