NASA TEMA: KOSMET - PRVO TROMESECJE

STRADANJE SVETOG EDJIDIJA

Albanci, verovatno, ne bi danas ponovo koristili skole za politicke provokacije tipa danas vec zraboravljenog " jednonacionalnog trgovanja " , a Srbi su se izlecili od uverenja da je sila, samo ako je ima dovoljno, univerzalni lek za resavanje svih problema

Kratak raport: sporazum Milosevic-Rugova potpisan pre dva meseca, koji predvidja povratak albanskih ucenika i studenata u skolske objekte na Kosovu, ne primenjuje se. Sporazum je, podsetimo se, napravljen s blagoslovom Svetog Edjidija, humanitarne organizacije.

Pocetku primene ovog sporazuma morao bi da prethodi tehnicki dogovor kojim bi se precizirao raspored koriscenja skolskih prostorija. Srpske skolske vlasti jos nisu dobile nikakvu instrukciju da takvim razgovorima pristupe. Pre nego sto je dobiju, morace prethodno da se rascisti hoce li objekti biti zajednicki za srpske i albanske djake (i studente), ili ce skolska omladina na Kosmetu biti i fizicki podeljena, bilo u posebne objekte, bilo na drugi nacin koji bi otklonio mogucnost kontakata izmedju dveju nacija na Kosovu.

" Uopste nismo zadovoljni sprovodjenjem sporazuma. Srpska strana je bila veoma raspolozena za njegovo potpisivanje i insistirala je da se to uradi jos u Rimu, ali smo mi bili za to da se saceka jos koji dan da to pogledaju i nasi pretpostavljeni. Nismo imali nikakve uslove za potpisivanje sporazuma, osim da se proces dogovaranja nastavi. Sada srpska strana ima neke naknadne uslove. Ne pitajte mene koji su ti uslovi, za to se bolje obratitite Beogradu " , kaze Abdulj Ramaj, clan predsednistva DSK, resorno zaduzen za prosvetu.

O srpskim razlozima za ustezanje mo_e se jedino nagadjati, a ono sto se poluzvanicno cuje to je da Beogradu sada smeta Sveti Edjidio kao posrednik. Moze se pretpostaviti da je ovaj razlog samo nekakav izgovor, a o pravom razlogu u Pristini samo slezu ramenima, uz primedbu da ce se proces, mozda, aktivirati kada u Srbiji prodju izbori. Zanimljivo je da se Ramaj pita sta je to moglo da zapne sada kada je posle godinu i po dana pazljivog pregovaranja i izbegavanja svih potencijalno bolnih pitanja sporazum bio konacno sastavljen. Za javnost, barem srpsku, predstavlja novost da je Beograd jos pre godinu i po uopste poceo da odrzava bilo kakve kontakte, pa i tajne, sa albanskom " paradrzavom " na Kosmetu. Pomenuti dogovor podrazumeva i formiranje paritetne komisije (po tri clana sa svake strane).

Sastav komisije mozda nesto govori. Pored Abdulja Ramaja, profesora pedagogije, u komisiji je jos i Rugovin savetnik za prosvetna pitanja Ahmeti, kao i Fehmi Agani, profesor sociologije i potpredsednik DSK. Sa srpske strane, prema informacijama koje nisu zvanicno potvrdjene, clanovi komisije su Ratomir Vico, Dobrosav Bjeletic i Goran Percevic. Dakle, trojka za koju se, uz sve postovanje, ne bi moglo reci da poseduje politicku tezinu za samostalno odlucivanje i uz to poprilicno nemerodavna da se bavi prosvetnim pitanjima. Izuzetak je jedino Bjeletic, koji je direktor Zavoda za udzbenike, no i to je vise posledica slucajnosti nego zivotnog poziva bivseg direktora Beogradske televizije.

Ono sto treba odmah razjasniti jeste da su osnovne _skole sve ovo vreme obrazovnog " raskola " bile otvorene za albanske djake, a da se embargo na objekte odnosio samo na srednje skole, vise skole i fakultete. Jer, osnovno skolovanje je zagarantovano Ustavom, i vlasti Republike Srbije se nisu odlucile da ukinu pristup osnovnim skolama kao sto su to u_inile u slu_ajevima gde je skolovanje bilo " neobavezno " . Prema podacima Abdulja Ramaja, na celom Kosovu postoji svega 35 osnovnih skola u koje treba da se vrate albanska deca. Od tih 35, 11 je premesteno u najblize druge skole, a deca iz preostale 24 su razme_stena po privatnim kucama. Od srednjih skola, u nedavnoj proslosti je otvorena samo ona u Suvoj Reci, neposredno pre sporazuma, kada su nastavnici i _aci prakticno upali u napu_stenu skolu, a vlasti se tome nisu protivile.

Finansiranje skolovanja albanske dece obavlja se iz dohotka, u Srbiji poznatog kao " paralelni porez " . Rec je o izdvajanju od tri procenta na prihod kod kosovskih Albanaca koji rade u inostranstvu, i pet procenata kod onih na Kosovu. Prema recima Ramaja, ovaj porez je dobrovoljan, i gotovo sva sredstva prikupljena ovim putem odlaze za potrebe odr_avanja nastave na albanskom. Osim toga, postoje i oni koji su, u znak solidarnosti, ustupili svoje kuce da se u njima odrzava nastava za mlade Albance. U tri navrata tokom pretpro_sle i pro_sle godine pripadnici MUP-a na Kosovu su zaplenili vece svote novca prikupljene u ovu svrhu: 28 000 nemackih maraka u Suvoj Reci, 53 000 u Urosevcu i 32 000 u Peci. Novac je, prema saznanjima Demokratskog saveza Kosova, odmah upotrebljen za isplatu plata milicionerima na ovom podru_ju.

Velikom ljubazno_scu g. Ramaja, NIN-ov novinar bio je u prilici da poseti tri razreda (od ukupno osam) Vi_se pedago_ske skole u Pristini. Nastava se (_as razredne nastave, predava_ Besnik Spahiju - " psiholog, diplomirao u Beogradu " , predstavlja Ramaj) odrzava u suterenu privatne kuce u Pristini. U prostoru koji je sticajem prilika postao omalena u_ionica zbijeno je sezdesetak studenata, uglavnom devojaka, jer, kao valjda i svugde, profesija u_itelj je postala prete_no _ensko zanimanje. Na casu matematike u kuci prekoputa, znatno je manje studenata. Sede u grubim ali pedantno napravljenim skamijama. Profesor D_email Kasumi, u belom skolskom mantilu, nudi da porazgovaramo sa studentima " o _emu god hocemo " . Ograni_avamo se na primedbu da bi i ovi studenti, kao i svi na kugli zemaljskoj, voleli kada bi imali jos koji ispitni rok na raspolaganju. Nekoliko studenata se smeska, valjda u dznak odobravanja, dok profesor Kasumi objasnjava (opet, kao svi profesori na kugli zemaljskoj) da je postojeci broj rokova sasvim odgovarajuci, i tako... Utisak je da su domacini zadovoljni sto se napokon neki " srpski novinar " zainteresovao za njih.

Osnovna skola " Elena Djika " u centru Prictine, nalazi se u zgradi Osnovne skole " Vuk Karad_ic " , i nekada je i sama bila deo te skole. (Elena Djika, pseudonim Dora d'Istrija, albanska pesnikinja rumunskog porekla iz 19. veka.) Za razliku od skole " Dardanija " - " Milos Crnjanski " koja je podeljena " Berlinskim zidom " postala gotovo simbol, skola " Vuk Karad_ic " i " Eelena Djika " nisu razdvojene zidom. Prostim penjanjem uz stepeni_ste dolazi se do dela gde uce srpska deca, koji je znatno prostraniji i komforniji. Kada je pocetkom devedesetih do_slo do " raskola " , tada_snji direktor, prica Greta Kacinari, direktorka skole " Elena Djika " , ponudio je, imajuci u vidu brojnost, albanskoj deci jedan sprat. Me_utim, odmah je stiglo uputstvo da to tako ne mo_e i nastava na albanskom je morala da se zadovolji mnogo skromijim prostorom. " Sve se to dogodilo za dva sata " , ka_e Greta Kacinari, nastavnica engleskog. Na pitanje sta misli o mogucnosti da skolski objekti u buducnosti budu podeljeni izme_u Srba i Albanaca, direktorka Kacinari ka_e da je ova skola (tj. ove dve: " Vuk Karad_ic " i " Elena Djika " ) uspela da od Fonda za otvoreno drustvo dobiju sredstva da opremi salu za fizi_ko. " Ako dodje do podele skola jedna strana bi bila ostecena " , ka_e Greta Kacinari, napominjuci da sa " direktorom Svetislavom " (Svetislav Jovanovic, direktor Oc " Vuk Karad_ic " -p.a.) ima uglavnom korektne odnose. U znak pa_nje, NIN-ov novinar na rastanku dobija jedan primerak skolskog lista " Rrezia " ( " sun_ev zrak " ). " Znam da necete nista razumeti, ali, eto, da imate... "

Kako je zapravo doslo do podele u kosovskom obrazovanju? Insistirajuci na pravima koja je Pokrajina imala Ustavom iz 1974. godine, albanski pokret je proklamovao nadle_nost Kosova u kreiranju nastavnih programa i planova. Srpska vlast je na to reagovala potiskivanjem _itavog albanskog skolstva u ilegalu, ili poluilegalu. Pri svemu tome, sasvim je u drugom planu ostalo to sto sama sadr_ina nastavnih programa, kako ka_e Abdulj Ramaj, uglavnom nije bila sporna, jer su programi najvecim delom bili " oni stari " . Tako je politi_ki proskribovan postao _ak i bukvar.

Postupak srpskih vlasti je toliko ogor_io Albance na Kosovu, da su, ka-e Ramaj, zaboravili i na svoje krvne sva_e jos iz srednjeg veka i okupili se oko svog skolstva koje je, _ini se, okosnica paralelne dr_ave na Kosovu. Ishod: Albanci su se sasvim udaljili od srpske dr_ave i na nju ih pre svega podseca policija na _ije ponasanje primedbe imaju ne samo lokalno stanovnistvo vec i me_unarodne institucije.

Na sve ovo Srbi na Kosovu uglavnom reaguju potcenjivanjem i okretanjem glave. " Nisu iz skola ni izlazili " , ka_u. U centru Pristine postoji i skola " Aca Marovic " , jedina u kojoj se nastava odrzava isklju_ivo na srpskom jeziku. U toj skoli direktorka Milosava Miletic skrece pa_nju na to da dr_ava Srbija i dalje finansira pomocno i administrativno osoblje za nastavu na albanskom, a da je obustavila jedino plate za nastavno osoblje, sto se shvata kao normalna reakcija na okolnost da albasnki nastavnici nece da prihvate slu-bene programe i planove nastave. Milosava Miletic jos smatra da u svetu i nije obi_aj da dr_ava finansira srednje i visoko skolovanje nacionalnih manjina. A sto se skole " Aca Marovic " ti_e, u njoj u_i 35 odelenja u 17 u_ionica, u proseku oko 33 u_enika u razredu a " povratak albanske dece znacio bi remecenje nastave na srpskom " . Sekretar ove skole Maja Miladinovic misli da bi nastava trebalo da se organizuje isklju_ivo u odvojenim objektima.

Maja Miladinovic ima i rezerve druge vrste: " Bila sam sekretar skole i dok je nastava bila dvojezi_na. Potpisivala sam knji-ice albanskim razredima gde je znalo od 34 u_enika da bude po 33 odli_na, dok je u srpskim razredima opsti uspeh celog razreda pokazivao postojanje nekakvog kriterijuma. Mesovite skole bi podrazumevalo ponovni haos i ne bih _elela da mi se to ponovo desavva. " Za kontakte sa bivsim u_enicima-Albancima Maja Miladinovic ka_e da su uglavnom neprijatni, jer dolaze da im se prizna skolovanje koje su zapo_eli " u starom " , a zavrsili u albanskim " paralelnim " skolama. To je zahtev koji im se ovde ne ispunjava, bez obzira sto je, kako ka_e Maja Miladinovic, " re_ o sirotinji, kojoj je ta skola potrebna da bi dobila kakav bilo posao " . I jos: " Priznavanje tih skola zna_ilo bi sest godina glupiranja - naseg. Ako se oni vrate, vracaju se kao pobednici. "

Iako se sporazum Milosevic-Rugova ekslpicitno odnosi samo na prost _in povratka albanske nastave u skolske objekte, potpuno je jasno da srpske vlasti nemaju nameru da ospore valjanost skolovanja u proteklih sest godina, a i kad bi hteli ne bi mogli. DSK erovatno to ne bi ni tra_io, jer bi time posredno priznao suverenitet Srbije. Spor se prakticno vodi jedino oko nadle_nosti nad skolskim programima i drugim slu_benim dokumentima, s tim da je stav DSK da se u ovoj fazi izbegavaju sva pitanja koja bi po bilo _emu bila sporna za neku od strana. Za proteklih sest godina bice da su Albanci isterali svoje, bar sto se skole ti_e, pa im priznanje od Srbije vise ne treba. Povratak u skole je samo po_etak procesa dogovaranja do kojeg je njihovom politi_kom vrhu, utisak je, mnogo vise stalo nego do prostog mesta u skolskim klupama. Dobra strana pri_e jeste da su se za ovo vreme strasti stisale, te, da je uzbudjenje bilo na danasnjem nivou, verovatno ne bi ni doslo do skolske podvojenosti na ovako drastican nacin. Albanci, verovatno, ne bi danas ponovo koristili skole za politi_ke provokacije tipa danas vec zaboravljenog " jednonacionalnog trovanja " , a Srbi su se izle_ili od uverenja da je sila, samo ako je ima dovoljno, univerzalni lek za resavanje svih problema.

# SRBOLjUB BOGDANOVIC