OPSTINE -GRADOVI

Levicari bi mogli da imaju apsolutnu vlast u Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori, ali ne i u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Nisu i Kragujevcu. Izbori nisu zavrseni, a o njihovim pobednicima se moze govoriti za dve nedelje

Da li da ustanem ili da odustanem? - glasi pitanje od kojeg ce, po svemu sudeci, zavisiti sudbina srbijanske opozicije na predstojecim lokalnim izborima.

Posle trijumfa levih i progresivnih snaga u glasanju, ali i brojanju glasova za parlament koji se u protekle tri godine nalazio u stanju blage klinicke smrti, poceli su da stizu aberi sa lokalnih izbora koji su uneli stanovite kolicine optimizma u redove opozicionara.

" Razbijamo ih u Cacku, nasa je Cuprija, oslabicemo Nis, Kragujevac, o Beogradu, Novom Sadu da ne pricamo " , pokusavali su predstavnici velike pobednicke koalicije " Zajedno " da u noci izmedju 3. i 4.novembra odagnaju neprijatne informacije " iz slobodarskih Vlasotinaca, Bujanovca i Blaca " .

Negde izmedju potistenosti zbog rezultata sa saveznih izbora i blagog trijumfalizma zbog lokalnih uspeha, katastrofalnih rezultata po selima i pristojnih uspeha u gradovima, otvara se mogucnost za zakljucak prema kome je u domacoj politici sve relativno. Levi blok jeste trijumfovao na saveznim izborima, ali bi, ukoliko za dve nedelje opozicija ponovi rezultate na lokalnom nivou, taj trijumf mogao da preraste u zestoki neuspeh. Levicari bi, dakle, mogli da imaju apsolutnu vlast u Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori, ali ne i u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Nisu i Kragujevcu. Izbori nisu zavrseni, a o njihovim pobednicima se moze govoriti za dve nedelje.

Za cetiri godine kao da se malo sta promenilo na politickoj sceni Srbije: ujedinjena demokratska opozicija je ponovo dobila nesto vise od petine glasova, radikali su ponovo ojacali, a vladajuca partija je na kraju pokazala zacudjujucu otpornost na lose rezultate u nacionalnoj, internacionalnoj i ekonomskoj politici. Kao i pre cetiri godine, opozicija je znatno bolje prosla na lokalnom nivou, ali se ponovo suocava sa motivacijom svojih biraca koji su, prema recima jednog od najvecih balkanskih politikologa Branimira Dzonija Stulica " hladni kao led, ubilo ih beznadje " .

Kao glavna karakteristika upravo okoncanih saveznih izbora moze se izdvojiti strategija " dve vojske " , pri cemu je prilicno tesko razaznati realne snage pojedinih pukova " srpske i turske vojske " . U opstem izbornom kermesu, glasanje za odbornike je unelo neophodnu dramaticnost samom cinjenicom da su gradjani mogli da biraju izmedju kandidata levih i bas levih snaga, kao i izmedju predstavnika " Zajedno " i kandidata Demokratske stranke Srbije. Lokalni izbori su, dakle, prerasli u jedino ozbiljno ispitivanje javnog mnjenja i proveru istinskih snaga politickih partija u Srbiji.

Izbori za skupstine opstina su pokazali da dosadasnja partija iz senke, JUL, ipak ima uporiste u narodu. Tako je na lokalnim izborima u Nisu koalicija " Zajedno " dobila 47 411 glasova, SPS 39 554, radikali 24 199, a JUL 12 650 glasova.

U gradovima gde je Demokratska stranka Srbije izasla samostalno na lokalne izbore, kandidati te stranke dobili su znatno vise glasova nego 1993.godine.

Radikali su dobili primetno manje glasova na lokalnom nivou, sto se moze objasniti neprivlacnim profilom njihovih odbornickih kandidata, ali i pretpostavkom da je izvestan broj Kostunicinih simpatizera glasao za Seselja na saveznim izborima.

Relativno mrsave rezultate socijalista u urbanim sredinama moguce je objasniti mazohistickom potrebom te stranke da kandiduje osobe prilicno nepopularne u narodnim masama. Tako su gradonacelnik Nisa i predsednik gradske vlade, Stojan Randjelovic i Milovan Dimitrijevic, dobili dvostruko manje glasova od kandidata koalicije " Zajedno " , dok je kandidat DSS Borisav Jacic pobedio u prvom krugu, trijumfujuci nad predsednikom pozarevacke opstine. Sve to je bilo dovoljno da probudi nadu u redovima opozicije u konacnu pobedu, koja ce poceti u vecim gradskim sredinama. Poeticno raspolozeni opozicionari nazivaju ih " zilama kucavicama " koje ce " virus pobede preneti po citavom krvotoku Srbije " .

Ako je uopste verovati beogradskim analiticarima, osvajanje velikog broja gradova u Srbiji moglo bi da oslobodi straha unezverene gradjane, ubedjene da ce svaki poraz levih snaga dovesti do gradjanskog rata, stotine hiljada nezaposlenih ili male balkanske kataklizme. Opozicija bi, dakle, mogla da pokaze u cemu se to razlikuje od ove vlasti i svojim eventualnim " lokalnim " uspesima u resavanju sitnih, ali veoma vaznih komunalnih problema (vodovod, saobracaj, telefoni, gradska cistoca) ubedi ljude da je sposobna da preuzme vlast i na republickom nivou. Na istorijsko pitanje obicnih, nesigurnih ljudi: " A koga drugog " - predstavnici opozicije bi mogli da kazu: " Evo, recimo, naseg predsednika opstine; da li imas neke zamerke na njegov rad? "

" Vazno je pokazati da su i oni smrtnici i da kao takvi mogu da izgube. Struktura ove vlasti je takva da im svaki poraz, pa i onaj najsitniji, drma temelje " , pricao je u fatalnoj noci jedan opozicionar iz Gornjeg Milanovca povodom povoljnih vesti iz svog grada.

Pored fenomenoloskih argumenata o znacaju lokalne vlasti i njene uloge u psiholoskom oslobadjanju gradjana, nije lose pomenuti i nesto konkretnije mogucnosti novih lokalnih vlasti da pomognu nejake demokratske snage i " oslobode " lokalne televizijske i radio stanice, i gradske novine. Posle toga ce i dalja politicka borba ovdasnje opozicije biti nesto laksa, smatraju opozicionari, koji ne priznaju poraz. Sta posle?

" U slucaju uspeha na lokalnim izborima, pred opozicijom se otvaraju dve mogucnosti. U prvoj se mogu ocekivati ponavljanja slucaja Zagreb, odnosno da se Milosevic ugleda na Tudjmana i ne dozvoli da opozicija kontrolise Beograd ili neke druge znacajne gradove. (Milosevic, inace, nema Tudjmanova ovlascenja.) Ali u slucaju Zagreba se pokazalo da je podrska Zagrepcana vladajucoj partiji, nakon Tudjmanove blokade, sa 40 pala na 20 odsto. Ako socijalisti budu postovali rezultate, naci ce se u prilicno neprijatnoj situaciji jer ostaju bez oslonca na kojem baziraju svoju politicku moc. Opozicija bi u tom slucaju mogla da sasece granu na kojoj oni sede " , kaze poslanik Demokratske stranke Dusan Bajec.

U razmatranjima o znacaju opstinskih vlasti, kao osnovne celije progresivnog drustva, valja navesti i rezervisana misljenja opozicionara prema kojima se ne mogu ocekivati nikakve promene pre nego sto se promeni stanar u zgradi Predsednistva na Andricevom vencu.

Znacaj lokalne vlasti ce se, sasvim sigurno, pokazati na primerima Sandzaka i Vojvodine. U sandzackim opstinama Novi Pazar, Tutin i Sjenica, jedinstvena lista Sulejmana Ugljanina je vec osvojila lokalnu vlast, a slican ishod se moze ocekivati u velikom broju vojvodjanskih opstina gde ce novostvorena koalicija " Vojvodina " i Savez vojvodjanskih Madjara verovatno uspeti da osvoji vlast. Ostaje nejasno da li ce " novostvoreni odnosi sa novim politickim snagama " biti u sluzbi buduce federalizacije zemlje ili ce se zadrzati na nesto nizem stepenu autonomnosti tih oblasti. Sigurno je da ni u jednoj ni u drugoj varijanti Zapad nece biti nezadovoljan.

Neposredno posle brojanja glasova za Vece gradjana Savezne skupstine, lideri svih opozicionih stranaka su se okrenuli drugom krugu lokalnih izbora. Ono sto nije bilo moguce ostvariti na saveznom nivou, dakle tehnicka koalicija, ostvarice se 17.novembra. Lideri cetiri opozicione stranke ce, verovatno, pozvati svoje simpatizere da glasaju za kandidate opozicije ili, bar, protiv kandidata levice. Sledecih desetak dana ce pokazati da li ce ovdasnja opozicija uspeti da motivise gradjane da " ustanu " i glasaju za promene.

" Mislim da je za rezultate lokalnih izbora mnogo vaznije da ljudi uopste izadju na izbore od zvanicnih poziva Seselja, Djindjica, Draskovica ili Kostunice svojim simpatizerima da glasaju za kandidata neke druge stranke. Ako stranke budu uspele da motivisu ljude da izadju na drugi izborni krug, oni ce bez ikakvih saveta glasati za opoziciju " , kaze clan Glavnog odbora DSS Zoran Sami.

U zapadnoevropskim zemljama se cesto dogadja da gradjani glasaju za jednu partiju na drzavnom nivou, a za njihove ljute protivnike na lokalnom nivou. Tako su u Italiji decenijama na lokalnom nivou komunisti prolazili bolje od demohriscana, ali Italijani u njih nisu imali poverenja na nacionalnom planu. Istini za volju, oni nisu imali previse poverenja ni u demohriscane i njihove saveznike, pa su promenili 57 vlada u poslednjih 50 godina. Ostaje nejasno da li ce se crv nepoverenja i potrebe da se svaka pa i najbolja vlast kontrolise pojaviti u njihovom neposrednom susedstvu.

# Batic Bacevic