Samo je neupucene iznenadila zvanicna poseta privredno -politicke delegacije Bosne i Hercegovine Beogradu sa Ejupom Ganicem, clanom Predsednistva Republike BiH i potpredsednikom Federacije BiH na celu, koja u Saveznu Republiku Jugoslaviju dolazi prvi put od pocetka rata, samo neupucene je iznenadila. Druge eksjugoslovenske republike su vec imale niz kontakata, sporazuma i poslovnih aranzmana pa je bilo samo pitanje vremena kada ce na red doci Bosna i Hercegovina, tim pre sto je i Dejtonsko-pariskim mirovnim sporazumom predvidjeno obnavljanje ekonomske saradnje izmedju BiH i SRJ.

Ocigledno da ovi kontakti ne idu bez budnog oka i uticaja medjunarodnih faktora. Najava dolaska bosanske delegacije dosla je od specijalnog izaslanika predsednika SAD Ricarda Holbruka u vreme njegove ponovne misije vezane za slucaj Karadzic.

Naravno, ovo ne bi bio Balkan kada posetu ne bi pratile i izvesne kontroverze vezane za vodju delegacije Ejupa Ganica. U stampi su se odmah pojavile informacije koje "mogu biti veoma vazne za posetu" Ejupa Ganica, predsednika Muslimansko - hrvatske federacije. Naime, Ganic bi, cim stupi na tle SRJ, mogao biti uhapsen jer je protiv njega jos 1994. godine pokrenuta istraga za ratne zlocine zbog navodne odgovornosti za ubistva vojnika u Dobrovoljackoj ulici u Sarajevu 1992. godine. Uz to se kaze da je Ganic "rodom iz Sandzaka i nosilac jugoslovenskog drzavljanstva pa se zvanicna poseta uprilicuje drzavljaninu SRJ". Ovome je doprineo i sam Ganic izjavljujuci u Beogradu: "Znate, za mene licno ovo je rizican korak, ali je za moju zemlju bezbiedan."

Pretpostavke i nagadjanja nisu se obistinili i razgovori su protekli u cisto diplomatskom maniru. Uostalom, zvanicne pregovarace stiti i pregovaracki imunitet, kao i budno oko medjunarodnih faktora. Mnogo znacajnije je ono o cemu se prilikom posete ove delegacije razgovaralo. Od pregovaraca sa jugoslovenske strane se odmah moglo saznati da su skakljiva politicka pitanja ostavljena po strani i da su razgovori uglavnom bili "okrenuti poslovnim sferama".

"Ovaj razgovor je ukazao na potrebu da se obnovi i ubuduce razvija privredna saradnja koja nece biti uslovljena do kraja razresavanjem politickih pitanja", istice potpredsednik Privredne komore Srbije Momir Pavlicevic, jedan od clanova jugoslovenskog pregovarackog tima. "Mi smo i ranije imali kontakte sa privrednicima iz Federacije BiH jer su privrede Srbije i BiH u bivsoj Jugoslaviji bile veoma komplementarne".

U strukturi trgovine BiH je, pre dezintegracije i rata, od Jugoslavije kupovala 45 odsto svojih potreba. S druge strane, samo u istocnom delu BiH vise od 60 odsto privrednih kapaciteta bilo je vezano za potrebe Srbije. Bilo je dosta znacajnih zajednickih poslova (u Tuzlanskom basenu proizvodnja hemije i soli, Aluminijski kombinat u Mostaru, Zelezara u Zenici - koja ima razlicite programe od onih u Smederevskoj zelezari, Cazinska krajina sa prehrambenom industrijom, vojna industrija...)

Slican odnos imaju i privrede Makedonije i SRJ, dok su kod Hrvatske i Slovenije vise izrazeni kapaciteti konkurentni onim u SRJ. Otuda Pavlicevic smatra da su privrede SRJ, Makedonije i BiH najvise medjusobno uslovljene pa ce medju njima i doci do brze saradnje. Tu se, na neki nacin, nadovezuje i Hrvatska, ako nikako drugacije ono samim tim sto je u konfederalnom odnosu sa BiH.

U Ministarstvu inostranih poslova Savezne Republike Jugoslavije, u odeljenju za bilateralne odnose sa susednim zemljama (u koje odnedavno spadaju i bivse jugoslovenske republike), saznali smo da je SRJ otvorena i zainteresovana za obnovu infrastrukturnih veza sa nekadasnjim jugoslovenskim republikama. Kada je u pitanju privredna saradnja, u ovom ministarstvu smatraju da bi trebalo da se odvija na cisto komercijalnim osnovama. "To je prirodan odnos i bilo bi neracionalno povezivati se sa Evropom a preskakati ove republike", telefonski nam je rekao sluzbenik u ovom resoru SMIP-a, uz napomenu da ce ipak ostati anoniman.

Treba napomenuti da ekonomsku integraciju bivseg jugoslovenskog prostora podstice i Evropa, narocito clanice Evropske unije, jer ne zele da znacajniju privrednu saradnju ostvaruju sa usitnjenim ekonomskim celinama bivse Jugoslavije.

O kakvim se privredama radi moze se videti iz studije Ekonomskog instituta Pravnog fakulteta u Ljubljani u kojoj je obradjena trenutna privredna situacija i ekonomski razvoj bivsih republika SFRJ u periodu od 1990. do 1995. godine. Studija zakljucuje da su privrede u 1995. godini dostigle od 10 do 65 odsto razvojnog nivoa iz 1990. godine. Opsta ocena je da je stanje tih privreda od momenta raspada haoticno, ali uz velike medjusobne dinamicke razlike.

Danas su te privrede u razlicitim fazama transformacije u novi privredni sistem. Najbolje rezultate je ostvarila Slovenija koja je vec prosla prve tri faze (startni kolaps, period stabilizacije i period brzog rasta kapaciteta) i sada je u cetvrtoj fazi - fazi normalizacije privredne aktivnosti. Hrvatska privreda je u fazi stabilizacije i ocekuje fazu brzog razvoja, makedonska u prvim fazama stabilizacije uz kontrakciju aktivnosti, privreda SRJ je u pripremi za nov program liberalizacije (znaci u drugoj fazi stabilizacije), a privreda BiH pred drugom fazom - stabilizacijom uz programe medjunarodne pomoci.

Ova studuja je dala pojedinacno stanje u drzavama eks Jugoslavije. U Bosni i Hercegovini rat, zapocet 1992. godine i zavrsen 21. 11. 1995. godine "dao" je sledece rezultate: drustveni proizvod pao je sa 8,3 na 2,2 milijarde dolara, smanjio broj stanovnika sa 4 377 000 (popis 1991) na otprilike 3,4 miliona. Ratna steta se procenjuje izmedju 10 i 60 milijardi dolara, proizvedeno bogatstvo unisteno je izmedju 35 i 60 odsto, oko 1 600 000 ljudi promenilo je mesto boravka, vise od milion je otislo iz BiH.

Iz 1995. godine Bosna i Hercegovina izlazi sa drustvenim proizvodom od oko 500 dolara po stanovniku u vecini delova drzave ali su i tu razlike izmedju entiteta velike... U decembru 1995. Savet guvernera MMF-a primio je Bosnu u clanstvo, posle cega sledi prijem u Svetsku banku. Prvi krediti su vec odobreni. Za ocekivanu obnovu postoje tri potencijalna izvora sredstava: Evropska unija, medjunarodne finansijske institucije i arapsko-muslimanske drzave. Prognoziraju se iznosi od osam do 10 milijardi dolara...

Ono sto u studiji ne pise, upravo se desavalo na pregovorima u Beogradu.

U prvom redu se razgovaralo o saobracaju", kaze Pavlicevic. "Narocito je znacajan zeleznicki i recni zbog privrednih resursa u BiH. To je vazno zbog karaktera tereta koji bi se prevozili jer se radi o velikim kolicinama industrijskih sirovina gde je neophodno obezbediti kontinuiran transport. Mislim da ce se znacajan pomak napraviti prilikom nase uzvratne posete. Utoliko je znacajnije da se obezbedi slobodno kretanje gradjana kroz uzajamno priznavanje i sredjivanje putnih isprava."

Trenutno je omogucen PTT saobracaj koji se odvija na dosta komplikovan nacin. Telefoniranje se obavlja preko Italije i Svajcarske, a posta ide preko Minhena. Radi poboljsanja ovog saobracaja PTT Srbije je spremna da pozajmi jedan prenosni sistem dok se ne poprave osteceni predajnici na terenu. U pregovorima je dosta uradio Metalurski kombinat "Sartid" iz Smedereva koji je izrazio zelju za revitalizaciju koksare u Lukavcu. Po recima Pavlicevica sa bosanske strane je bilo predloga da se i srpska preduzeca ukljuce u obnovu Bosne i Hercegovine i ucestvuju na licitacijama za dobijanje poslova, uz podatak da neka preduzeca vec isporucuju gradjevinski materijal.

"Mi se zalazemo da oblici trgovine, koji bi znacajno uticali na oporavak obeju privreda, budu oslobodjeni carina ili uz minimalne carine", kaze g. Pavlicevic i napominje da bi se robna razmena, u pocetku, obavljala kroz bartel aranzmane jer postoje preduzeca koja mogu da vrse direktnu razmenu svoje robe dok se ne uspostave normalni tokovi novca. Velike nade se polazu u period posle izbora u Bosni, kada se ocekuje da ce doci do naglog napretka u svim privrednim odnosima.

Najdalje se otislo u privrednoj saradnji sa Makedonijom s kojom, fakticki, prekida nije ni bilo. I makedonska privreda ima visok stepen komplementarnosti s privredom SRJ i u proteklom periodu s ovom republikom je obavljeno 1,2 milijarda dolara razmene. Dovoljan je podatak i to da za robu iz Makedonije nije vrsena supstitucija u SRJ.

U ljubljanskoj studiji se kaze da je drustveni proizvod u Makedoniji izmedju 1992. i 1995. godine pao sa 1,87 na 1,48 milijardi dolara, a po stanovniku sa 911 na 700 dolara. Posebno se naglasava da Makedonija ulaze velike napore u diversifikaciju spoljne trgovine, jer je 1990. godine 70 odsto trgovine Makedonija obavljala sa SR Jugoslavijom. Uprkos liberalizaciji spoljne trgovine rezultati su bili skromni jer je Makedonija bila izlozena dvostrukim sankcijama, a pogodjena nepostojanjem saobracajnih veza sa dva suseda. Po ovoj studiji izgledi za 1996. godinu su dobri nakon ukidanja sankcija i poboljsanja odnosa sa Grckom. U ovoj godini se prvi put posle 1990. prognozira porast privrede od dva odsto, porast investiranja u osnovna sredstva od 9,6 odsto, ocekuje se i povecanje javne potrosnje, izvoza, uvoza...

U Makedoniji je proletos bila jugoslovenska privredna delegacija kako bi dosadasnje odnose jos vise pospesila. Pokazalo se da su uvodjenje carine od strane SRJ (posle suspenzije sankcija) i reciprocne mere Makedonije umnogome smanjili dotadasnji obim razmene. U odnosu na proteklu godinu kada je obim spoljnotrgovinske razmene (u oba smera) iznosio 1,3 milijardu dolara, u prva tri meseca ove godine taj iznos splasnuo je cak za 80 odsto. Smetnje su sada otklonjene.

Poznato je da Makedonija lose stoji sa elektricnom energijom pa se ovih dana u Skoplju javno razmislja o pravljenju atomske centrale kako bi se ovaj problem resio. Takva investicija, u vreme kada se mnoge zemlje resavaju da ugase svoja atomska postrojenja, bila bi nepotrebna ako bi se Makedoniji struja isporucivala iz postrojenja na Kosovu.

Kao vid potrebe za unapredjenjem saradnje g. Pavlicevic istice da je iz tih razloga formirana i asocijacija balkanskih komora u koju nisu zelele da se ukljuce Hrvatska i Slovenija. Kada je Hrvatska u pitanju, razgovori slicne prirode sa njom nisu vodjeni a u Privrednoj komori Srbije pretpostavljaju da ce do njih doci u narednom periodu. Dosadasnje dodirne tacke sa Hrvatskom bile su po pitanju infrastrukture. Proradio je PTT saobracaj, pusten u promet autoput (uskoro krece i zeleznica) a najvise paznje je izazvalo pustanje u rad (sredinom jula) nekadasnjeg "Jugoslovenskog" a danas "Jadranskog" naftovoda kojim ce se snabdevati i petrohemija u SR Jugoslaviji. Istina, pocetak rada naftovoda je bio najavljen za 14. decembar 1995. godine, na Dan rafinerije Pancevo, ali su naftu u poslednji cas zaustavile politicke i tehnicke prepreke. Po otklanjanju navedenih prepreka i dogovora o ceni koriscenja naftovoda, sa Krka je prema Beogradu krenula upravo pristigla nafta iz Kine.

Podsecanja radi naftovod, ciji je kapacitet 34 miliona tona godisnje, najvise nafte je propustio 1990. godine - 9,6 miliona tona. Nesto manje od 50 odsto ove kolicine bilo je namenjeno rafinerijama NIS-a. Tranzit je te godine iznosio samo 1,3 milion tona. Naravno, tranzit je i sada beznacajan pa je svaki tanker dobrodosao na Krk, pa makar bio i za Srbiju, jer novac preskace sve barijere. Na stranu sto su publicitet i pompa oko naftovoda u drugi plan stavili recnu flotu Jugoslovenskog recnog brodarstva koja je sve do pustanja naftovoda obavljala prevoz nafte do nasih rafinerija.

Dosadasnji planovi su predvidjali da samo JRB dovozi najmanje 60 000 tona nafte mesecno. Oni su vukli i vise i naglasavali da je JRB spreman da prevozi najmanje 100 000 tona. Zanimljivo je kako ce brodari prevazici ovaj "naftovodni" udar jer se ni od onog, kada je ovaj "mamut" kroz bivsu Jugoslaviju gradjen, nikada nisu oporavili. Hoce li barze recnih prevoznika opet biti zaboravljene i prepustene rdji? Naftovod je potisnuo i problem u elektroenergetici oko povezivanja pokidanih dalekovoda, cime bi se SRJ povezala sa Zapadnom Evropom.

Jos zanimljiviji slucaj je Slovenija. Dok je od strane slovenackih privrednika izrazena teznja za povezivanjem sa privredom SRJ, slovenacki zvanicnici nisu skoro nista ucinili, iako su, medju prvima od eksjugoslovenskih republika, priznali SR Jugoslaviju. Stice se utisak da su njihove tendencije sasvim suprotne. Kad god se ukaze neka mogucnost za priblizavanje privrednih subjekata, dodje do neke ekscesne situacije na politickom planu. To pokazuje i najnoviji slucaj kada su kiparske vlasti, na insistiranje Ljubljane, blokirale depozite Beobanke, kao vid "osiguranja imovine u inostranstvu nekadasnje SFRJ i njenih institucija" dok se ne resi nasledje ovih sredstava.

S druge strane, slovenacki privrednici su zarko zainteresovani za jugoslovensko trziste jer je nekadasnja ukupna vrednost prodaje slovenacke robe na ovom trzistu bila za 35 odsto veca od ukupne vrednosti nabavke sa ovog prostora. Tako je Slovenija izvan svoje granice realizovala oko 15 odsto drustvenog proizvoda, od cega polovinu na drugim trzistima bivse Jugoslavije. Ako je nekadasnji obim razmene bio pet milijardi dolara, nije tesko utvrditi koliko je ovo trziste, bez drugih vidova povezivanja, vazno za Slovence.

Ako se obistini ono sto kazu u Saveznom ministarstvu inostranih poslova, cist komercijalni odnos bi mnogo vise koristio nasoj strani. Jer, valjda su se severne republike i "razdruzile zato da bi imale ciste racune". Izgleda da je i ovde pocela da vazi ona narodna: "Ljubav za ljubav, sir za pare."

# SLOBODAN IKONIC

NASLOVNA STRANA