Ako je nesto sigurno, to je onda da su vladajuci socijalisti novim zakonom o izbornim jedinicama (29 umesto dosadasnjih 9 u Srbiji) pokazali svoju slabost, tacnije, nepoverenje u sopstvene moci. Uprkos zvanicnom obrazlozenju (da se poslanici priblize svojoj izbornoj bazi!), prost rezon kaze da je promena karaktera izbornog sistema socijalistima potrebna kako bi obezbedili nesto sto bi dosadasnjim, proporcionalnim, sa devet izbornih jedinica, tesko mogli. Racunica kaze da izborni sistem kakav smo dobili daje nesrazmerno najveci broj poslanickih mandata najjacoj stranci (to je, dakle), u izvesnoj meri dobro prolazi i drugoplasirani, a svi ostali mogu se zadovoljiti ako izbore neko mestasce u parlamentu. Dakle, rizicna igra socijalista koji su prihvatili, doduse samo teorijsku, opasnost da se srpska opozicija okupi na zajednickoj listi i tako ih stavi na drugo mesto, odakle je do zaborava samo jedan korak.

Opozicija se nije (u celini) ni okupila, niti je mnogo protestovala protiv za nju nepovoljnog zakona. Bice da joj je dosadilo da se buni protiv necega sto ionako ne moze da spreci, mada ima i onih u opoziciji koji smatraju da izborna pravila, bude li se pametan, sama po sebi nisu porazavajuca po opoziciju.

Dakle, ujedinjenje ili smrt.

Veca skupina beogradskih intelektualaca je nedavno sastavila apel opoziciji trazeci od nje upravo to - da se saglasi o jedinstvenoj zajednickoj listi, videci jedino u takvom okupljanju sansu da se socijalisti odstrane zajedno sa porazavajucim efektima svoje vladavine. Problem je, medjutim, u tome sto je ova tema medju opozicionim partijama vec apsolvirana, pa je tako Seselj podsmesljivo porucio potpisnicima apela "da uce tatu kako se prave deca".

Trenutna realnost je takva da jedinstvena lista parlamentarnih opozicionih stranaka na predstojecim saveznim izborima - o njima je, naime, rec - nije u izgledu. Socijalisti su, verovatno, i racunali s tim. U izgledu je, medjutim, zajednicka lista preostalog dela opozicije, koji je vec organizovan u okviru koalicije nazvane "Zajedno" (SPO, DS, Gradjanski savez), sa izgledima da se mozda prikljuci i DSS.

"Pokazuje se da najnovija izborna pravila, barem u ovoj fazi, nisu nepovoljna po opoziciju", optimista je Slobodan Vuksanovic, portparol DS-a. "Nama odgovara da umesto jedne skupe i velike predizborne kampanje vodimo 29 manjih kampanja, sa 29 stabova koji ce, svaki u okviru svoje izborne jedinice, obezbedjivati novac za kampanju."

Najvece nezadovoljstvo novim izbornim zakonom, pa i inertnoscu ostalih opozicionih stranaka s tim u vezi, izrazavala je DSS Vojislava Kostunice. Medjutim, sta se moze. "Sada, bilo bi prekomplikovano da biracima objasnjavamo u cemu se sastoji manipulacija izbornim pravilima. Umesto toga, insistiracemo na necemu sto biraci mnogo bolje uocavaju, a to je zastupljenost u medijima. Ako su sa televizije izopstene sve stranke osim SPS-a i vanparlamentarnog JUL-a, onda je svakom ko ima televizor jasno da to nije posteno", smatra Vojislav Kostunica. U ovoj stranci se razmislja i o bojkotu izbora, kao jednoj vrsti pritiska za popravljanje izbornih uslova. Zbog toga, Kostunica zamera pre svega radikalima i SPO-u sto su "potrcali pred rudu" i dali na znanje da se s njima relativno pouzdano moze racunati kao sa izbornim takmicarima, iako predizborna atmosfera, pre svega u medijima, moze biti neprihvatljiva.

"Naravno, niko od nas, posle 5-6 godina, vise ne misli da je bojkot izbora kljuc koji otvara svaku bravu", kaze Kopstunica, "ali jasno je da se moraju upotrebiti sva sredstva pritiska kako bi opozicione stranke imale minimalni zivotni prostor." Predsednik DSS-a smatra da bi se ta stvar resila jasnim i odlucnim zahtevom koji bi strankama opozicije pred izbore obezbedio zadovoljavajuci prostor u medijima, a pre svega na televiziji. "Svaku koaliciju vidim pre svega kao koaliciju za popravljanje izbornih uslova", kaze.

U SPO-u su doista odlucni u nameri da izadju na izbore. "Ako nista drugo, sprecicemo ih da dobiju dvotrecinsku vecinu", rezonuje Milan Bozic, politicki savetnik predsednika SPO-a Vuka Draskovica. Ovo razmisljanje ima u vidu da nakana socijalista sa promenom izbornih pravila nije samo osvajanje vecine, vec da za njih pobedu znaci samo dvotrecinska vecina u Saveznoj skupstini, posto samo takva vecina omogucava promenu Ustava SRJ, a promena Ustava je vazna zbog toga da bi predsednik Srbije Slobodan Milosevic, ako bude predsednik Jugoslavije, mogao da ima i ovlascenja shodno svojoj istorijskoj velicini, a ne ova sadasnja "lilicevska".

Bozic podseca da prekrajanje izbornih jedinica i njihovo stimovanje prema potrebama vlastodrzaca nije neka espeesovska novotarija, vec da to u politickoj teoriji ima i svoje ime. "Gerrumandering", prema guverneru Masacusetsa iz prve polovine proslog veka Geriju koji je ovu americku drzavu udesavao tako da su neke izborne jedinice imale oblik gustera (salamandera). Najvaznija je, ipak, Boziceva projekcija buducnosti za koaliciju "Zajedno". U perspektivi, sa sleganjem politickog tla u Srbiji, pod blagotvornim uticajem (relativno) demokratskog okruzenja, smanjivace se broj politickih organizacija sve dok ne bude bio sveden na jedan ogranicen broj od dve-tri politicke grupacije. Bozic navodi da su evropske zemlje koje su uzivale dugotrajnu politicku stabilnost u osnovi dvopartijske (Nemacka, Britanija, Spanija, sada je to i Italija), te da takav sistem kroz dva-tri izborna turnusa predvica i za Srbiju.

Prvi konkretan korak SPO je vec ucinio: koalicija "Zajedno" je, kaze, mnogo vise od tehnickog saveza. Vec postoji dogovor da u doglednoj buducnosti SPO i DS, koji bi upio u sebe i GS, a pozeljno bi bilo da se prikljuci i DSS, formiraju neku vrstu stranacke unije, koja bi u organizacionom smislu veoma licila na onu kakva postoji kod nemackih konzervativaca. Mnogi verovatno i ne znaju da je partija Helmuta Kola u stvari savez dve partije, Hriscansko-demokratske unije (CDU) i Hriscansko-socijalne unije (CSU), koja je zapravo lokalna partija Bavarske, i taj savez deluje jedinstveno vec decenijama.

Demokratska stranka ispoljava nesto manje entuzijazma. Mada, kako kaze Vuksanovic, "saradnja prevazilazi sva ocekivanja", dodaje i to da pravu, "programsku bliskost" DS ima sa DSS, a da je sa SPO-om u pitanju "pragmaticni sporazum", koji je primorao DS da pocetkom godine razvrgne "demokratsku alijansu" (koaliciju sa DSS) i sporazume se sa Draskovicevim SPO-om.

No, ako se ostavimo stranackog inzenjeringa i pozabavimo situacijom u praksi, nije nezanimljivo pitanje koja je to sila koja sprecava cetiri parlamentarne stranke opozicije (dobro, i GS peti) da sklope predizborni pakt. Jednoglasan odgovor je da je u pitanju netrpeljivost na relaciji Seselj - Draskovic, to jest SRS - SPO. Mnogi u tome vide instrukciju koju je Draskovic dobio od svojih "zapadnih prijatelja", u smislu da ne moze racunati na podrsku nijedan politicki blok u kome se nalazi Seselj i SRS. Milan Bozic delimicno potvrdjuje da je Seseljeva omrazenost na Zapadu svakako otezavajuca okolnost za buduce stranacke i drzavne integracije sa zapadnim svetom. Demokratska stranka, mada zali sto "velika koalicija nije bila moguca", ipak zamera Seselju sto svojim krajnostima daje alibi Milosevicu da se predstavlja kao mirotvorac.

U fazi "alternativnog parlamenta" Vuk Draskovic je ponudio platformu za zajednicki nastup opozicije. Ona je glasila: "podjednak broj mandata, donosenje paketa zakona nakon pobede na izborima, raspisivanje novih izbora kroz sest meseci". Kostunica s voljom kaze da je to tacno ono sto je program DSS-a, ali da je problem sto u celoj prici nema cetiri, nego samo dve stranke, ako DSS, koja se jos nije odlucila, ne brojimo. Tomislav Nikolic, potpredsednik SRS, kaze da su radikali ponudili svoj koncept ujedinjenja, u deset tacaka, a da su ostali to odbili. Cinjenica je, ipak, da su radikali bili ti koji su manje od ostalih imali volje za zajednicku listu, ali ne moze se zaobici ni da je pri tome, posle svega, znacajno mesto imalo radikalsko uverenje da samo lud covek moze misliti da je sa Vukom Draskovicem moguc bilo kakav dogovor."

Posle svega, valja uci i na teren predizbornih procena. Kako kaze Milan Bozic, koalicija "Zajedno", kojoj bi se prikljucila i DSS, mogla bi se pribliziti rezultatu koji bi na izborima ostvario favorizovani SPS. Radikali bi prosli nesrazmerno slabo, ali bi ipak mogli predstavljati "jezicak na vagi" u eventualnim posleizbornim dogovorima, pa u takvoj racunici Bozic vidi racunicu radikala i njihov nedostatak volje za zajednicku listu. Funkcioner SPO-a pretpostavlja da bi SPS u Vecu gracana, zahvaljujuci dominaciji DPS-a u Crnoj Gori, mogao da ostvari vecinu. Svoje ambicije zasniva na dobrim izgledima na lokalnim izborima, racunajuci da ce u mnogim velikim sredinama, a pre svega u Beogradu, uspeti da bez problema osvoji lokalnu vlast.

Tomislav Nikolic, opet, pomalo zaleci sto je propala kombinacija dogovora sa DSS-om, koji je oklevao i jos okleva, kaze da je SRS resila da "kako stoje stvari, najverovatnije definitivno" samostalno izadje na izbore. Biracko telo je nepoznanica - slaze se Nikolic, jer "tri godine nije bilo izbora", ali ovaj politicar ipak ima svoju racunicu prema kojoj je "popularnost SPS, SPO i DS u padu, a mi i DSS imamo jasan uspon". "Racunamo da nam se vrate glasovi onih koji su 92. glasali za nas, i glasovi onih koji su 93. glasali za Cincica, zavedeni njegovom nacionalnom propagandom. Racunamo da svuda budemo drugi, a negde i prvi. Ako to ostvarimo, onda socijalisti nece moci da vladaju. A sto se tice dogovora o formiranju vlade sa socijalistima, jedno znam sigurno - ja u takvoj vladi necu ucestvovati", kaze Toma Nikolic.

Da rezimiramo: prema sadasnjem stanju, socijalistima i njihovim eventualnim partnerima suprotstavice se koalicija "zajedno" kojoj ce se ("verovatno" , kaze sam Kostunica) prikljuciti i DSS. Radikali izlaze samostalno na izbore. Strategijski cilj opozicije - spreciti da socijalisti i drugovi osvoje dve trecine i izmene Ustav, trebao bi biti ostvaren. Dobar rezultat u Beogradu i na lokalnim izborima ne bi smeo da bude doveden u pitanje i ako se to ne desi, to bi za opoziciju bio neoprostiv neuspeh. Bojkot kao varijanta je malo verovatan i primenice se samo u krajnjoj nuzdi. Da ne zaboravimo: izbori, prema saznanjima Milana Bozica, bice u novembru, i to po svoj prilici sedamnaestog. Do tada ima vremena, i svakako ce biti prilike da se stosta promeni. O tome citajte u nekom od sledecih brojeva NIN-a.

# SRBOLjUB BOGDANOVIC

Ambasadama SAD, Francuske, Nemacke i Velike Britanije uputili smo pitanja koja su se ticala odnosa vlada ovih zemalja sa strankama srpske opozicije. Do srede uvece, kada je poslednji rok za zakljucenje NIN-a, stigao je samo odgovor francuskog ambasadora g. Gabrijela Kelera. Odgovor je najavila i ambasada SAD, ali zbog vec pomenutog roka nije stigao da bude uvrsten u list.

Da li, kao ambasada Republike Francuske u Beogradu, odrzavate kontakte sa partijama opozicije (Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije) i, ukoliko takvi kontakti postoje, koje su to stranke?

Ambasador Keler: Da, sa svima osim sa radikalima.

Da li vlada vase zemlje, u interesu osiguravanja demokratije u Jugoslaviji, ima sugestije u pogledu izgleda predizbornih lista i saveza opozicionih partija?

Keler: Nema sugestija kao takvih, to bi bilo mesanje u unutrasnje stvari Jugoslavije. Ali, sto se samih principa tice, Francuska smatra da je zdravoj demokratiji potrebna stabilna vecina i makar delimicno ujedinjena opozicija koja moze slobodno da se izrazava u medijima, da stvarno prati funkcionisanje vlasti, narocito u Skupstini, i da ponudi izbornom telu mogucu alternativu. Izborna smena je konstanta pravih demokratija.

NASLOVNA STRANA