Da li je u privredi na pomolu svetlo u mracnom tunelu?

Agencija Beta objavila je 14. avgusta vest da je Slobodan Milosevic, predsednik Srbije, 24. jula rekao Daglasu Herdu i Polini Nevil-Dzons, clanovima upravnog odbora britanske banke "Nesnel Vestminster", da ce Srbija ubrzo privatizovati PTT, zatim industriju nafte i gasa, pa i elektroenergetiku. To je, inace, bilo jasno jos mesec dana ranije kada je saopsteno da je Jugoslavija angazovala "Nat vest markets": ova kompanija (deo "Nesnel Vestminster" banke), receno je tada, bice nas konsultant u poslovima privatizacije velikih sistema, pored toga sto ce nas savetovati tokom pregovora sa medjunarodnim poveriocima. Cinjenica da je Slobodan Milosevic, prema Beti, taj stav potvrdio i tokom radnog dorucka sa Daglasom Herdom i Polinom Nevil-Dzons cinila se vaznom overom ranijeg zvanicnog saopstenja.

Za najveci deo ovdasnjih ekonomista i mnogobrojne visegodisnje zagovornike privatizacije sve to bi trebalo da bude - konacno - dobra vest. Pokazalo se, medjutim, jos jednom da su principi jedno, a politika nesto sasvim drugo. Medju nekim dojucerasnjim najvatrenijim zagovornicima privatizacije ova rec stavljena je sada u navode, a vest je predstavljena kao prica kako "Milosevic rasprodaje strancima PTT, energetiku i elektrosistem".

Otkud sada takve reakcije pitamo dr Boska Mijatovica, saradnika Ekonomskog instituta. "Uvek sam za privatizaciju, ali se bojim da ce biti mucki i da ce raditi provizije. U pitanju je karakter vlasti, pa se bojim svega sto ovi predlazu", kaze Mijatovic, inace clan Demokratske stranke. Ali postoji li uopste vlast u kojoj nema korupcije i kojoj se moze verovati? Zato je, mozda, vaznije zahtevati javnost u ovakvim i slicnim poslovima.

Sa raznih strana stizu i upozorenja da ce stranci cim dodju podici cene. Zvonko Nikezic, vlasnik CES- Mekona odgovara pitanjem: "Ko je lud da nesto kupi i da kroz to sprovodi socijalni program? Pare od prodaje mogu se podeliti po principu pola u budzet a pola za reinvestiranje, kao sto je ucinjeno u Madjarskoj." Dr Dana Popovic, saradnik CES-Mekona, smatra da su nam cene blizu svetskih, a telefon je i dalje gotovo nemoguce dobiti. I ona ima pitanje: "Koliko kosta to sto ja nemam telefon?" Ocekuje da ce inostrani investitor sa sobom doneti i poplavu novih telefonskih prikljucaka, kao i da ce svako domacinstvo dobiti racun na kome ce jasno pisati koga smo, kada i koliko zvali.

U svakom slucaju svi strucnjaci ce se sloziti sa tvrdnjom dr Stojana Stamenkovica, saradnika Instituta ekonomskih nauka: "Uslov da infrastrukturni objekti funkcionisu je da se prodaju." Kupce sa dovoljno dubokim dzepom i sa valjanom tehnologijom moguce je naci samo u svetu.

Ovdasnja javnost je vest o privatizaciji prihvatila kao gotovu stvar, koja ce koliko sutra poceti da se primenjuje. Ali kako je NIN saznao, "nista nije otvoreno potvrdjeno", a "Nat vest markets" nije preuzeo nikakve obaveze da posreduje u prodaji akcija jugoslovenskih infrastrukturnih sistema. Sam proces privatizacije, kao sto je pokazalo iskustvo Velike Britanije u doba Margaret Tacer, moze potrajati godinama.

Ono sto je u ovom momentu sasvim izvesno je da CES-Mekon i "Prajs voterhauz" (pod kapom PTT Srbije i "Nat vesta") rade studiju o proceni vrednosti ovdasnjeg PTT-sistema. CES-Mekon je, inace, dugogodisnji strucni konsultant PTT Srbije, a kako Ekonomski institut od ove godine ima isti status u odnosu na elektroprivredu (EPS) ova kuca je uljucena na istom poslu kad je u pitanju ovaj sistem. "U samu privatizaciju se sada ne ulazi, kad se dobije signal i to ce se uraditi. A oditing (procena vrednosti - prim. V.K.) je preduslov privatizacije", kaze za NIN Mirko Todorovic, saradnik konsultantskog odeljenja u Ekonomskom institutu.

Izvesno je i da srpske vlasti ne nameravaju da prodaju vecinski udeo u ovdasnjim velikim sistemima. Tomica Raicevic, savezni ministar za finansije, izjavio je "Fajnensl tajmsu" da ce se prodati udeo od 30 odsto vrednosti. Slicno je u prvi mah ucinjeno i u Madjarskoj i u Ceskoj, a Rusi su strancima prodavali 25 odsto svog telekomunikacionog sistema (odnosno samo deo koji se bavio medjunarodnim telefonskim saobracajem). Partneri ce se traziti medju takozvanim velikim investitorima, sto podrazumeva poznate svetske telekomunikacione kompanije od kojih ce se ocekivati da uloze u dalji razvoj srpske telefonske mreze. Dr Dana Popovic kaze da ce i prodaja manjinskog udela biti dovoljna da dodje do bitnog napretka. To su pokazala iskustva u Madjarskoj i u Ceskoj. Ona smatra da ce dolazak stranaca znaciti i uspostavljanje pravila igre kompatibilna sa onima u svetu. "Cesi nisu godinu dana uspeli da privatizuju telekomunikacije zato sto nisu doneli zakon o cenama," podseca gdja Popovic.

Valjana zakonska regulativa je uslov bez koga strani kapital sigurno nece doci, pa se uskoro moze ocekivati i angazovanje tima pravnih strucnjaka (verovatno opet iz Britanije uz saradnju sa domacim ekspertima). Njihov posao ce podrazumevati regulisanje politike cena, vlasnistva i upravljanja, kao i status (monopol ili ne, i koliko dugo) inostranih firmi. I ma kako da je angazovanje stranih kompanija skupo (po projektu moze da kosta i 100 miliona dolara) bez njih se nije moglo, jer ovdasnji instituti i konsultantske kuce ne samo da nisu imali iskustva na ovako zamasnim projektima, vec i nedovoljno poznaju detalje standardnih medjunarodnih pravila igre, a nije bez znacaja ni poverenje inostranih investitora u valjanost procenjene vrednosti.

Umesto da mrzovoljno docekuju ovaj projekat, dojucerasnji vatreni borci za privatizaciju mogli bi da se usredsrede na zahtev za vecu privatizuju PTT-a, EPS-a i naftne privrede, da traze ulazak veceg broja kompanija (i stranih i domacih) zarad ostrije konkurencije, koja, po pravilu, znaci bolju uslugu i nize cene. To se sada vidi u Velikoj Britaniji na primeru poslednjeg bastiona drzavne svojine - raznosenju pisama: prema pisanju londonskog casopisa "Ekonomist" u Portsmautu privatna kompanija naplacuje pismo 17 penija, dok drzavne poste za istu uslugu uzimaju 26 penija (5. avgusta ove godine, zbog najavljenog strajka postara, vlada je kao znak upozorenja sindikatima ukinula monopol drzavne poste na raznosenje pisama jeftinijih od jedne funte).

Na kraju, ipak, stoji skepsa zbog pitanja koje je jos bez odgovora: dokle cemo cekati da i ostala preduzeca nadju valjanog vlasnika?

#VESNA KOSTIC

NASLOVNA STRANA