Onaj ko zna prilike u Srbiji, a sklon je cinizmu, moze reci da je postojeci izborni zakon koji su socijalisti pripremili kao specijalitet za ove izbore (proporcionalni, ali "daje efekte" vecinskog) upravo ono sto odgovara trenutnom odnosu snaga u zemlji.

Za vecinske izborne sisteme karakteristicno je postojanje dveju dominantnih politickih grupacija, a u Srbiji je upravo takav slucaj. Na predstojecim saveznim izborima 3. novembra snage ce, dakle, odmeriti oni koji su za vlast (SPS) i oni koji su protiv nje. Ako postoji neka nepoznanica u ovoj dihotomiji, onda je bez sumnje u pitanju hoce li predstavnici onih koji su "protiv vlasti" uspeti da se dovoljno dobro organizuju kako bi konacno otklonili okorele socijaliste. Ili ce, naprotiv, socijalisti, uz sve blagodeti koje su sebi priustili, u vidu izbornog zakona i prakticno neogranicene medijske propagandne masinerije (policiju i nezavisno sudstvo necemo pominjati) uspeti da produze uzivanje plodova vlasti na saveznom nivou, mada mnogi kazu da je ta savezna vlast u nas takve prirode da zadovoljava samo one manje ambiciozne.

Mozda zato srpski socijalisti i njihovi "crnogorski pobratimi" pokusavaju i juris na svetski rekord, na osvajanje dvotrecinske vecine, neophodne da bi se izmenio Ustav i povecala ovlascenja saveznih institucija, a pre svega predsednika Republike. Citava operacija ima za cilj da se predsedniku Srbije pronadje udobnije radno mesto, koje bi imalo nesto veca ovlascenja od onih koja "nemilosrdno" zloupotrebljava sadasnji "vlastodrzac" Lilic. Ta ovlascenja bi mogla biti veca i od onih koja su svojevremeno pripadala Dobrici Cosicu, smenjenom zbog koriscenja prava koja nije imao.

Pesimisti bi rekli da predsednik Srbije ni ovu svoju sadasnju vlast ne crpe iz svojih ustavnih ovlascenja vec iz ovog komotnog shvatanja najviseg zakona u zemlji. Za takvu vlast je, ipak, potrebna podrska u institucijama na svim nivoima, a savezni izbori samo su zagrevanje za one odsudne, republicke izbore u Srbiji, kao i izbore za predsednika Srbije. A oni bi, ukoliko na njima ne bi ucestvovao Milosevic (iskoristio ustavni maksimum), mogli biti cak i krajnje zanimljivi. Prica o neminovnosti promene saveznog Ustava se oslanja na slabo utemeljeno verovanje da u ovoj zemlji, uprkos svemu, postoji pravna drzava. Pomenimo i lokalne izbore ciji znacaj, makar i samo psiholoski, ne bi trebalo potcenjivati, iako se lokalni organi na piramidi politicke moci i znacaja tesko mogu primetiti.

U pisanijama o demokratskom procesu ce sasvim sigurno posebno mesto, negde u samoj zavrsnici, imati kosovski Albanci. Politicki analiticari u zemlji i svetu, naime, smatraju da su demokratske promene u Jugoslaviji neraskidivo povezane sa resavanjem kosovskog spora. Na jednoj strani, pronalazenje istorijskog kompromisa bi zatvorilo politicku odiseju predsednika Srbije i otvorilo vrata za promenu vlasti. Ali, za promene bi bilo dovoljno da Albanci izadju na izbore, jer vladajuca stranka prvi put ne bi imala dvadeset poslanika prednosti i nepovratno bi izgubila apsolutnu vecinu.

Medjunarodna zajednica ce vec sledece godine, kada Kosovo dodje na red, svoju podrsku kosovskim Albancima usloviti njihovim izlaskom na izbore. U razgovoru sa uticajnim americkim senatorom Ricardom Lugarom, upitan zasto Albanci ne izadju na izbore, osvoje dvadesetak poslanickih mesta i bore se za svoja prava u parlamentu, "kosovski premijer u egzilu" Bujar Bukosi je odgovorio da su Albanci pogresili. Izlazak Albanaca na ovogodisnje izbore je tesko ocekivati, ali se to ne moze reci i za republicke izbore sledece godine.

Osnovna karakteristika ovogodisnjih izbora je duzina izborne kampanje, koja se moze porediti samo sa izborima za predsednika SAD. Kampanja duga godinu dana dosegla je vrhunac na samom pocetku, u januaru i februaru, znatno pre ocekivanog termina izbora, verovatno stoga sto su stranke opozicije ipak uvidele imperativ medjusobnog povezivanja, ne samo zbog opstih predizbornih uslova vec i zbog snaznog pritiska birackog tela da se to ucini. Zajednicka lista je bila nasusna potreba opozicije da se ogromnom delu publike ponudi nesto optimisticnija slika u kojoj se opozicija po prvi put ne bi prepoznavala u liku hronicnog gubitnika.

Ako bi se analiza politickih odnosa temeljila na elementarnoj logici, onda bi se moglo reci da je Zakon, kojim je broj izbornih jedinica na saveznom nivou povecan na 29, morao samo da pojaca potrebu za ovakvim okupljanjem. Opozicija je, medjutim, upravo tada krenula u drugom pravcu. Ubrzo je bilo jasno da od "velike" koalicije cetiri parlamentarne stranke (neki su je saljivo nazivali "frankenstajn koalicijom") nema nista.

Prvo su otpali Seseljevi radikali. Njihovo napustanje "deteline sa cetiri lista" bilo je uzajamno - na jednoj strani zbog toga sto je za "medjunarodni faktor" ova stranka neprihvatljiva, a opoziciji je, ipak, vazno da se i onima u inostranstvu pokaze kao nekakva pozitivna alternativa sadasnjim vlastodrscima. S druge strane su Seselj i drugovi bili posteni pa su objavili da su antipatije obostrane, odnosno da se sa protagonistima koalicije "Zajedno" politicki potpuno razilaze, a imaju i licne rezerve (neverica da bilo kakav dogovor sa Vukom Draskovicem moze biti plodotvoran).

Na cistini izmedju radikala i "Zajedno" ostala je Kostunicina DSS, koja je sa svojstvenom upornoscu zastupala ideju o jednoj listi za celu opoziciju, iako je potpuno jasno da za tako nesto ne postoji zanimanje ni sa jedne ni sa druge strane. Prostor u kojem je ostala DSS moze se u potpunosti smatrati brisanim, a sama stranka se, izvan saveza sa ostalim strankama, i u uslovima ovakvog izbornog sistema, suocila sa pitanjima vezanim sa sopstvenu egzistenciju. S druge strane se sve cesce mogli cuti da bi glasaci popularnog opozicionog lidera Kostunice bili od presudnog znacaja za opozicioni savez. Pocela je, dakle, "bitka za Kostunicu". Da je DSS definitivno bliza koaliciji "Zajedno", postalo je jasno na generalnoj skupstini ove stranke kada su, nasuprot reprezentaciji iz "Zajedno", radikali poslali samo mladjanog Stevu Dragisica.

Treba reci da su centrale svih opozicionih stranaka, pa cak i Seseljevih radikala, bile pod pritiskom clanstva iz unutrasnjosti da se sastavi zajednicka lista. U slucaju DSS, to je rezultiralo odlukom njihovog glavnog odbora da se odustane od ideje o bojkotu izbora, i da se sefu Kostunici ostavlja mogucnost da pregovara o ulasku na zajednicku listu. Slicne rasprave o prosirivanju liste su se istovremeno odvijale u sestrinskoj Demokratskoj stranci, gde je pragmaticni Djindjic uvideo da bi ulazak Kostunice znatno popravio izborne izglede koalicije i amortizovao preveliku "harizmaticnost" lidera SPO.

I tada, u trenutku kada su otpoceli preliminarni razgovori o mogucoj saradnji, i to sa strankama i iz Crne Gore, dogadja se slucaj "Srpska rec". Direktorka ovog lista je obelodanila detalje iz porodicne biografije Vojislava Kostunice, sa neskrivenom uvredljivom intonacijom. Opoziciona javnost se uhvatila za glavu, a iz SPO-a je receno da se nadaju da je Kostunica dovoljno zreo da sopstvenu sujetu ne stavlja ispred nacionalnih interesa. Te, da se SPO ne moze uplitati u pamflet objavljen u svom stranackom listu (doduse, ne priznaju da je to njihov partijski list), jer bi time ugrozio slobodu javne reci.

Danica Draskovic je u intervjuu NIN-u objasnila svoje razloge: Kad bih se ja pitala, nikada ne bih usla u koaliciju sa Zoranom Djindjicem, sa Vojislavom Kostunicom jos manje, a sa Vojislavom Seseljem nikad...Mislim da ta koalicija nema buducnost..." Na pitanje kako da narod glasa za tako neslozne ljude, Danica Draskovic kaze: "Pa neka ne glasa."

SPO, dakle, ne vidi u ispadu supruge svoga predsednika nista neobicno, ali je u isti mah svom koalicionom partneru Djindjicu ispostavio citav niz zahteva (u smislu - ko ne moze da bude na zajednickoj listi) koji su posmatracima ostavili utisak da koalicija prezivljava na aparatima. Na udaru su oni koji su u ranijem periodu napustili SPO.

"Sve sto je do sada bilo sporno je, izgleda, rezultat emotivnog, na mahove iracionalnog pristupa opozicionoj koaliciji. Mi cemo i dalje sve ciniti da na toj listi bude i DSS, jer mislimo da ima jos prostora za sporazum i definisanje minimalnih zajednickih interesa. Spremni smo na kompromise posebno o zastupljenosti stranaka na listi, jer je zajednicka lista samo put za ostvarivanje dobrog izbornog rezultata i otvaranje mogucnosti da se pocne sa ozbiljnim ekonomskim i demokratskim promenama", kaze Ljiljana Lucic, sekretar DS.

Ovde smo na tragu sustinske razlike unutar koalicije "Zajedno", koju u SPO-u shvataju kao politicki savez stranaka sa istim ili slicnim politickim stavovima, i sa dalekoseznim perspektivama koje jednog dana podrazumevaju i stvaranje neke vrste partijske unije unutar, kako vide u SPO-u, dvopartijskog politickog sistema. Milan Bozic, savetnik Vuka Draskovica, ne misli da su dobro resenje politicki savezi koji za cilj imaju jedino "da se u Skupstinu utera sto vise antimilosevicevskih poslanika". Nasuprot tome, sto je jasno i iz reci Ljiljane Lucic, DS ovaj savez vidi bas tako kako ga Bozic ne vidi. Pri tome, ne skriva se da DS svoje politicke bliskomisljenike, ako se o tome vec govori, vidi pre svega u Demokratskoj stranci Srbije. A i Mirko Petrovic iz DSS otkriva da je politicki savez DS i DSS mnogo prirodniji od koalicije "Zajedno".

Postoje, dakle, ozbiljne indicije da SPO namerno minira mogucnost da se DSS pridruzi koaliciji "Zajedno", jer bi se, u takvoj koaliciji, nasao u manjini u odnosu na "istomisljenike" iz dveju stranaka koje nose demokratsko ime. Nepodopstine u "Srpskoj reci" se koriste samo kao provokacija da DSS sama odustane od ovakve kombinacije, a ne SPO, koji je "oduvek bio za saradnju". Nesto o tome, doduse uvijeno, kaze i Ljiljana Lucic: "'Problemi' koji su se letos pojavili u dogovorima o zajednickom nastupu nisu nepremostivi. Njihovo objavljivanje je pre izraz straha od prosirivanja liste za koje se DS zalaze."

Ovome treba dodati da za konfuziju medju birackim telom deo zasluga ima i Vojislav Kostunica, svojim razmatranjima o "tehnickim" koalicijama kao pozeljnim, i "politickim", kao nepozeljnim. Za prosecnog, a i natprosecnog glasaca ove su suptilizacije nepozeljne. Za seljake iz Sumadije, radnike u Nisu ili nezaposlene u citavoj zemlji, pitanje je sasvim jasno: "Hocete li se, bre, ujediniti protiv socijalista ili necete?!

"Razvrgavanje koalicije "Zajedno" u ovom casu ne izgleda verovatno zbog toga sto je suvise energije potroseno u zajednicke inicijative. A ta bi se energija, u slucaju raskida, mogla okrenuti u suprotnom smeru. Mesoviti odbori koje je koalicija obrazovala po unutrasnjosti su se koliko-toliko uhodali i izgleda skoro nemogucno da bi mogli biti bezbolno rastureni, zbog brljotina na nivou partijskih vrhova. To potvrdjuje i Milan Bozic, kada kaze da bi raskid "Demokratskoj stranci naneo veliku stetu, a ne kazem da to ne bi pogodilo i nas".

Ovog casa, glavne nesporazume unutar koalicije Bozic opisuje kao "politicke i trgovacke". Trgovacki se sastoje u tome sto DS pokusava da za svaku izbornu jedinicu uspostavi poseban paritet kandidata na listi, a Bozic kaze da se, pored ostalog, za to vise nema ni vremena. Pre nego sto se koalicioni partneri dogovore o nastupu na lokalnom nivou, gde su ocekivanja SPO i DS inace najveca, predsednik Skupstine Srbije Dragan Tomic je raspisao lokalne izbore.

Rezime: opozicioni birac situaciju moze smatrati kao krajnje konfuznu. Koalicija "Zajedno" izgleda losije nego ikad. Neizvesno je hoce li se raspasti, ili ce se DSS ipak prikljuciti. U slucaju raspada, nije nemoguc "prirodni" savez DS+DSS. Razloga za likovanje ima samo samostalni Seselj koji je odavno nasao da od posla sa Vukom i kompanijom nema vajde.

O trenutnom predlogu SPO-a o formalizovanju koalicije "Zajedno" Glavni odbor DS tek treba da se izjasni. Predlog je zanimljiv i zbog toga sto kao nosioca liste podrazumeva Dragoslava Avramovica, a podrazumeva se i to da je SPO ideju o Avramovicu objavio pre nego sto je obezbedio saglasnost od samog Avramovica i svojih koalicionih partnera.. Ako Avramovic taj predlog odbije, a ima izgleda, bice to jos malo dodatne bruke, a "Zajedno" ce morati da naknadno resava krajnje delikatno pitanje o nosiocu liste. A to moze da bude nezgodno.

# SRBOLjUB BOGDANOVIC

# BATIC BACEVIC

NASLOVNA STRANA