"Holbrukov zadatak ja da Beogradu prenese ozbiljno upozorenje da ce sankcije biti ponovo uvedene ako Karadzic i Mladic ne budu uklonjeni sa politicke scene", kaze zvanicni predstavnik Stejt departmenta u Vasingtonu Nikolas Berns. A komesar za spoljne poslove EU Van den Bruk govori o tri scenarija koja su trenutno u igri: prvi je akcija IFOR-a i NATO-a (hapsenje dvojice optuzenih prvaka Republike Srpske), drugi je vracanje sankcija Republici Srpskoj i SR Jugoslaviji, a treci - iskljucenje SDS sa izborne liste ukoliko Karadzic ostane na celu stranke.

Bosanska grmljavina Iako se jos nije dogodilo nista spektakularno, i nista neocekivano, zvanicni Beograd se najednom nasao u krajnje neugodnom polozaju. Svi su se, sledeci svoju logiku, na njega obrusili bez imalo milosti, jer se ispostavlja da svi drugacije od beogradskih zvanicnika gledaju na prihvacene medjunarodne obaveze i potpisane ugovore. I, imaju drugaciji odnos prema pojmovima kao sto su - medjunarodni ugovori, pravo, sud, odgovornost...

Sve je postalo mnogo ozbiljnije od trenutka kada je predsednik Haskog medjunarodnog tribunala za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji, Italijan Antonio Kaseze Savetu bezbednosti UN podneo prijavu protiv Beograda zbog "nedovoljne kooperativnosti". Mada nije rec o prvoj prijavi ovakve vrste (Kaseze je prethodno vec cetiri-pet puta pisao Slobodanu Milosevicu, a kopije svojih pisama je uvek slao Savetu bezbednosti) u kojoj se navodi da se SR Jugoslavija oglusila o dosadasnje pozive da u Hag izruci "vukovarsku trojku", kao i Karadzica i Mladica, ne bi trebalo sumnjati da ce Savet bezbednosti taj slucaj konacno morati da uzme u razmatranje. Dakle, lako bi mogla da usledi i nova odluka o sankcijama, jer su one bile suspendovane zbog obecanja Beograda da ce postovati preuzete medjunarodne obaveze. Tako bi se zacas rasprsile sve nade o ukidanju preostalog "spoljnog zida sankcija", sto je ovde cesto (na osnovu nekih nezvanicnih obecanja) vezivano za uspesno odrzavanje predstojecih izbora u Bosni i Hercegovini.

Uostalom, sada je sve oko tih izbora u Bosni i Hercegovini toliko zamrseno i maglovito da se cak postavlja i pitanje - hoce li na kraju uopste biti izbora? Muslimanski prvaci u Sarajevu, sledeci svoju politicku racunicu, uporno prete da ce bojkotovati izbore u Bosni i Hercegovini ukoliko se Karadzic potpuno ne eliminise iz politickog zivota i, povrh toga, postavljaju uslov da se on odmah izvede na optuzenicku klupu Haskog tribunala. Kalkulisuci, verovatno, sa ucinkom velikog publiciteta u svetu povodom godisnjice ulaska Karadziceve i Mladiceve vojske u Srebrenicu, i ogromne medijske promocije odluke Haskog tribunala za ratne zlocine da za dvojicom prvaka Republike Srpske raspise medjunarodne poternice, borbeno nastrojeni muslimanski lideri su izgleda zakljucili da je kucnuo cas za temeljnu reviziju Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Uticajni krugovi u Sarajevu ni do sada nisu krili da su nezadovoljni Dejtonskim sporazumom, jer su u njegovim odredbama videli nameru da se Bosna podeli na dva entiteta i tako realno ogranice njihove ambicije da - po svaku cenu - uspostave sopstvenu dominaciju na citavoj drzavnoj teritoriji. "Mi necemo zaliti zrtve da se vratimo u Srebrenicu", porucio je pre neki dan bivsi muslimanski komandant toga grada Naser Oric, govoreci na velikom mitingu u Tuzli. On je samo ponovio ono sto je Alija Izetbegovic prethodno, na pocetku svoje predizborne kampanje, rekao u Gorazdu.

Izlazak iz anonimnosti Nasera Orica, coveka koji se - po srpskom vidjenju - nalazi na samom vrhu liste optuzenih za ratne zlocine nad srpskim civilnim stanovnistvom u istocnoj Bosni (krio se sve vreme otkako je prosle godine, mesec dana uoci pada Srebrenice, sa grupom svojih telohranitelja napustio ovaj grad), i njegovo pojavljivanje na jednom politickom skupu uz Ejuba Ganica, imalo je vec samo po sebi smisao svesne i drske provokacije.

Na drugoj strani, srpski lideri sa Pala prete da ce i njihovi sledbenici bojkotovati izbore ako se u delo sprovede naum Amerikanca Roberta Frovika, specijalnog izaslanika OEBS-a (glavnog organizatora izbora), da zbog Karadzica iz izborne trke eliminise Srpsku demokratsku stranku. I, nista manje drsko porucuju da su i oni spremni da ponovo zapucaju, ako treba i na strance iz sastava Medjunarodne policije i IFOR-a...

U atmosferi opterecenoj nagovestajima novog krvoprolica u BiH, Beograd je proteklih dana iznenada suocen i sa dodatnim neugodnim iznenadjenjima; oba medjunarodna suda koji trenutno zasedaju u Hagu povukla su jos po jedan karakteristican potez sa mogucim dalekoseznim posledicama. Haski tribunal za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji je najpre podelio novinarima saopstenje o raspisivanju medjunarodne poternice za hapsenje Radovana Karadzica i Ratka Mladica u kojem se, uzgred, pominje i ime Slobodana Milosevica i njegova, narodna, umesanost u ono sto se pripisuje Karadzicu i Mladicu, a zatim je "povukao" pomenuti deo i zvanicno obnarodovao verziju saopstenja za javnost bez pominjanja Milosevicevog imena!?

Nesto slicno se dogodilo dve nedelje ranije kada je svedski list "Dagens niheter", navodno, "iz izvora bliskih Haskom tribunalu pouzdano saznao" da se tamo prikupljaju cinjenice radi pokretanja postupka protiv hrvatskog predsednika Franje Tudjmana. Predstavnik tribunala je odmah demantovao pisanje ovog lista, ali rezimski mediji u Zagrebu su, cini se ispravno, zakljucili da tu "nisu cista posla". Jos jednom su uprli prstom u Karla Bilta, koji zbog svojih izjava o predsedniku Tudjmanu odavno nije narocito popularan u Hrvatskoj.

Istina, svojeglavi Svedjanin nije preterano popularan ni u Beogradu, ni u Sarajevu (u ovom drugom slucaju zbog optuzbi na racun muslimanskih zvanicnika da nisu ucinili nista da sprece masovno iseljavanje Srba iz tog grada). Ali, u Sarajevu se konacno nasao na "crnoj listi" kada je - suprotno gledistu Amerikanca Frovika

- rekao da bi Karadzic mogao da ostane na celu stranke, buduci da to nije "javna funkcija" i stoga takvo resenje ne bi bilo suprotno Dejtonskom sporazumu. Njegov zamenik Nemac Mihael Stajner se odmah "ogradio" od izjava svog sefa i slozio sa Amerikancem... Na kraju ce se ispostaviti da su i ministri zemalja clanica EU u Briselu prosle nedelje bili podeljeni u oceni Biltovih stavova (kritikovao ga je nemacki ministar Kinkel, koji se u svemu saglasio sa americkim zamerkama na njegov racun), ali to je vec druga prica...

Zasto je i predsednik Srbije Slobodan Milosevic sada "apostrofiran" u Hagu, da li je u pitanju greska, ili je neko nekome hteo da uputi poruku, mozda opomenu, saznacemo verovatno vrlo brzo. Ta poruka ili opomena je, recimo, mogla biti upucena samom predsedniku Srbije, ali je mogla biti namenjena i onim drzavnicima koji komuniciraju s Milosevicem i sa njim pregovaraju o daljoj sudbini Radovana Karadzica i Ratka Mladica.

Ovih dana je, na primer, bilo mnogo spekulacija na temu: zasto je bas Ricard Holbruk pozvan iz Bele kuce da podje na put u Zagreb, Sarajevo i Beograd i tamo pokusa da razresi za Ameriku najtezi problem - kako privoleti Milosevica da uslisi zahteve Vasingtona u vezi s Karadzicem i Mladicem? Mnogi sada veruju da je vasingtonska administracija angazovala bas Holbruka zato sto on "najbolje ume s Milosevicem". Ne bi, medjutim, trebalo iskljuciti ni mogucnost da je Holbruk, kao privatna licnost, angazovan upravo zato sto u novonastalim okolnostima nijedan od visokih americkih zvanicnika ne bi zeleo da se pred licem javnosti upusta u poslove sa predsednikom Srbije. Ako je to bio glavni razlog za ovakvu soluciju, onda bi predsednik Srbije i zemlja koju on predstavlja mogli u dogledno vreme da se suoce i sa novim neugodnim iznenadjenjima na medjunarodnom planu. Kako god to neprijatno, a nekome mozda i nepravedno zvucalo, SR Jugoslavija koju bi pred svetom zastupao Milosevic mogla bi da se nadje u slicnom polozaju u kojem je bila Austrija kada je za predsednika imala Kurta Valdhajma, osumnjicenog za prikrivanje neciste proslosti, jer sa njim nijedan ozbiljan drzavnik nije zeleo da se sretne.

Onaj drugi medjunarodni sud, koji zaseda u Hagu, Medjunarodni sud pravde, koji odlucuje u sporovima u kojima su stranke drzave (za razliku od Haskog tribunala za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji koji je formiran da sudi pojedincima), nakon nesto vise od tri godine vecanja odlucio je da se oglasi nadleznim u sporu "Bosna i Hercegovina protiv SR Jugoslavije". Mada je u ovom slucaju rec tek o jednoj proceduralnoj odluci koja ne prejudicira ishod "parnice", SR Jugoslavija nikako ne moze da bude zadovoljna takvim resenjem. Upravo tim recima ("ne mozemo biti zadovoljni, jer nije uzet u obzir nijedan od nasih argumenta") prokomentarisao je odluku suda zvanicni predstavnik SR Jugoslavije, otpravnik poslova jugoslovenske ambasade u Hagu Djordje Lopicic. Za razliku od njega, zvanicni predstavnik Bosne i Hercegovine Muhamed Sacirbej pozdravio je odluku koju je saopstio sudija izvestilac, Alzirac Muhamed Bedzaiju.

Pomenuti slucajevi, poput obaveze Saveta bezbednosti UN da se konacno izjasni o Kasezeovim prijavama protiv Beograda, i onaj naizgled bizarni incident kada je najpre bilo pomenuto, a zatim povuceno Milosevicevo ime iz zvanicnog saopstenja Haskog tribunala o poternici za Karadzicem i Mladicem, jos se nekako i mogu svrstati u domen politike, gde se zbog specificnih interesa razlicitih aktera na kraju moze odluciti i ovako i onako. Uostalom, u samoj prirodi politike je da se jednom donete odluke - shodno razlicitim interesima i zeljama - uvek mogu menjati. Ali, s postupkom zapocetim pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu zaista se nije saliti. Jednom doneta odluka pred tim sudom se vise nicim ne moze izmeniti (jer nije predvidjeno pravo zalbe "visoj instanci"), a njena specificna tezina je obicno takva da se njome moze krojiti - istorija!

Medjunarodni sud u Hagu, kao glavni sudski organ UN, pred kojim se sada SR Jugoslavija nasla kao tuzena strana, treba pored ostalog, makar indirektno, da raspravi i principijelno pitanje - kakva je pravna priroda oruzanog konflikta u Bosni i Hercegovini? Da li je rec o agresiji, i ko je agresor, a ko zrtva? Jer, Savet bezbednosti UN i njegova Komisija eksperata za humanitarno pravo (formirana na osnovu Rezolucije br. 780 od 6. oktobra 1992), koja je bila preteca Haskog tribunala za ratne zlocine, nikada nisu precizno oznacili oruzane sukobe u BiH kao "agresiju" jedne drzave protiv druge suverene drzave (kako to kvalifikuje muslimanska vlada u Sarajevu) ili kao "gradjanski rat" (kako je to kvalifikovao zvanicni Beograd), pa je svakom bilo ostavljeno na volju da taj rat naziva kako mu se vise svidja. Medjutim, kad Medjunarodni sud jednom presudi u toj stvari, za ucesnike u sporu i za sve ostale iz toga bi mogle slediti ozbiljne pravne posledice.

Pozivajuci se na Konvenciju UN o kaznjavanju i sprecavanju krivicnog dela genocida (iz 1948. godine), koja predvidja nadleznost Medjunarodnog suda u Hagu u svim sporovima koji se ticu primene ove konvencije (sto je Beograd, koji pretenduje na medjunarodno-pravni kontinuitet u odnosu na bivsu Jugoslaviju, kao potpisnicu pomenute konvencije, primoralo da pristane na recenu parnicu), Sarajevo je tuzilo SR Jugoslaviju da je pocinila genocid u BiH i zatrazilo od nje da plati ratnu odstetu od 60 milijardi dolara! A ako je SR Jugoslavija, kao suverena drzava, odgovorna za genocid u drugoj suverenoj drzavi, onda bi morala biti i odgovorna za agresiju...

Pravnici koje je angazovalo Ministarstvo spoljnih poslova u Beogradu su se - ocito dosta nevesto - branili prigovorom da Bosna i Hercegovina nije potpisnica Konvencije o genocidu, te da nije pravno legitimisana da pokrene ovakav spor! Sud je, medjutim, odbacio prigovor Beograda (kada je priznata kao suverena drzava i primljena u clanstvo UN, Bosna i Hercegovina je pristupila i ovoj konvenciji), konstatovao opstepoznatu cinjenicu da je nadlezan da presudjuje u sporovima "koji se odnose na tumacenje, primenu i ispunjenje obaveza iz ove Konvencije, ukljucujuci i sporove koji se odnose na odgovornost drzava", i tako je zapoceo jos jedan pravnicki maraton u Hagu.

Istina, iz odluke Medjunarodnog suda u Hagu da se oglasi nadleznim za sudjenje u sporu "BiH protiv SR Jugoslavije" vec bi mogla da sledi i jedna uzgredna, ali vrlo znacajna, pravna posledica: ako je glavni sudski organ UN u jednom ovakvom predmetu zakljucio da SR Jugoslavija moze biti tuzena, on je valjda ujedno konstatovao da je SR Jugoslavija drzava, i to priznata i suverena drzava i clanica Ujedinjenih nacija! A posto je uzeto kao nesporno da se ta drzava ima smatrati i potpisnicom Konvencije o genocidu (jer, inace, ne bi morala da pristane na ovakav spor), to bi trebalo da znaci da je Sud, zapravo, priznao postojanje pravnog kontinuiteta izmedju SFRJ i SRJ... To, opet, BiH kao tuzioca stavlja u cudan polozaj: vlada u Sarajevu je najpre tvrdila da se SRJ ne moze smatrati clanicom UN (trazila je njeno izbacivanje iz Generalne skupstine i svih ostalih tela), a zatim je ovom tuzbom pred sudom UN, zapravo, indirektno priznala suprotno...

U svakom slucaju, od sada pa nadalje ce se na dva mesta u holandskoj prestonici, uporedno, a po svemu sudeci jos nekoliko narednih godina, odvijati slicni postupci u kojima ce se redjati dokazi o odgovornosti srpske strane i o umesanosti zvanicnog Beograda u sve ono sto se zbivalo tokom ratnih godina u Bosni i Hercegovini. Zvanicni Beograd nicim ne pokazuje, barem ne javno, da je zbog toga posebno uzbudjen. Valjda zato sto, po navici, veruje da ce se Milosevic o svemu dogovoriti s kim treba, i da ce se posle toga vec naci neko ko ce telefonirati sudijama u Hag i reci im da paze sta rade!

# STEVAN NIKSIC

Kada je krajem prosle godine posle uspesno okoncanih pregovora u Dejtonu i Pariske mirovne konferencije napustio Stejt department i vratio se u njujorski Volstrit, na mesto potpredsednika jedne velike banke specijalizovane za investicije u inostranstvu, to je objasnio "porodicnim razlozima".

"Radeci u drzavnoj sluzbi gubio sam godisnje milion dolara", objasnio je. Medjutim, Ricard (Dik) Holbruk je od onih ljudi za koje novac nije najvaznija stvar na svetu; mnogo vecu privlacnost od novca za njega ima politicka moc. Zato oni koji ga dobro poznaju, veruju da bi platio i vise samo da se domogne nekog od najuticajnijih mesta u Vasingtonu posle narednih predsednickih izbora.

Kada je pre dva meseca u Beogradu nekoliko dana boravila njegova supruga, poznata americka novinarka Keti Marton, poverila mi je da Dik pise knjigu o svojim diplomatskim iskustvima na Balkanu i onome sto se dogadjalo iza kulisa u Dejtonu. Nas razgovor je tekao ovako:

Da li to znaci da je resio da zauvek napusti diplomatiju? Poznato je, naime, da knjige te vrste obicno pisu ljudi koji zavrse diplomatsku ili politicku karijeru.

- Ne, nikako. Pa, Dik ne bi mogao da zivi bez toga.

Da li je tacno da je vas suprug zainteresovan za mesto sefa americke diplomatije ukoliko Bil Klinton pobedi na izborima?

- Ne znam, o tome nismo ozbiljno razgovarali. Ipak, iskreno govoreci, verujem da bi on to zaista voleo da radi.

A sta vi kao njegova supruga o tome mislite?

- Ako on to zaista bude zeleo, ja mu se necu suprotstavljati. Mislim da bi on stvarno bio najbolji kandidat za taj posao. Evo, ako smatrate da sam ja pristrasna, recite sami - ko bi u Americi bio bolji kandidat za to mesto od Dika?

Posle neobaveznog caskanja, uz rucak u beogradskom hotelu "Metropol" , presli smo na posao. - NIN je zainteresovan da otkupi prava za objavljivanje knjige g. Holbruka, u obliku feljtona u nastavcima, cim ona bude zavrsena, rekao sam. - OK, prenecu mu vasu ponudu, rekla je gospodja Marton.

Milka Ljubicic (AIM)

NASLOVNA STRANA