Pred svake izbore privatna imovina Vuka Draskovica naglo se "uveca". Ove godine lideru SPO pridodat je plac na budvanskoj rivijeri. Kao i ranije prica o vili na Zenevskom jezeru i ova o placu je cista izmisljotina, ali i kao takva bila je dovoljno intrigantna da je zasluzila demanti. A u zgodnom trenutku je lansirana, bas kad su placevi dodeljeni Dejanu Savicevicu i Emiru Kusturici.

Dopisivanje imovine jevtin je ali uspesan trik. Dok se dokaze da je netacna, lansirana laz postigne zeljeni efekat. Ucinak je u toboz prikrivenoj a svima vidljivoj poruci koju takva glasina nosi. U izmisljotini o zenevskoj vili, na primer, vise je znacenja: na primer, prvo, on je bogat i nije ga briga za narod, drugo, on je neposten, inace kako bi zaradio toliki novac, trece, verovatno je spijun i za to je toliko i nagradjen, cetvrto, taj je sebe obezbedio i cim zagusti zbrisace u inostranstvo, peto... Vlasnik, dakle, tolike imovine nije osoba koja moze zadobiti narodno poverenje.

Iskustvo nas uci da se propaganda tu ne zavrsava. Ako je protivnicki kandidat takav, onda nas (ovo nas citaj kao kandidat stranke na vlasti) mora biti susta suprotnost. I bio je. Setimo se samo prvih koraka u usponu lidera SPS i sadasnjeg predsednika Republike Srbije Slobodana Milosevica. Isticana je njegova skromnost: te zivi u dvosobnom stanu, te vozi polovan auto, te nema ovo, te nema ono i sve u tom stilu. Jasna poruka - nas kandidat zivi skromno kao i vecina, on razume nase muke i nase potrebe i samo nas takav moze voditi, a ne neko ko ima vilu. Isti oni koji su isticali Milosevicevu skromnost sada ne bi smeli da kazu ni "i" od njegove imovine.

Tako je bilo na pocetku, a kako je sada, odnosno sta su lideri najvecih politickih stranaka imali od privatne imovine na startu politicke karijere a sta imaju cetiri, pet godina kasnije. Ko je politiku iskoristio da bi uvecao privatni imetak i za koga je politika postala unosan biznis?

Vec pomenuti Vuk Draskovic nam je rekao da nije zainteresovan da govori o tome. I bez toga javnost je vec ranije upoznata da porodica Draskovic poseduje dva stana, jedan u Budvi i drugi na Labudovom brdu u Beogradu. To je kapital koji je stecen pre politickog angazmana. Sada porodica Draskovic knjizi i vilu od nekoliko stotina kvadrata u beogradskoj Ulici Blagoja Parovica. Vuk, kazu upuceni, tvrdi da je vila zaradjena prodajom knjiga dok njegovi oponenti zele da je prikazu kao poklon rezima za saradnju sa Milosevicem (?). Tek, stambeni prostor je znatno uvecan.

Ovom spisku necemo dodavati poslovni prostor koji koristi firma Draskoviceve supruge jer, jednostavno, on nije njeno vlasnistvo, bas kao sto ni veci deo prostora u kome je "Lutra" Dusana Mihajlovica nije vlasnistvo lidera Nove demokratije. A lider novodemokrata slovi za coveka koji je uspesno ukomponovao trgovinu i politiku.

O imovini Dusana Mihajlovica kolaju razne price, iako je on jednom, u sukobu sa Djindjicem, nabrajao sta sve poseduje. Mihajlovic je prilicno angazovan i cesto odsutan iz Beograda tako da sa njim nismo ni razgovarali o ovome. Obavesteni tvrde da je njegova imovina pozamasna, ali da joj je, navodno, tesko uci u trag sto se povezuje sa njegovim iskustvom debejca. Jedan stranacki lider smatra, medjutim, da Mihajlovic nije nesto narocito vest trgovini i da ce njegov politicki pad ujedno znaciti i poslovni kraj. Po istoj teoriji, Mihajlovic je i pristao da Nova demokratija udje u vladu kako bi "Lutra" izasla iz nevolja. Naravno, to su samo pretpostavke, ali se zna da ova firma nije imala bas uspesne poslove sa malinama, bikovima, a i da je profitirala na cementu. Tvrdi se i da je svojevremeno od Karic banke dobila kredit od oko 500 hiljada maraka. Kazu, da bi vratio taj kredit, Mihajlovic je morao u vladu.

Na novinarsko pitanje koliki je njegov konto u svajcarskoj banci, Mihajlovic je nedavno izjavio: "Moj konto je u samoj firmi, u 'Lutri', moj racun je racun firme ciji sam clan. Taj konto je iz dana u dan sve veci i od tog konta zivi stotinak zaposlenih ljudi i njihovih porodica."

Nekada su socijalisti bacali drvlje i kamenje na "Lutru" i njenog vlasnika (u medjuvremenu, to je postao sistem sa desetak firmi i sa mesovitim stranim i domacim kapitalom), ali otkako su SPS i ND koalicioni partneri tako nesto je prosto nezamislivo.

Dusan Mihajlovic licno nije clan vlade Srbije ali ljudi iz Nove demokratije i te kako jesu. A kako Mihajlovic gleda na (zlo)upotrebu vlasti u korist firme? Ilustrativna je njegova ocena angazmana Mirka Marjanovica i Dragana Tomica, iz cega se izvlaci korist za "Progres" i Tomicevu firmu. Kaze Mihajlovic: "oni bi bili glupi da tako ne rade. Nisu valjda dosli u vladu da tamo rade dan i noc i da upropaste svoje firme... Zar da dozive sudbinu 'Robnih kuca' da bi neko rekao da su posteni"? Da li i "Lutra" ima koristi od toga sto su clanovi Nove demokratije u vladi, nije rekao.

Ipak, Mihajlovic kao da nije zadovoljan svojim materijalnim stanjem pa je tako nedavno porucio Djindjicu da bi s njim jedino menjao imovinu. Po toj izjavi ispasce da je Mihajlovic siromasak jer Djindjic, kako sam kaze, od imovine ima stan koji nije dobio od drustva vec kupio sam i to pre nego sto je postao predsednik stranke. Imao je i firmu ali su njene aktivnosti prestale jos 1992. godine, a polako se gasi i ogranak te firme u inostranstvu.

- Svi koji me poznaju znaju da zivim istim standardom kojim sam ziveo i pre nego sto sam postao predsednik stranke i da od trenutka kada sam postao predsednik stranke nisam stekao nista. Moj politicki angazman nije bio motivisan ni socijalnim ni ekonomskim razlozima - objasnjava predsednik Demokratske stranke.

Djindjic jos dodaje da cinjenica sto on nije uvecao privatnu imovinu nije nikakva garancija postenja jer Demokratska stranka nije bila na vlasti a u sadasnjim uslovima vlast je ta koja, uz nedostatak regulative i monopol nad skupim javnim dobrima, omogucuje naglo bogacenje. Zato Djindjic tvrdi da se to moze zaustaviti jedino oduzimanjem prevelikih ovlascenja politicarima i liberalizacijom mnogih oblasti kao sto su uvozne dozvole, raspolaganje gradjevinskim zemljistem, poslovnim prostorom i slicno.

Da se na poziciji vlasti ne bi lizali medeni prsti, Demokratska stranka je predlozila Skupstini Srbije zakon prema kojem bi se svim funkcionerima popisala licna i porodicna imovina na pocetku i kraju mandata. Radilo bi se po principu upitnika a za lazne izjave bile bi predvidjene visoke kazne. U prvoj fazi, ocekuje Djindjic, bilo bi puno netacnih podataka, ali nakon nekoliko otkrivenih slucajeva i dve-tri afere, u sledecim generacijama politicara sve vise bi se prikazivalo pravo stanje. Na taj nacin bi se u ocima naroda povratio kredibilitet politicara na koje se sada opravdano sumnja da koriste funkcije za sticanje licne imovine.

- Generalna sumnja pogadja sve, i one koji su neduzni a samo mali broj onih na vlasti nalazi se u prilici da ozbiljnije zloupotrebi polozaj. Upravo zbog toga najveci interes da se jedan takav zakon usvoji ima vladajuca stranka. Ali u SPS-u vlada manjina, mozda svega jedan odsto i to je taj mocni deo koji se protivi zakonskoj regulativi i koji zloupotrebljava polozaj. To su oni pojedinci koji se nalaze na cvoristu ekonomske i politicke moci - istice Djindjic.

Da za ovakvom vrstom zakona postoji potreba pokazuje i cinjenica da je pre tri godine bas iz redova socijalista najavljen ovakav predlog, i to sa visokog mesta, od potpredsednika Gorana Percevica. On je obecavao da ce se zaloziti za potpuniju evidenciju imovine gradjana a najbolje bi bilo da se pocne od politicara kako bi se imao uvid u imovinsko stanje na pocetku i kraju mandata. Jos tada je Percevic govorio da bi se na taj nacin razdvojili oni koji funkciju koriste za licno bogacenje od onih drugih, uz zakljucak da za onoga ko zeli da politikom stice novac nema mesta na takvoj funkciji. Ispostavilo se da je mladjani Percevic pucao corcima.

Da je usvojen takav zakon, lider SPS, prvi covek Srbije i Percevicev sef, upisao bi na pocetku karijere stan od osamdesetak kvadrata, polovnog "keca" i staru porodicnu kucu u Pozarevcu. Sada, kad ni izbliza nije kraj njegovoj politickoj karijeri predsednik Milosevic ima pride novu kucu u Pozarevcu i vilu od 326 kvadrata u Tolstojevoj ulici, plus garaza i 16 ari placa. Vilu je poceo da otkupljuje 1991. godine, rok otplate 38 godina, a njena vrednost je procenjena na ondasnjih 7,3 miliona dinara. Trzisna vrednost ove zgrade prelazi milionsku vrednost i to u cvrstoj valuti, markama na primer. Ostalo je nejasno po kom osnovu je vila uopste mogla biti otkupljena kada je objavljeno da je predsednik u novi dom usao iz bezbednosnih razloga, odnosno uselio se u njega kao u sluzbeni stan. Poznato je - sluzbeni stanovi se nisu mogli otkupljivati. Nad njima se nije sticalo ni stanarsko pravo i mogu se koristiti samo po propisu i u vreme obavljanja funkcije. Oko otkupa vile bilo je dosta komentara u javnosti. O tome se cak raspravljalo i u Skupstini Srbije, a tadasnji predsednik parlamenta Bakocevic uzeo je u zastitu predsednika tvrdeci da je on otkupio stan kao i svaki drugi gradjanin.

Predsednik je, inace, nedavno dobio na sluzbeno koriscenje i vilu u Uzickoj ulici.

Drugo je, medjutim, pitanje na koji nacin treba resavati novcana i stambena pitanja predsednika Republike, jer sta kada jednog dana dodje novi predsednik pa pozeli da otkupi sluzbenu vilu... Zamislite kada bi u Americi predsednik otkupio Belu kucu.

U svakom slucaju, imovina predsednika izaziva veliko interesovanje pa je ovoga leta krenula prica, nalik na onu o Vukovoj vili na Zenevskom jezeru, a po kojoj se predsednik vozikao svojom jahtom po grckom moru.

Vojislav Kostunica takodje ukazuje na haos u ovoj oblasti i navodi primere sa zapada gde je tacno propisano finansiranje stranaka i sticanje imovine javnih funkcionera. Kod nas, kaze Kostunica, nije regulisano ni jedno ni drugo i to omogucava materijalni monopol vladajucim strankama, SPS i JUL-u.

- Ovde vaze zakoni Divljeg zapada, sticu se preko noci velika bogatstva, bilo stranacka, bilo licna. U Nemackoj, na primer, ne postoji funkcija koju jedan ministar moze obavljati, on ne moze biti direktor firme, ne moze biti u upravnom odboru, jedino moze biti profesor univerziteta. U demokratskim rezimima svi javni funkcioneri pre stupanja na duznost obavezni su da priloze spisak imovine, i ne samo oni nego i kandidati za javne funkcije, kandidati za poslanike, ministre i slicno - kaze predsednik DSS.

Lider Demokratske stranke Srbije tvrdi da je njegovo materijalno stanje nepromenjeno od dana ulaska u politiku do danas. Jos dodaje da je tim angazmanom ostecen jer bi sigurno baveci se svojom osnovnom profesijom, naucnim radom, bio bogatiji, bilo bi vise naucnih radova, izdanja, honorara.

Po sopstvenom kazivanju, predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj je pre izbora za predsednika stranke imao 40 hiljada maraka koje su zarobljene u staroj stednji i auto marke "tojota". To je, kaze, zaradio prodajom svojih knjiga u Americi, Kanadi i Zapadnoj Evropi. Na pitanje kako je dosao do kuce u Batajnici, odgovara da je to majcina kuca (?) i da je kupljena pre nego sto je SRS i osnovana.

Seselj tvrdi da mu je svojevremeno Slobodan Milosevic nudio na koriscenje vilu u Maglajskoj ulici samo da odustane od rusenja vlade Nikole Sainovica.

U carsijskim pricama i Draskovic i Seselj se sumnjice da su gradnju kuca podupirali i novcem koji su svaki za sebe prikupljali za spomenik Drazi Mihailovicu. Ne znamo koliko u tome ima istine, a cak i ako je ima, to se samo tice Draskovica, Seselja i njihovih darodavaca, simpatizera i biraca. Naravno, tice se i morala. Ali ne tice se drzave. Za drzavu je najbitnije da je ne potkradaju oni koji je vode, da oni koji pisu dozvole ne reketiraju, da ne trpaju prvo sebi stanove i poslovne prostore, jer tada su samo bogati pojedinci a siromasni i narod i drzava. To nekako lici bas na ovo nase.

Kako rece Vlada Bulatovic Vib u jednom aforizmu, iz vremena socijalizma, parafraziramo: u sumi kuca, u njoj garaza, u garazi "mercedes" , u njemu covek cije srce kuca za radnicku klasu.

# MILENKO VASOVIC

NASLOVNA STRANA