Potpisivanje sporazuma o normalizaciji odnosa izmedju SR Jugoslavije i Hrvatske naislo je na polovicno odobravanje u telefonskoj javnosti Srbije. Na pitanje da li potpisani sporazum smatraju uspehom ili porazom dosadasnje politike jugoslovenskog rukovodstva, 50 odsto anketiranih je izjavilo da je to uspeh, dok 27 odsto Sporazum smatra porazom. Ovakva raspodela stavova, ipak, ukazuje na splasnjavanje ratobornosti u javnosti. Relativna podrska jugoslovenskom rukovodstvu je data gotovo "blanko" buduci da integralni tekst Sporazuma nije objavljen ni u jednim prestiznim novinama u Srbiji. Ova cinjenica ukazuje na zelju stanovnistva da se situacija vec jednom "smiri" i da se nastavi sa "normalnim zivotom".

Vera da je nasa diplomatija postigla uspeh raste sa stepenom urbanizacije, tako da stanovnici sela redje misle da je u pitanju uspeh od stanovnika gradova i velegradova. Zene su, reklo bi se, manje ratoborne i znatno cesce od muskaraca izrazavaju misljenje da je u pitanju uspeh jugoslovenskog rukovodstva (61,4 prema 34,9 odsto). Stepen obrazovanja u odgovoru na ovo pitanje takodje ima uticaja a sa rastom obrazovanosti pada vera u uspeh nase diplomatije.

Neobicnost situacije u pogledu izrazavanja stavova povodom potpisivanja ovog sporazuma potvrdjuju i objasnjenja anketiranih. Penzioner iz Kladova (63, DS) koji misli da to nije ni pobeda ni poraz kaze: "To sve zavisi. Sta da vam kazem? Ovde se ide iz krajnosti u krajnost, svaki poraz se pretvara u pobedu... vise se ne zna sta je sta." Oni koji misle da je u pitanju poraz, uglavnom zale za zrtvama rata: "Toliko ljudi je poginulo, a oni sa osmehom to potpisuju. Izigravaju neke heroje - politicare", govori elektrotehnicarka iz Pristine (35, neopredeljena). A oni koji misle da je u pitanju uspeh u obrazlozenju navode: "Da mladi ljudi ne ginu", kaze VK bravar iz Paracina (56, neopredeljen). Pitanje normalizacije odnosa SRJ i Hrvatske je mnoge veoma zbunilo: "Ne znam, to je njihova igra. Ni Slobi ni Tudjmanu ne verujem. Izgubio sam i osecaj srpstva", jada se konobar iz Peci (24, neopredeljen).

Da se vise zeli mirniji i bolji zivot nego sto se zaista veruje u pobedu domace diplomatije, potvrdjuju i odgovori na konkretna pitanja o sadrzini Sporazuma, odnosno o spornim pitanjima, kao sto su slobodan i bezbedan povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku i problem Prevlake.

Ucesnici avgustovskog Foruma NIN-a smatraju da su garancije za povratak izbeglica nedovoljne (81,0 odsto), a manje od trecine misli da Prevlaka nece ostati u sastavu Hrvatske. Iako je pitanje povratka izbeglica i cak vracanja u posed njihove imovine, odnosno adekvatna nadoknada dogovorena u Sporazumu o normalizaciji, telefonska javnost Srbije pokazuje da ne veruje tom dogovoru (valjda poucena dosadasnjim iskustvima?).

Od Prevlake, za koju se kaze da vise nije teritorijalno vec bezbednosno pitanje, i pored optimistickih izjava crnogorskih rukovodilaca, gotovo svi su vec digli ruke. U poslednjim komentarima (i u Hrvatskoj i u SRJ) ipak nedovoljno jasna situacija ublazava se tvrdnjom da je izlaz u okretanju ekskluzivnom turizmu, u cemu se izgleda sada mogu sloziti i Hrvati i Crnogorci.

Teska ekonomska situacija naterala je radnike da ovog leta strajkuju pa i da izadju na ulice u borbi za golu egzistenciju, kao sto je to bilo u Elektronskoj industriji u Nisu u maju ili ovih dana u Kragujevcu u "Zastava - Namenskim proizvodima".

Ovakvi pokusaji sindikalne borbe redovno su zasipani optuzbama vladajucih struktura da iza strajkova stoji opozicija, te da su radnici izmanipulisani. U reakciji na stav Gradskog odbora SPS-a Kragujevca, gde se kaze "da su oruzarske demonstracije nepropisne i nezakonite" i povodom izjave direktora "Namenske" pukovnika Vukasina Filipovica koji trazi da "zaposleni odmah prekinu da pod vidom sindikalnog okupljanja ometaju radni proces", predsednik sindikalne organizacije ovog kolektiva Zoran Nedeljkovic je rekao: "Da imamo posla i sklopljene ugovore, ne bismo danas, a ni proslih dana bili ovde - bili bismo u fabrici."

I niski strajkaci su se ovih dana oglasili preteci da ce radnici u septembru samoinicijativno izaci na ulice posto im je materijalni polozaj gori nego u vreme velikih majskih demonstracija.

Zbog sve ucestalijih strajkova i reakcija na njih, pitali smo ucesnike NIN-ove telefonske ankete "Da li su ti strajkovi nacin da se poboljsaju uslovi zivota i rada ili se njima samo podstice narod da rusi vlast na ulici?"

Iz odgovora na ovo pitanje se vidi da je svest o teskim uslovima zivota i opravdanim zahtevima radnika preovladjujuca, pa tako gotovo dve trecine anketiranih misli da su strajkovi nacin da se poboljsaju uslovi zivota i rada, a tek 20 odsto anketiranih misli da je u pitanju rusenje vlasti.

Ako se ima u vidu da su ove dve alternative u odgovorima o nasoj ekonomsko-politickoj situaciji vise nego uzajamno povezane, onda i stavovi onih koji misle da se tako rusi vlast i nisu obavezno radikalno drugaciji od onih koji tvrde da nema politickih razloga. Ovu konstataciju posredno potvrdjuju i oni kojima je SPS bliska stranka - po 11 simpatizera SPS-a misli da je u pitanju rusenje vlasti, odnosno da se strajkuje zbog poboljsanja uslova zivota i rada.

Pitanje rusenja vlasti se postavlja obicno kao krajnja mera. Radnica iz Subotice (49, neopredeljena) kratko i jasno izrazava ovakve stavove iz NIN-ove ankete: "Ako se uslovi ne ispune, onda i rusenje vlasti. Nemamo drugog izbora." Da iza socijalnih zahteva neminovno stoje i politicki (da ne kazemo revolucionarni, kako, uostalom, i tvrdi marksisticka teorija), naslucuje se i iz izjave tehnoloske tehnicarke iz Surdulice (35, neopredeljena): "Ali strajkovima se nece mnogo postici jer su problemi mnogo dublji."

Znak da se kriza zapravo kriticno zaostrava daju odgovori na pitanja o strahu od nove inflacije, koja su vec postala standardna u Forumu NIN-a. Iz meseca u mesec se procenat onih koji se plase nove inflacije, i pored toga sto je kurs nemacke marke vec duze vreme stabilan, povecava. Ovaj trend ima u stopi povecanja geometrijsku progresiju - u maju je 48,0 odsto ispitanika mislilo da ce novi guverner poceti stampanje novca, sledeceg meseca se za tri procenta povecao broj onih koji ovako misle, zatim je u julu 57 odsto anketiranih izjavilo da se plasi nove inflacije (znaci, za sest odsto vise nego u prethodnom mesecu), a u avgustu se procenat pesimista povecao za jos 14 odsto. Stopa povecanja onih koji se plase nove inflacije iznosi za jun 6,2, za jul 11,8 i za avgust 24,6 odsto. Ako se ovaj trend nastavi, u sledecem mesecu nece biti nikoga ko ce tvrditi da dolaze bolja vremena.

Obrazlozenja anketiranih za ovakve stavove su raznovrsna. "To je zatisje pred buru - varka dok ne prodju izbori", objasnjava video snimatelj iz Djurdjeva kod Zablja (31, neopredeljen). Domacica iz Beograda (52, neopredeljena) pronicljivo zapaza: "Bas zbog toga sto je tako dugo stabilan, a privreda se nije pokrenula." "Sve cene idu gore" - jednostavno zakljucuje domacica iz Markoviceva kod Plandista (64, neopredeljena). Oni koji drugacije misle kazu, na primer: "Verujem u ove nase", Milijana Miljanovic, prosvetna radnica u penziji iz Podujeva (57, neopredeljena) ili "Rat prestaje, a dinar ne pada", jasne su koordinate za inzenjera geodezije iz Sopota. Medjutim, i u ovoj kategoriji ima onih koji priznaju: "Optimista sam, mada nemam jak razlog", kaze Slavica Smiljanic, diplomirana producentkinja iz Beograda (46, neopredeljena).

Ipak, bice da je ponajpre rezigniranost uzela svoj danak u preraspodeli glasova ispitanika. Iako su nedavno raspisani savezni izbori, sto bi, valjda, trebalo da pospesi zanimanje za politicka zbivanja i opredeli birace, zabelezen je porast broja neodlucnih (54,4 odsto prema proslomesecnih 47,4) koji se, inace, od maja, kada je udvostrucen, postupno smanjivao (sa 61,8 odsto na 50,4 u junu). Valja, medjutim, napomenuti da su anketirani gradjani dosad suocavani sa hipotetickom situacijom prevremenih izbora za narodne poslanike. Stoga je moguce da su oprez pred realnoscu glasackog listica, te odsustvo uzavrelosti svojstvene spekulacijama o sastavu republickog parlamenta, uticali na ovakvo opredeljenje anketiranih.

Tako su i vlast i opozicija izgubili deo privrzenika - prvi vise (27,6 odsto spram julskih 33,1), drugi neznatno (17,9 u odnosu na 19,5). Najvece promene u odnosu na proslo istrazivanje jesu pad SPS-a (sa 30,1 odsto na 24,6), DS (sa 6,0 na 3,7) i SPO (sa 3,0 na 0,7) ciji su glasovi verovatno otisli udruzenoj opoziciji koja je, prvi put, na drugom mestu rang-liste (od 3,0 odsto dosla je do 5,2).

Indikativno, buduci da se dobar glas daleko cuje a los - jos dalje, otkako je opstanak "Zajedno" doveden u pitanje, ispitanici koji bi dali podrsku ujedinjenim nerezimskim strankama, najcesce misle upravo na ovu koaliciju. Demokratska stranka Srbije se oporavila (od 1,5 stigla na nivo iz juna - 4,5), a podrska JUL-u i SRS-u je slicna onoj iz prethodnog meseca.

Nakon "procesljavanja" jos neopredeljenih biraca, uz pomoc odgovora na druga pitanja (bliska stranka...) koja ukazuju na njihove politicke preferencije, prednost vlasti u odnosu na opoziciju se smanjuje (38,1 odsto prema 32,1), sto broj istinski neodlucnih svodi, kao i obicno, na nesto manje od trecine. No, u prilog pretpostavci da su mnogi jednostavno digli ruke od politike, nije zgoreg napomenuti da rejting politicara od poverenja nikad tuznije nije izgledao. Samo se Vojislav Kostunica odrzao na priblizno istoj razini. Slobodan Milosevic je dosao do 15 procenata, a svi ostali su spali na dramaticno niske grane - ispod tri odsto.

Najilustrativniji pokazatelj da saveznim izborima manjka neizvesnost je svakako predvidjanje pobednika. Svega je 4,5 odsto onih koji predvidjaju da bi neka od opozicionih stranaka mogla da dobije. Najvise izgleda, sudeci po stavovima ispitanika, ima SPS - samostalno ili sa JUL-om (68,5 odsto, odnosno 4,0). "Ljudi su vise za nju opredeljeni jer vodi miroljubivu politiku, a ako bi pobedila neka druga stranka, vodila bi racuna samo o onima koji su je birali, a ne i o ostalima", smatra Jugoslava Stanisavljevic, ekonomski tehnicar iz Trgovista (32, SPS). Nadzornik na zeleznici (33, neopredeljen) drzi da ce SPS pobediti "zbog Slobe, jer je harizmatska licnost", a privatni trgovac iz Recice kod Pozarevca (25, neopredeljen) zato sto "ih podrzava narod iz straha ili iz straha od teze situacije pod opozicijom".

Studentkinja sociologije iz Nisa (28, neopredeljena) istice, uz lapsus, da se "to ponavlja uvek - monopol u svim javnim kucama (institucijama)".

Od prognoziranja rezultata cesce nego ostali odustaju zene, stariji od 55 godina i stanovnici sela. "Pozicija je jadna, a opozicija bedna. Da je opozicija cvrsca, i vlast bi se trudila da bude bolja", zakljucuje Stevan Kosovac, masinski inzenjer iz Osnica kod Boljevca (57, neopredeljen), videvsi, po svoj prilici, u svima gubitnike.

Dakle, buduci da javnost ni u jednoj opozicionoj partiji ne vidi rivala koji bi bio u stanju da poljulja pozicije socijalista, ostaje da se ceka na ishod pregovora oko koalicije "Zajedno". Trenutno preovladava skepsa kad je rec o zajednickom nastupu opozicije, uporediva sa proslomesecnom. Naime, u julu je 52,5 odsto anketiranih smatralo da nema sansi da se opozicija ujedini, dok je ovog puta za pola procenta manje onih koji su uvereni da ce se koalicija "Zajedno" raspasti. Misljenje da ce opozicione stranke izaci na izbore ujedinjene, sada deli jedan odsto vise ispitanika nego ranije (29,5 prema 28,5). No, ako je u prethodnom Forumu NIN-a 49,1 odsto anketiranih mislilo da bi tako mogle da pobede SPS, sada se sa tim slaze 42,4 odsto.

#Zoran M. Markovic
#Jelena Karajovic

NASLOVNA STRANA