Milivoje Glisic

Cim se vratio iz zvanicne i prijateljske posete Krusevcu, gde je sa tamosnjim partijskim drugovima usaglasio stavove, sef beogradskih socijalista Branislav Ivkovic presekao je vrpcu i svecano otvorio poslednju deonicu (850 metara) rekonstruisanog puta Borca-Ovca (sest kilometara), a sve povodom pet stotina godina postojanja Ovce i dvesta godina od doseljenja Rumuna u nase krajeve. Na ovaj podvig socijalisticke izgradnje Ivkovic je nadovezao jos jedan. Obecao je: "Izmesticemo zeleznicki cvor. Oslobodicemo Savu i Dunav za Europolis".

Progresu nema kraja!

Vanredni profesor (Gradjevinski fakultet), ministar (urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti, gradjevinarstvo), i, kao sto rekoh, sef (SPS-BGD), u poseti Krusevcu naglasio je da su socijalisti jedan tim i zalozio se za timsku igru. Samo timskim radom moze se koraknuti u 21. vek i u Europolis. I dobro je sto smo bili pod sankcijama, veli Ivkovic, jer smo videli jednu susednu zemlju koja je u tim okolnostima sve rasprodala pa joj je masa radnika na ulicama, docim nasi radnici rade i nije im do ulice. Za sve to, naravno, valja zahvaliti Slobodanu Milosevicu koji je, po Ivkovicu, "zaista harizmatska licnost".

Ivkovic vrlo skromno kaze:

- Najgori potez bio bi da predsednika ostavimo na cedilu i da se oslanjamo na ono sto on cini, jer sam covek - poucno govori vanredni profesor - nikada, ni u jednom drustvu, nije mogao sve da postigne.

Sve postizu svi, kaze Ivkovic, narocito u Beogradu, narocito s njim.

Sto se socijalista tice, i oni su povremeno spremni da posrnu, ali ih je, posrnulih, vrlo malo. Ivkovic tumaci da je to otud sto SPS razmislja o svojim kadrovima i vrsi selekciju, dok opozicija ne vrsi selekciju i zato je takva kakva je. "Ovakva opozicija je velika muka ovom narodu", upozorava narod vanredni profesor, "jer ne ukazuje na odredjene probleme, mada je svakom sistemu potrebna, ali samo ako je konstruktivna". Ivkovic, dakle, hoce da kaze: kad imas dekadentnu opoziciju, vlast ti se gotovo gadi.

Vlast ti se gadi, jer nema izazova.

Istorija i biografija doktora Ivkovica je, po "Srpskoj reci", donekle neobicna: doktorov otac, doktor Nebojsa, lekar iz Bijeljine, bio je glavni junak prvog romana Vuka Draskovica "Sudija". Pozove koleginica- doktorka Nebojsu Ivkovica, Branisavljevog oca, i pita ga sta misli o Titu i Mikulicu. Pre toga, prirodno, doktorka ukljuci magnetofon. A Banetov otac, doktor Nebojsa, kaze da su i Tito i Mikulic obicni govnari!

Doktorka onda, kako treba, dostavi traku Gde Treba. Dodje, potom, doktor Ivkovic pred sud, a sudija Ilija Radulovic bude hrabar, sto je bilo u raskoraku s vremenom, i pozove vestake, profesore i eticare. Eticari kazu da je sramotno snimati i navlaciti sagovornike, i navuceni sagovornik, doktor Ivkovic, bude oslobodjen. Za tu uslugu, tvrdi "Srpska rec", potomak doktora Nebojse Ivkovica, doktor Branislav Ivkovic, spreman je da sluzi i Vuku Draskovicu, ali tek kad ovaj dodje na vlast!

Ministar za urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti i gradjevinarstvo, vanredni profesor i prodekan Branislav Ivkovic jos je izjavio, zanet prethodnim pobedama, da opoziciji predstoji i cetvrti poraz. Oni ce izgubiti, a oni ce pobediti. Zato, veli Ivkovic, sto su oni pobedili u Dejtonu, i zato sto ce Srbi, posle sankcija, intenzivnije praviti decu. Ministar ih, inace, ima cetvoro. Tri cerke i sina. Ministar je, nema sumnje, primer za intenzitet, a ne, kao neki iz drzavnog aparata, sekretarica, pa nista.

Bela kuga...

Sve bi bilo u redu - i decu bismo pravili - kad ne bi bilo opozicije i klipova koje ta ista opozicija baca pod tockove: "Sada kada je predsednik Milosevic uspeo da sacuva obraz srpskog naroda, da mir dovede u sve krajeve, da sankcije budu suspendovane..." sada, dakle, opozicija ugrozava taj pobednicki srpski obraz.

Uprkos zlatoustom ministru, medjutim, Sindikat gradjevinara, za cije clanove odgovara ministar licno, optuzuju ministra gradjevinarstva da se vise bavi aktivnostima svoje partije, nego gradjevinama i gradjevinskim radnicima. I tvrde da ih, u Rusiji i drugde, eksploatisu putem poznatih vladinih firmi kao sto su "Simpo", "Jugodrvo" i ostali giganti.

Ministar (1952) je, opet, ponosan na tu i takvu eksploataciju. Kaze da je sve to, po Rusiji i drugde, uspeh celokupne zajednice, a i sire, i da nam ostaje samo da se time ponosimo.

Ministar Ivkovic je rekao tolerantnu misao: "Mi postujemo ravnopravnost svih oblika svojine." Razume se da ministar zna, ali nece da kaze, da u svim dejtonskim (dakle, civilizovanim) drustvima postoji samo jedan oblik svojine - postoji svojina! Kod nas, pak, vlada tolerancija, zato sto se tolerancija isplati, narocito nekima!

Ministar Ivkovic, konacno, predlaze svim narodima i narodnostima trece SRJ da udju u njegov tim.

Jedino se, veli, pobedjuje u timskoj igri.

Individualci u toj igri nemaju sta da traze...

NASLOVNA STRANA