Slucaj bosanskohercegovackih izbora odrzanih 14. septembra sada izgleda savrseno jasno: radilo se o prevari cistoj kao suza.

Sve govori da su prevaru rezirali Amerikanci, zeleci da pomognu Aliji Izetbegovicu. Time su, makar indirektno, poduprli i izborne pobede Krajisnika i Zubaka i njihovih stranaka. A svog predsednika Bila Klintona su uoci americkih predsednickih izbora postedeli neugodnih iznenadjenja, koja bi - da nije bilo "strucne pomoci" sa strane - u Bosni lako mogla da se dogode.

Da li je falsifikovano bas 200, 300 ili cak 600 000 glasova, kako tvrdi londonski "Gardijan", pozivajuci se na evropske funkcionere u medjunarodnim organizacijama koje su kontrolisale izbore u Bosni i Hercegovini, cini se da je gotovo nevazno.

Nakon izbora svi, razumljivo, traze odgovor na pitanje: sta je sledeci korak? Da li ce Krajisnik, Zubak i Izetbegovic biti spremni, i biti u stanju da saradjuju? Da li ce americki i ostali vojnici iz sastava NATO-a ostati u Bosni? Za kakvu strategiju u Bosni ce se opredeliti americka administracija nakon predsednickih izbora u novembru? U kojoj meri ce na buducu politiku Vasingtona u Bosni uticati rezultati izbora odrzanih 14. septembra, koji su - svemu uprkos - proglaseni za valjane i verodostojne?

Kada je o Bosni rec, iskustvo uci da ne treba brzati sa zakljuccima. Uostalom, taj savet ne vazi samo za Bosnu: u svakom trecerazrednom americkom kriminalistickom filmu detektiv koji naidje na odvise "jasan" slucaj reci ce da tu nesto smrdi! I pocece da istrazuje ko je tu kome "smestio" i zasto.

Dakle, ako su izbori u BiH zaista bili rezirani, zasto su bili rezirani bas ovako? Zasto, recimo, nisu bili rezirani u korist nekih drugih, drugacijih stranaka? Ili, nekih drugih licnosti? Koga je to trebalo navesti da na osnovu ovako reziranih izbornih rezultata izvuce odredjene, unapred skrojene i zeljene zakljucke? I, kakve zakljucke?

Ko se upusti u ovu vrstu spekulacija moze, naravno, da proizvede onoliko razlicitih odgovora koliko mu je volja. Ipak, karakteristicno je da su americki mediji, i to oni najuticajniji, odmah poceli da izvlace i analiziraju zakljucke koji se sami po sebi namecu. Tako je, na primer, "Njujork tajms" ustupio prostor dvojici uglednih americkih politikologa, Dzonu Mirsajmeru i Stefenu van Everi, profesorima na Univerzitetu u Cikagu i Masacusetskom institutu za tehnologiju, koji - analizirajuci rezultate bosanskih izbora - bez mnogo uvijanja kazu: "Izbori potvrdjuju da je dejtonska vizija visenacionalne Bosne osudjena na propast i da je podela Bosne neizbezna za sve tri zajednice - muslimansku, srpsku i hrvatsku... Bosanski narod se izjasnio, rekavsi ne zajednickom zivotu. Ipak, Klintonova administracija, koja i dalje sledi pogresan kurs, nastoji da Bosnu odrzi na okupu. Pomocnik drzavnog sekretara za Evropu Dzon Kornblum izjavio je da ocekuje kako ce ovi izbori, stvoriti strukture u kojima ljudi ne samo da mogu, vec i moraju da rade zajedno'. I on, takodje, gresi. Americka administracija bi trebalo da odbaci plan iz Dejtona i da organizuje mirnu podelu Bosne. Ova podela nema alternative...

"Bilo je ocigledno da se ovakva analiza izbornih rezultata umnogome poklapa sa savetima koje je nedavno americkoj administraciji uputio iskusni Henri Kisindzer, poznati sledbenik skole misljenja znane pod nazivom "realpolitika". Zasto bi Amerika drugima silom nametala sopstvene obrasce ponasanja? - pitaju se protagonisti ove teorije. Uzgred, primetno je da je Bil Klinton, nekadasnji vatreni zagovornik suprotnog ("moralistickog") pristupa u spoljnoj politici (recimo, u slucaju ljudskih prava u Kini), poceo sve vise da se priklanja "real politici". "Uverio sam se da stvari u Kini funkcionisu drugacije nego sto smo mi to zamisljali", kaze Klinton.

Baveci se opsirno poukama izbora u Bosni, "Njujork tajms" sada ponovo podseca na rezultate ispitivanja javnog mnjenja koje je u julu obavila Informativna agencija SAD. Tom prilikom je 95 odsto Srba u Bosni izjavilo da je njihova sudbina vise vezana za Srbiju nego za Bosnu i 88 odsto Hrvata da im je buducnost vise vezana za Hrvatsku nego za Bosnu. Jedino su Muslimani u velikoj vecini (97 odsto) izjavljivali da Bosna ne bi trebalo da se deli.

"Ali, muslimanska podrska ujedinjenju nije ohrabrujuca, posto podrazumeva da bi jedinstvena Bosna bila pod muslimanskom dominacijom. Bosanski Muslimani, koji su u troclano Predsednistvo kao svog predstavnika izabrali Aliju Izetbegovica, pokazali su se kao nespremni da sa Srbima i Hrvatima zive pod ravnopravnim uslovima. Umesto toga, oni nad srpskim i hrvatskim stanovnicima sadasnjih muslimanskih zona vrse neprestanu diskriminaciju", konstatuje se u analizi bosanskih izbornih rezultata koju objavljuje "Njujork tajms".

Slicne ocene iznose i visokotirazni nedeljnik "Njusvik". Analiticar ovog lista u proslonedeljnom broju kaze: "Ako uzmemo u obzir izborne rezultate, namece se jasan zakljucak. Narodi Bosne su glasali za podelu duz etnickih granica; prema tome, treba to i da im dozvolimo. Bosanski Srbi mogli bi da upravljaju svojim entitetom i na kraju da se pripoje Srbiji; bosanski Hrvati mogli bi da se raduju ujedinjenju sa Hrvatskom. Muslimani mogu da imaju svoju malu drzavu. Zapadnoevropski i americki vojnici koji trenutno osiguravaju bezbednost zemlje mogu da se vrate kucama."

A zatim objasnjava: "Za one koji praktikuju realnu politiku, podela zemlje na razlicite etnicke grupe ima svoju privlacnost. Time se nekadasnji sukobi na zivot i smrt svode samo na groznicu niskog intenziteta... Zasto ne i podela Bosne? Jedan odgovor glasi da bi to bila uvreda moralnog osecanja. Medjutim, moralni odgovor, sam po sebi, nije dovoljan; jedino sto moze da prisili velike sile da odrzavaju bezbednost i pruzaju ekonomsku pomoc, neophodne za izgradnju multietnicke Bosne, jeste goli interes. Prema tome, pravo pitanje glasi: postoji li poseban interes, a da nema veze sa kategorijom morala, koji bi naveo SAD i evropske zemlje da se i dalje angazuju u Bosni?"

I, tako dalje. Bilo bi, naravno, preterano reci da se americki i drugi mediji sirom sveta sada jednoglasno izjasnjavaju za podelu Bosne. Ali je nakon izbora postalo vidljivo, mnogo vidljivije nego ranije, da je i ta - nekada proskribovana i zestoko anatemisana - ideja dobila legitimitet. Utvrdivsi da su clanovi sve tri etnicke zajednice u BiH vecinom glasali za stranke koje se nazivaju "nacionalistickim", brojni analiticari sada zakljucuju da to znaci da su oni odbacili mogucnost zajednickog zivota pod ravnopravnim uslovima; Srbi i Hrvati su to ucinili otvoreno, ukazujuci poverenje strankama koje ne zele jedinstvenu Bosnu, Muslimani tako sto su vecinom glasali za stranku koja Srbima i Hrvatima ne garantuje nacionalnu i versku ravnopravnost...

Vasinton post" je odmah posle izbora u BiH otvorio dosije o vezama pojedinih pripadnika "cvrstog jezgra" SDA i najodanijih sledbenika Alije Izetbegovica sa radikalnim islamskim zemljama, posebno sa Iranom ("leglom terorista") i o njihovoj umesanosti u ilegalnu trgovinu oruzjem. Slede detalji vezani za aktivnost toboznje "Humanitarne agencije treceg sveta", registrovane u Becu, glavnog posrednika u ilegalnoj trgovini oruzjem i regrutovanju islamskih dobrovoljaca za Bosnu, ali i detalji o licnom posredovanju Harisa Silajdzica i Alije Izetbegovica kod austrijskih zvanicnika da se ovoj agenciji omoguci nesmetan rad...

Autori karakteristicnih clanaka o "iranskoj vezi" u Bosni, koja se protezala preko Beca, Zagreba i Ljubljane, objavljenih proteklih dana u "Vasington postu", pozivaju se na neimenovane "americke funkcionere", na "sefa jedne zapadne obavestajne sluzbe"... Dakle, na autoritativne zvanicne izvore. Drugim recima, nema sumnje da iza svega stoji administracija u Vasintonu i njene specijalizovane agencije (CIA, DIA i sl.), koje su pomogle novinarima da "otkriju senzacionalne cenjenice".Slican potez povukao je i "Njujork tajms"; slede reportaze o logorima za obuku stranih terorista u Bosni, o bivsim "avganistancima" i ostaloj ratobornoj bratiji regrutovanoj sirom islamskog sveta, stacioniranoj u selima Bakotici i Bocinja Donja, severno od Zepca. I ovaj list sada, najednom, otkriva da islamski "sveti ratnici" iz svojih logora u Bosni sve vreme prete vojnicima IFOR-a, ukljucujuci tu i pripadnike americkog bataljona, koji zaziru od patroliranja u oblasti u kojoj su ovi smesteni... Navode se detalji o mnogim protestima americkih diplomata kod zvanicnika u Sarajevu tim povodom i opisuje njihovo ignorisanje tih protesta, prevrtljivost, lazna obecanja...

Cemu bi trebalo da sluze ova iznenadna "otkrica" americkih medija u Bosni, za koja su se ocigledno pobrinuli funkcioneri vasingtonske administracije? Zakljucak se, opet, namece sam po sebi: bosanski Muslimani, dosadasnji miljenici americke politike u Bosni, strana koja je - kao najveca zrtva - bila po svemu privilegovana od strane Vasingtona, nije nista bolja od ostalih... Elem, kad bude formulisao svoju buducu politiku prema Bosni, Vasington ce morati da tretira sve tri tamosnje etnicke zajednice kao jednake i ravnopravne!

Sada americkoj administraciji u Vasingtonu, kao glavnom reziseru i, verovatno, jedinom pravom pobedniku izbora u Bosni i Hercegovini, zato sto je upravo ona krojila rezultate tih izbora prema sopstvenom nahodjenju, preostaje jos da odgovori na pitanje: kako se odnositi prema rezultatima tih izbora? Da li zelje bosanskohercegovackih biraca - posto su izbori i zvanicno priznati kao regularni - treba postovati? Ili, svemu uprkos, stanovnistvu BiH, pripadnicima sve tri etnicke zajednice, treba silom nametnuti formulu koju su glasaci ovom prilikom odbacili?

Nekome bi se moglo uciniti da ce takav ishod Vasingtonu, kao izbornom pobedniku, zadati silne nevolje. To se, medjutim, moze i drugacije okarakterisati. Moze se reci da je Vasington, konacno, dobio potpuno odresene ruke. Bilo kako da postupi, moci ce za to da ponudi ubedljivo opravdanje. Do pre nekoliko nedelja sve je bilo drugacije: u americkoj i svetskoj javnosti je preovladavao utisak da ideja "jedinstvene" i "multietnicke" Bosne nema alternative. Jer, sve drugo je oznacavano kao "agresija" i kao brutalno "etnicko ciscenje", dakle kao zlo pred kojim se ne sme pokleknuti! To znaci da se od Amerike, kao sile koja pretenduje da predvodi u svetu, ocekivalo da "jedinstvenu" i "multietnicku" Bosnu ima da obezbedi po svaku cenu. A velike sile, pogotovu najvece, obicno ne vole da im se obaveze, narocito ako su povezane s velikim materijalnim izdacima, i mogucim ljudskim gubicima, namecu sa strane. Njihovi lideri, jednostavno, vise vole da imaju - odresene ruke.

Dakle, upravo ono sto je Bil Klinton sada, nakon izbora odrzanih 14. septembra, dobio u Bosni.

NASLOVNA STRANA