Slovenci se, izgleda, u najskorije vreme na velika vrata vracaju na ovdasnje trziste. Jasan nagovestaj je 33. medjunarodni jesenji sajam koji je od 17. do 21. septembra odrzan u Novom Sadu. Tu su u organizaciji Privredne komore Slovenije i Privredne komore Vojvodine izlagale svoje proizvode 22 vodece slovenacke firme, a medju njima i "Gorenje", "Kolinska", "Fruktal", "Litostroj" i "Delamaris". Za tu priliku je zakupljena citava sajamska hala. Bilo je to najmasovnije i najambicioznije predstavljanje slovenacke privrede na ovim prostorima posle raspada bivse Jugoslavije.

Koliki je to veliki i nagli pomak pokazuje podatak da je na prolecnoj sajamskoj izlozbi ovde ucestvovalo samo pet slovenackih firmi. Proslonedeljni nastup u Novom Sadu bio je druga po velicini ovogodisnja sajamska prezentacija Slovenije u inostranstvu!

Sef za medjunarodnu saradnju u Privrednoj komori Slovenije Matevz Bambic je povodom "Dana Slovenije" na ovom sajmu izjavio "da slovenacki privrednici svesrdno nastoje da se vrate na jugoslovensko trziste na kojem su krajem osamdesetih godina ostvarivali robnu razmenu vrednu vise od pet milijardi dolara". Posle izbijanja krize i raspada zajednicke drzave obim trgovine se stalno smanjivao da bi u prosloj godini pao na zanemarljivih 11 miliona dolara. "Bilo bi veoma dobro", kaze Bambic, "ako bi se u nekoliko narednih godina spoljnotrgovinska razmena izmedju Slovenije i SR Jugoslavije povecala na milijardu i po dolara." Nekadasnji nivo od pet milijardi dolara je moguce dostici, po njegovoj proceni, tek za desetak godina. Naravno, pod uslovom da se sto pre uspostave puni medjudrzavni odnosi i pocne da funkcionise platni promet.

Bambic je rekao da ovaj sajam pokazuje da se stvari krecu u dobrom smeru i obavestio je novinare da su Kompanija "Braca Karic" i "Kolinska" iz Ljubljane na putu da "jos u toku ovog meseca sklope jedan ugovor". On, medjutim, nije precizirao o kakvom je i koliko vrednom poslu rec. U krugovima slovenackih privrednika moglo je jedino da se sazna da su se tim povodom 18. septembra uvece na Novosadskom sajmu sreli i pregovarali potpredsednik Kompanije "Braca Karic" Sreten Karic i generalni direktor "Kolinske" Lojze Dezelak.

"Sve zavisi od politicara", govore bez dvoumljenja i slovenacki i ovdasnji poslovni ljudi. I jedni i drugi pri tom vele da su optimisti, jer je otopljavanje na relaciji Beograd-Ljubljana neminovno uprkos povremenim trzavicama zbog spora oko podele imovine bivse zajednicke drzave.

Izgleda da je takva "trzavica" bila uzrok veoma neprijatnom skandalu na otvaranju "Dana Slovenije" na Novosadskom sajmu. Slovenacke izlagace tom prilikom nije pozdravio nijedan predstavnik Privredne komore Vojvodine, iako je ovdasnja komora bila suorganizator njihovog dolaska u Novi Sad. Gostima se nisu obratili cak ni prvi ljudi Novosadskog sajma. Ni jedni ni drugi nisu prisustvovali ni konferenciji za novinare povodom "Dana Slovenije".

Na pitanje novinara ljubljanskog "Dela" zasto se suorganizatori iz Privredne komore Vojvodine nisu pojavili na prezentaciji slovenacke privrede, Matevz Bambic je odgovorio da su oni otkazali svoje ucesce "bez objasnjenja, bukvalno samo minut pre otvaranja priredbe". On nije zeleo da komentarise njihovo odsustvo, ali je rekao da odgovor nije dobijen ni od Privredne komore Jugoslavije koju je Privredna komora Slovenije pozvala na razgovore o obnavljanju saradnje.

Skandal sa Slovencima bio je utoliko neobicniji sto je na konferenciji za novinare uoci otvaranja sajma njihov dolazak gromoglasno najavljen kao glavni dogadjaj.

Da li je, u medjuvremenu, sevnula neka varnica izmedju Beograda i Ljubljane? S tim u vezi najcesce je pominjana vest da je Slovenija podnela nov zahtev sudu u Nikoziji da blokira sredstva Narodne banke Jugoslavije na Kipru dok se ne okonca spor oko podele imovine bivse Jugoslavije.

Ovdasnji poslovni ljudi, a isto tako i posetioci Novosadskog sajma, pokazali su da ne haje mnogo za politiku. I jedni i drugi su prosto opsedali halu sa standovima slovenackih firmi.

Slovenci su se, ocigledno, veoma temeljno pripremili za nastup na Novosadskom sajmu. Dosli su ovamo ne samo sa svojom robom i ekonomskim propagandnim materijalom, nego i sa jednom publikacijom Privredne komore Slovenije u kojoj je na srpskom jeziku do tancina objasnjeno kako jugoslovenski privrednici mogu da posluju sa Slovenijom. U njoj su do u "sitna crevca" detaljna uputstva kako se dolazi do svih potrebnih "papira" za poslovanje. Komora je, isto tako, izdala i publikaciju koja upucuje Slovence kako da posluju sa SR Jugoslavijom. Osim toga, krajem oktobra ove godine u organizaciji Privredne komore Slovenije i casopisa "Ekonomska politika" iz Beograda u Ljubljani i Mariboru ce se odrzati susret privrednika dve zemlje.

Objektivni interesi postoje i na jednoj i na drugoj strani. Sloveniji je, naime, mnogo lakse da plasira proizvode ovde nego na trzista Evropske unije ili Amerike. Bela tehnika "Gorenja" ne moze da prodje na zapadnom trzistu pored "Simensa", ili "Tomosovi" motocikli pored jedne "Tojote". Ovde bi mogli, jer vezanim kompenzacionim poslovima, mi Slovencima zauzvrat "uvaljujemo" ono sto po kvalitetu i ceni ne mozemo prodavati na istom zapadnom trzistu.

Nasa i slovenacka privreda su upucene jedna na drugu i zato sto su u pojedinim oblastima vezane "kao pupcanom vrpcom". Recimo, najveci deo vodovodne mreze "od Triglava do Djevdjelije" delo je slovenackog "Litostroja". Tamo se nalazi njegova kompletna tehnicka dokumentacija, tamo mogu da se nabave svi rezervni delovi. Kada se to ima u vidu, onda je jasno zasto "Litostroj" nije prekidao svoje poslovne veze sa ovdasnjim partnerima i zasto je sada na Novosadskom sajmu vodio tako uspesne pregovore.

# JAN BRIZA

NASLOVNA STRANA