Parola lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draskovica da su se "dve postrojile vojske", odslikava politicku scenu pred predstojece novembarske izbore. Stvaranjem dva koaliciona bloka, na "levici" i "desnici", i formalno je uoblicena glasacka polarizacija, a upotreba izraza "vojska" upecatljivo govori kako ova dva tabora gledaju jedan na drugi.

Ono sto se moglo ocekivati jos pre sest godina desilo se tek danas i to "zahvaljujuci" vladajucim socijalistima (i u Srbiji i u Crnoj Gori) koji su sa svoja dva poteza uveliko "kumovali" ovakvom ishodu. Jedan je - njihova promena izbornog zakona koji protezira velike i mocne partije, a drugi, smena, mozda danas najpopularnijeg coveka u Srbiji guvernera Dragoslava Avramovica, koji je sada lider udruzene opozicije. Ovakvom finalu prethodio je niz dogadjaja, sa obrtima koji su u potpunosti razgolitili sve negativne predznake koji se vezuju za politiku.

Nije nikakva tajna da onaj ko je na vlasti koristi priliku da zakon uredi onako kako njemu odgovara. Nova izborna matematika je takva da samo udruzena opozicija moze da ugrozi vladajucu stranku. Za razliku od prethodnih, na ovim izborima, buduci da je povecan broj izbornih jedinica (sa 10 na 36 saveznih jedinica - u Srbiji 29, u Crnoj Gori sedam), ukupan broj mandata je ostao nepromenjen. Tako se dolazi do racuna: sto je veci broj izbornih jedinica, to se u njima bira manje poslanika, a onda raste i procenat glasova potreban za jedno poslanicko mesto. U svemu profitiraju samo dve najjace partije.

Ovakav racun naveo je vodece opozicione parlamentarne stranke, jos pocetkom ove izborne godine, da razmisljaju o udruzivanju, a ideja o alternativnom parlamentu je, na neki nacin, bila probni balon takve mogucnosti. Medjutim, kao sto je alternativni parlament ostao samo "mrtvo slovo na papiru", tako i objedinjavanje opozicije za predstojece izbore nije islo tempom i pravcem koji se ocekivao. I pored suzenog manevarskog prostora, koji joj je nametnula vladajuca Socijalisticka partija, najveca opoziciona grupacija u Srbiji (cetiri opozicione parlamentarne stranke) vise je vremena trosila na sukobe i trvenja svojih sujetnih lidera nego na dogovore zarad izbornog uspeha.

Niko iz ovih stranaka (SPO, GSS, DS, DSS) nece propustiti priliku da istakne kako su oni od samog pocetka za udruzivanje opozicije, pri tom uvek optuzujuci nekog drugog za neprincipijelnost i lose namere.

I pored programske razlicitosti i animoziteta izmedju lidera, pre nekoliko meseci je doslo do koalicionog saveza "Zajedno"(SPO,DS,GSS) koji ce funkcionisati na svim nivoima, dakle i na saveznim i na lokalnim. A: "Krajem juna, posle Skupstine DSS-a, Kostunica je od Glavnog odbora nase stranke dobio ovlascenje da pregovara sa vec formiranom koalicijon 'Zajedno' i predoci nase uslove za zajednicki nastup", kaze Milorad Jovanovic, portparol DSS-a. "Nas uslov je bio nesaradnja SPO-a sa socijalistima, a kao prvi korak ka tome zatrazili smo da SPO istupi iz vlasti sa SPS na dve beogradske opstine - Stari grad i Savski venac. Za razliku od Demokratske stranke i Gradjanskog saveza, Draskovic nije bio spreman da i pismeno potvrdi takvo obecanje."

S druge strane, SPO je optuzivao DSS za nacionalisticku politiku po pitanju Srba u Bosni i na taj nacin ga svrstavao rame uz rame sa Radikalnom strankom Srbije, parlamentarnom opozicionom strankom koju niko nije zeleo da vidi kao svog partnera. Tvrd stav DSS-a nije omeksan ni posle pristanka koalicije da im, posle pobede, pripadne 14 odsto poslanickih mandata iako, kako smatraju u SPO-u, ne bi trebalo da dobiju vise od sest odsto, koliko su osvojili na poslednjim izborima 1993. godine.

Ocigledan sukob na relaciji dvojice predsednika, Vuka Draskovica (SPO) i Vojislava Kostunice (DSS), nije mogao biti prevazidjen pa je Demokratska stranka Srbije odlucila da samostalno ide na izbore. Da lideri nisu uvek i glasnogovornici svoje baze, videlo se odmah po protestima mnogih mesnih odbora "zaracenih" stranaka koji su bili spremni da na lokalnim izborima sami odredjuju svoje koalicione partnere.

Nagli obrt je usledio sa pojavom bivseg guvernera profesora Dragoslava Avramovica koji je pristao da stane na celo koalicije "Zajedno". Cinjenica da je gospodin Avramovic bio glavni adut za slamanje hiperinflacije sa kojim se potom vladajuci rezim surovo obracunao odbacivsi ga na isti nacin kao i prvog premijera SRJ Milana Panica, govori da je opozicija povukla pravi potez. Nesumnjiv ugled i autoritet koji popularni "deda Avram" uziva kod naroda uticali su ne samo na promenu odnosa u opoziciji vec i na povisen (politicki) pritisak kod socijalista .

Redjaju se optuzbe i maliciozne opaske da je "superdeka" "iz strucno-finansijskih monetarnih krugova zaplovio u cist glib dnevne politike, licno se nadajuci pre svega svakodnevnoj paznji javnosti, slikanju po novinama i TV ekranima...", te da "nemajuci svoju zivotnu vitalnost, ili u nemoci da se dogovore ko ce biti bar na listi do izbora sef, opozicioni rogovi u vreci 'Zajedno' nasli su solomonsko resenje - nekonkurentnog Avramovica". Staro pravilo da se onaj od koga ne preti opasnost ne napada i u ovim komentarima se potvrdilo.

Nije ni profesor Avramovic ostajao duzan. Obilazeci nezadovoljne radnike, koji poslednjih meseci protestuju zbog katastrofalnog stanja privrede i za to optuzuju vlast, Avramovic se nije libio da kaze kako su uspeh reforme iz 1994. godine sprecili "zakucani mozgovi koji nisu zeleli da menjaju stvari". Uz apel da se svi udruze u borbi za radikalne promene u ekonomskom sistemu, u kadrovima koji rukovode kako drzavom tako i privredom, a sa tako ocajnim rezultatima i po samu demokratiju, nije propustio da istakne kako je "neopisiva tragedija da kod nas i dalje postoji takva rezimska stampa kakvu nema ni Angola".

Svoj pristanak da bude na celu opozicione koalicije profesor Avramovic je uslovio njenim prosirenjem. Odnosno, da se u koaliciju ukljuci Demokratska stranka Srbije, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, pa i pojedini opozicioni politicari (Dragoljub Micunovic). U pregovorima sa opozicionim liderima Avramovic nije krio da je u tom smislu poslusao savete nekih svojih prijatelja. To se narocito odnosilo na uslov da u koaliciji obavezno bude i Kostunica. "Moji prijatelji su mi savetovali da ako ulazim u ovaj posao, ne mogu ga obaviti uspesno bez Kostunice", cesto je ponavljao Avramovic u ovim pregovorima, ne pominjuci konkretna imena.

Krenula su nagadjanja koji bi to ljudi mogli biti, a na osnovu nekih susreta profesora Avramovica, najcesce se pominjao Dobrica Cosic i itelektualni krug oko njega. Tako se pokazalo da u Srbiji, pored javnog politickog delovanja, postoji i politika iz senke, odnosno citava politicka galerija sa koje se politicki deluje ali bez opasnosti javne ekspozicije i nepotrebnog rizika da se podrska pruzi odredjenoj partiji ili odredjenom politicaru. Osetivsi da se na Avramovica moze uticati (vazi za coveka koji dosta lako prihvata poziv za pomoc, sto potvrdjuje njegov pristanak da se stavi na celo Nezavisnih sindikata Srbije, ili onaj da bude guverner u Republici Srpskoj), malo ko je i ovom prilikom propustio da utice na njega, od intelektualaca, partija, raznih udruzenja, sve do njegove familije.

Nova natezanja i preganjanja izmedju Koalicije "Zajedno" i Vojislava Kostunice potrajala su skoro do samog isteka roka za prijavljivanje izbornih lista. I pored toga sto je DSS dobio 20 odsto od ukupnih mandata koalicije, zapelo je oko mesta na tim listama. U prvoj varijanti, Kostunica je dobio jedno prvo i jedno drugo mesto na listi (u Kosovskoj Mitrovici i Smederevu), sto je on kategoricki odbio, pa je zapretilo da uopste ne dodje do koalicije pod Avramovicevim vodjstvom.

"Nijedno mesto nismo dobili u 11 najvecih gradova u Srbiji, vec samo poslednja mesta u manjim gradovima", objasnjava Jovanovic stav DSS-a. "Mi to nismo shvatili kao licnu uvredu vec kao vredjanje profesora Avramovica jer je njemu bilo obecano sasvim drugacije. Drugo, prenebregava se da je DSS-u evidentno porastao ugled kod biraca, sto potvrdjuje i najnovije neobjavljeno istrazivanje RTS-a, uradjeno za socijaliste."

Po rezultatima ove ankete, koju nam je predocio Jovanovic, SPS bi dobila 22,16 odsto glasova, DSS 14,95, DS 4,96, SPO 5,26, SRS 5,88, JUL 2,63 i Nova demokratija 2,94 odsto glasova.

Usledili su mnogobrojni apeli da se pregovori pozitivno zavrse a u jednom od njih, grupe beogradskih intelektualaca, stoji: "Ako ne mogu bas svi 'zajedno', ako im zajednicki cilj nije vrhovno nacelo, ni u kom slucaju ne bi smeli ici jedan protiv drugog. Uz to, opozicione stranke moraju da uzimaju u obzir misljenje i raspolozenje onih nesporno opoziciono nastrojenih gradjana koji se ne nalaze u njihovom clanstvu, nego koji, za sada obeshrabreni i razocarani, upravo od sloznog nastupa i drzanja opozicionih stranaka i njihovih vodja ocekuju podstreke za svoje angazovanje. Ozivljavanje nade u mogucnost neophodnih radikalnih promena i budjenje osetno zamrle politicke borbenosti kod dosta visokog procenta za sada neopredeljenih, kolebljivih ili razocaranih gradjana svakako ce biti od presudnog znacaja za njihovo ukljucivanje na svim predstojecim izborima."

Kako bilo da bilo, zrtvu je ucinila Demokratska stranka Zorana Djindjica i zahtevi DSS-a su bili ispunjeni u potpunosti. "Mi se nismo cenjkali jer nam je vaznije to sto smo sa gospodinom Avramovicem dobili sefa cele opozicije koji moze da razresi i neke sukobe koje nas predsednik Djindjic nije mogao da razresi i pored svog fleksibilnog ponasanja", kaze portparol DS-a Slobodan Vuksanovic. "Od svega je mnogo vaznije to da je udruzena opozicija veliko sredstvo da se dodje do velikog cilja - smene SPS-a sa vlasti i promena koje odmah potom treba da nastupe."

Tako je formirana Radnicko-seljacka demokratska koalicija "Zajedno" sa bivsim guvernerom Dragoslavom Avramovicem na celu. Ostaje jos da se vidi da li ce u koaliciji biti i Dragoljub Micunovic, koji apeluje da njegov Demokratski centar dobije dva mandata. Pored njega, drugi bi bio za profesora Momcila Grubaca iz Reformske demokratske stranke Vojvodine, koja je kolektivni clan Demokratskog centra. To stoga sto ova partija ima dosta veliki uticaj u Vojvodini.

Pored "kritickih" opaski na racun opozicije, vladajuci socijalisti su i prakticno odreagovali. Prvi put od uvodjenja visestranackog sistema u Srbiji socijalisti su, umesto posleizbornih koalicija, kako su to cinili do sada, pristupili formiranju predizborne koalicije sa Jugoslovenskom levicom i Novom demokratijom. Iako se takav ishod mogao naslutiti, ne moze se izbeci utisak da je to, na neki nacin, ako je i bilo neke dileme, formiranjem siroke opozicione koalicije postalo neminovno. U poruci Socijalista za izbore se kaze da "SPS pre svega stiti interes gradjana, a ne bilo cije stranacke interese, pa ni svoje sopstvene sto je u skladu sa inicijativom predsednika Milosevica, izrazenom jos na prethodnim izborima, o formiranju vlade narodnog jedinstva".

Na poziv socijalista prvi su i formalno odgovorili iz Nove demokratije."Kao politicki iskusni ljudi, mi smo shvatili da u ovoj zemlji postoje neka pitanja koja su iznad pitanja kvaliteta demokratskih procesa i demokratskih institucija u nasoj zemlji. To je vratiti nasu zemlju u medjunarodnu ekonomsku i politicku zajednicu, stvoriti mogucnosti za zaustavljanje ekonomske krize i propadanja i onda stvoriti postepene uslove za popravku demokratskih mehanizama i demokratskih institucija koje su proklamovane nasim Ustavom i zakonskim aktima", objasnjava predsednik ND Dusan Mihajlovic razloge za ulazak u takozvanu levu koaliciju.

Nisu se potvrdila ni obecanja JUL-a da ce samostalno izaci na izbore, mada to niko nije ni ocekivao. Poznato je da SPS i JUL imaju jedinstveno izborno telo. Svako drugo resenje bi ga samo pocepalo. Predsednik JUL-a Ljubisa Ristic je u kratkom saopstenju istakao da je primarno opredeljenje zajednicko delovanje progresivnih i jugoslovenski orijentisanih snaga sa ciljem da se "nase drustvo razvija slobodno, savremeno i uspesno, u skladu sa najhumanijim i najvisim dostignucima naseg doba".

Ova koalicija nije trosila predizborno vreme na to koliko ce kojoj stranci pripasti od "izbornog kolaca" . Za Dusana Mihajlovica to i nema neku veliku vaznost jer su se, kako kaze, oni dogovorili da na listama budu istaknuti ljudi, bez obzira kojoj stranci pripadaju. Ocigledno da su njihove pogodbe za razliku od opozicije bile daleko od ociju javnosti.

# SLOBODAN IKONIC
# LJUBICA GOJGIC

NASLOVNA STRANA