Na Palama postizborni mir. Uzbudjenja su prosla, iscekuju se samo konacni rezultati.

U ponedeljak, 23. septembra pristizu sve alarmantnije vesti iz sela Jusici u koje su pre tri dana upali bosanski Muslimani. Krecemo za Zvornik. U policijskoj stanici konferenciju za novinare drze lokalni komandant IFOR-a ruski pukovnik Sergej Generalov i pukovnik Dragomir Vasic, nacelnik policije u Zvorniku. Pukovnik Vasic, po profesiji pravnik, postavlja medjunarodnim predstavnicima jasna pitanja.

Vasic: Da li su bosanski Muslimani prekrsili Dejtonski dogovor time sto su usli u selo Jusici na teritoriji Republike Srpske? Usli su nocu a nisu se prijavili vlastima Republike Srpske.

Generalov: Potpuno ste u pravu, gospodine Vasicu.

Vasic: Da li su prekrsili dogovor time sto su dosli u selo naoruzani pa ste ih vi razoruzali?

Generalov: I to je tacno.

Vasic: Vi kao predstavnik IFOR-a duzni ste da ovaj nezakoniti postupak osudite, da prekrsioce isterate iz sela. Hocete li vi to da ucinite?

Generalov: Ja za to nemam ovlascenje.

Vasic: Ako vi nemate za to ovlascenja, onda cemo mi to da ucinimo. Gospodine Tomas Hickok, kako cete vi reagovati ako mi udjemo sada u selo Jusici i isteramo bosanske Muslimane?

Hickok: Mi cemo da idemo s vama i da pratimo dogadjaje. Mi nemamo sile da vas zaustavimo, mozemo samo da apelujemo na vas da odgodite akciju za 48 casova, takav smo dobili, malopre, telefaks od komande IFOR-a u Sarajevu.

Vasic: Da li i vi priznajete da su se bosanski Muslimani poneli nekorektno i da su prekrsili Dejtonski sporazum?

Hickok: Da, ja priznajem i mi smo to vama i kazali, i konacno to stoji u sluzbenoj izjavi i IFOR-a i gospodina Karla Bilta kao sefa za civilne poslove u Bosni da ste vi u pravu i mi smo dali ultimatum bosanskim Muslimanima u selu Jusici da napuste selo i time izbegnu incident. Medjutim, mi apelujemo na vas da ne upotrebite silu iako je ultimatum istekao. Da sacekamo 48 casova i da to vreme iskoristimo da problem resimo mirnim putem.

Vasic: Kao sto smo vec spomenuli, ruski kontingent u sastavu IFOR-a oduzeo je veci broj pusaka i minobacaca od bosanskih Muslimana koji su protivzakonito usli u selo Jusici. Po Dejtonskom dogovoru srpska policija ima pravo da udje u selo samo sa pistoljima i to samo dvojica odjednom. Mozete li vi, gospodine Hickok i pukovnice Generalov, da garantujete mojim policajcima da su im zivoti bezbedni? Odnosno, mozete li da garantujete da ste u potpunosti razoruzali ove bosanske Muslimane koji se sada nalaze u selu Jusici?

Generalov: Mi smo nasli vecu kolicinu oruzja kod bosanskih Muslimana, ali ne mogu da garantujem da oni nemaju jos sakrivenog oruzja u selu. Prema tome, ja ne mogu da garantujem sigurnost dvojici vasih policajaca.

Napustamo brzo Zvornik i krecemo u selo Jusice, oko 18 kilometara od grada u pravcu Bijeljine. Putem srecemo desetak bornih kola, vecinom ruskih, i dvoja americkih.

Na ulasku u selo Jusici nekoliko srpskih policajaca i pedesetak ruskih vojnika. Pitamo ruske vojnike da li je bezbedno za novinare da udju u selo i da se uverimo u pravo stanje. Ruski komandant na terenu izuzetno je ljubazan i reporter "Srne" Mile Rajic i ja polazimo u pratnji ruskog vojnika Andreja Viljerevica Beljevskova, rodom iz Volgograda.

Prva reakcija bosanskih Muslimana u tom selu - iznenadjenje. Prosto nisu verovali da je neko usao u selo. Presrele su nas sredovecne zene obucene u tradicionalnu muslimansku nosnju i pocele uzbudjeno da vicu: "Dodjite, vidite sta su nam napravili! Sve smo izgubili!" Jedna me zena uhvatila za ruku da mi pokaze gde se nalaze ostaci njene kuce.

U tom trenutku pojavljuju se muskarci, izmedju osamnaest i trideset godina i insistiraju da me uvedu u kucu i da mi pokazu ono sto bi moglo biti interesantno za novinare.

Jedan, visok oko 1,95, tridesetak godina star, pretpostavljam njihov zapovednik, rasterao je zene i pozvao nas u polusrusenu kucu. Pitam ruskog pratioca: "Sto vi dumajet? Sto djelat?" Odgovorio je: "Budite spokojni, ja sam s vama."

Po zidu su bile mrlje. Tesko je utvrditi od cega bi mogle da budu. Govorili su da su tu Srbi poklali dosta muslimanskih porodica. Istovremeno su me pitali za koje novine pisem. Kazao sam im da dolazim nenaoruzan, u ruci imam samo svesku i olovku, a pre toga sam bio u Somaliji, Bagdadu, Moskvi. To ih je donekle umirilo i nastavili su sa pricom koju su pre jednog casa govorili jednoj americkoj novinarskoj ekipi. Nekoliko njih su veoma lepo obuceni. Jedan je prilicno dobro govorio engleski, a drugi ruski. Koliko je selo imalo stanovnika pre ovog rata? Ovaj sto govori engleski priznao je da nije iz tog sela, vec iz Srebrenice, i da ce da pita nekoga ko je rodom iz ovoga sela. Isto su u toku naseg jednocasovnog boravka u selu ponovila jos dvojica muskaraca (oko 25 godina). Srpska strana tvrdi da veliki broj ovih Muslimana nije iz ovoga sela.

Situacija oko nas je bila cudna. Cas bi nam se priblizila grupa od pet do deset muskaraca, pokusavajuci da nas ubede u istinitost svoje price, a posle kratkog vremena potpuno bi se udaljili svi i ostavljali nas potpuno same.

Posle otprilike jednog casa ruski vojnik nam je dao znak da je vreme da polako napustimo selo. U poslednjih desetak minuta nasi domacini su postajali sve agresivniji, narocito prema fotografu (Srne) Mili Rajicu. Govorili su da su protiv toga da se snimaju njihova lica.

Sve vreme, dok smo boravili u selu, kruzio je bar jedan americki vojni helikopter. Ruski vojnik je kazao da su Muslimani pucali i na njih a nakon toga su Rusi dobili dozvolu da ih razoruzaju. Prilikom oduzimanja oruzja nisu pruzili nikakav otpor. Izgledaju ne kao prave izbeglice, vec kao da je rec o vojnicima bosanske muslimanske armije. To je moglo da se vidi i po nacinu kako su rasporedili snage kada su pucali na ruske vojnike, pricaju Rusi. Niko nije stradao.

Vratili smo se u prvo srpsko selo Malesic udaljeno dva kilometra od Jusica. Tu su se okupili mestani sela. Cekaju da stignu vojni, policijski i politicki funkcioneri opstine Zvornik. Oko dvadeset casova oni stizu i kratko, jasno i informativno predocavaju im, bez ikakvih emocija, trenutnu situaciju u Jusicima. Jedan je stariji covek uzviknuo: "Ne verujemo IFOR-u. Nikome ne verujemo, samo vama. Nasoj vojsci i nasoj policiji" . Trazili su da im srpska policija, kako rece jedna majka, koja je stajala u prvom redu, pruzi pune garancije da ce njena deca, jedno je predskolsko, imati miran i bezbedan san. Pukovnik Dragoljub Vasic kazao je da mogu mirno svojim kucama i da ce on kao nacelnik napraviti ljudima raspored za ovu noc.

Mestane uznemirava cinjenica da su se Muslimani, zauzimanjem ova tri sela, priblizili na svega sest kilometara vazdusne linije od Drine. Narod se disciplinovano povukao. I ovaj skup pratio je jedan americki vojni helikopter koji je neprestano kruzio iznad Malesica...

# NIKOLA ZIVKOVIC

NASLOVNA STRANA