Kako je glasala Srbija znace se posle drugog kruga lokalnih izbora, a za sada razloge za veselje imaju najvise Srpska radikalna stranka, koalicija " Vojvodina " , Nebojsa Covic i JUL
Pobeda, vicu cak i one stranke koje nece imati svog coveka medju 138 poslanika, reprezentenata volje punoletnih Jugoslovena u Saveznoj skupstini.
Pa ako su sve one pobedile onda su izgubili - glasaci. Ali ni to nije tacno, jer su i oni na svome: od 1990. godine na svim izborima uredno odbijaju promene. Plase se ljudi novog.
" Jugoslavija je jedina zemlja Istocne Evrope u kojoj jos nije doslo do mirne smene prethodne vlasti, sto se smatra kriticnim pragom demokratije " , kaze za NIN sociolog Vladimir Goati.
Vecina Srba hoce Sve Po Starom. " I tako je to " , kaze za NIN Zoran Djindjic " , od 1918. godine, od kada se Srbi nisu sabrali i rekli - hajde da se dogovorimo o nasem putu u buducnost, nego su pristajali da ih uvek neka mala grupa ljudi ubedi da je bolje da to oni urade umesto njih. " Po Djindjicu Srbi su opet glasali za " secernu vodicu " : " Kada predlazes bolesniku operaciju, nudis mu nesigurnost, ali i sansu za ozdravljenje. Lakse je reci bolesniku da ce se izleciti sam od sebe. Ali odgovoran lekar ne moze kao nadrilekar da uzima pare za secerne vodice. Slobodan Milosevic je nadrilekar i folira narod koji vec sedamdeset godina nema jasnu ideju kuda da krene. "
Ali, ovo je vec " filozofija " , kazace prezrivo i zadovoljni glasac levog bloka (Socijalisticka partija Srbije, JUL, Nova demokratija) i umorni " liberalni demokrata " ( " idealni " birac koalicije " Zajedno " ) i energicni radikal. Zato se vracamo u noc, ne onu sa grafita iz beogradske Ustanicke ulice ( " Dok vi imate moc, mi imamo noc " - Mladi Beograda) vec onu nedelja-ponedeljak kada su u stranke poceli da stizu prvi izborni rezultati.
Na osmom spratu zgrade koju smo nekada zvali CeKa, na beogradskom Uscu, samo cetiri funkcionera SPS-a. Mirni kao da se nista ne desava. " Sve normalno funkcionise " , kaze Dragutin Brcin, savezni ministar za informisanje, i uz " kraci radni osmeh " pocinje da se raspituje o kompjuterizaciji NIN-a. Kakvi izbori, kakvi bakraci.
Oko jedan po ponoci Ivica Dacic, portparol socijalista, glasom koji odzvanja dosadom najavljuje novu, " ne znam koju " ubedljivu pobedu socijalista.
U protivnickom taboru - pelin. " Predvidjali smo njima 57 mandata, nama 41, a necemo imati ni 3O " , kaze jedan funkcioner Demokratske stranke. Samo Djindjic spokojno komentarise cinjenicu da ce na opstinskim izborima u drugi krug: " I dosad sam uvek dobijao u drugom krugu " , kaze oko dva po ponoci i odlazi da obidje koalicionog partnera.
U SPO-u nikome nije do sale. Na zajednickoj konferenciji " Zajedno " u pola tri saopstavaju se samo podaci o pobedi na lokalnim izborima u Nisu. O saveznim izborima - " nema novih podataka " .
U tri sata cuvari sa kapije JUL-a vise ne prate novinare do njihovog " rezervata " . U susednoj sali nasmejani Ljubisa Ristic u drustvu Aleksandra Tijanica, ministra informisanja Srbije i Hadzi Dragana Antica, direktora " Politike " . Atmosfera opustena, jedino fotoreporter Vican Vicanovic sapuce u mobilni telefon. Za kolege nema informacija: " Nista ne znam " , tvrdili su drugi brkovi JUL-a.
" Sledi radikalska oluja " , veselo zakljucuje Vojislav Seselj oko cetiri ujutro i nudi pice.
" Oni ce pasti ispod 30 poslanika, a Seselj ce biti jaci nego 1993. godine " , reci su kojima docekuje u pet sati funkcioner DSS-a. Upozoren da su " oni " koalicija " Zajedno " , kojoj i DSS pripada, odgovara: " Ne ja, nisam bio za njih, predlagao sam savez sa Seseljem. "
U utorak, o izbornim pobednicima i gubitnicima ponovo pitamo Zorana Djindjica i Milana Bozica, savetnika Vuka Draskovica:
Djindjic: " Niko nije pobednik, jer se na ovim izborima nisu sucelile dve koncepcije drzave, privrede, buducnosti... "
Bozic: " Necu govoriti o pobednicima i gubitnicima dok se na zavrse i lokalni izbori. Znali smo da savezne ne mozemo da dobijemo, moja je prognoza bila, koliko se secam, njima 61 poslanik, nama 32, radikalima 10. "
To je opozicioni (Zajedno) komentar podatka da su u odnosu na prosle savezne izbore socijalisti sa novim partnerima skocili za 450 hiljada glasova, radikali za oko 200 hiljada, a da su clanice " Zajedno " u sopstvenu koaliciju unele oko 400 hiljada glasova manje nego sto su " pazarile " na republickim izborima 1993. godine.
Socijalisti sa svojim predsednikom Slobodanom Milosevicem, udarnicki su i najvise uradili za uspeh " levog bloka " . U " izbornoj kampanji " oni su od zavrsetka proteklih izbora; zarad uspeha izmenili su izborni sistem; " otkinuli " su Dragoslava Avramovica opoziciji poslavsi ga u konacnu politicko-ekonomsku penziju; naterali predstavnike zapadnih demokratija da obilaze dokazano propale fabrike...I posle svega, prvi put u svom postojanju odrekli su se " dobrovoljno " dela vlasti u korist koalicionog partnera JUL-a.
Zato ih i " brojimo " u gubitnike. Cak i kada su na poklon dobili vlast od Nove demokratije, socijalisti nisu u znak zahvalnosti " dali " njen deo na koriscenje svom spasiocu. Kada su trgovali, ili samo hteli da se glas o tome pronese politickom carsijom, sa Djindjicevim demokratama ili Draskovicevim SPO-om, socijalisti su im nudili jedino da ih " korumpiraju " , ne ostavljajuci opozicionarima nijednog trenutka nadu da bi bar malo mogli da praktikuju vlast.
Sponzori Sa JUL-om je sve bilo obrnuto. Prvo mu je prepusten deo novca i " nomenklature " , potom i vlasti, da bi konacno SPS, koji od osnivanja sebe stilizuje kao stranku centra, pristao da stane pod kapu levice. Toliko odricanja tesko da je zabelezeno u politickoj istoriji sveta. Ali je sada vaznije da je JUL, zahvaljujuci ovim izborima, izasao iz ilegale i dosao u priliku da sasvim legalno trosi svoju vlast. Zato je i ubrojan u dobitnike.
Do uspeha je JUL dosao pre svega miloscu Slobodana Milosevica koji je " pocistio " iz sopstvene stranke oponente JUL-a kako bi mu na miru prepustio deo moci.
I agresivni levicari su se trudili da demonstriraju upravo - moc. Verovali su, reklo bi se s pravom, da ovde nista ne uspeva tako dobro kao moc koja se iskazuje i u omogucavanju normalnog zivota " svojim ljudima " . Recept je jednostavan: ako vam ne ide najbolje mi vam pomazemo, posle vi nama vracate... Ali, pomazemo ako ste to zasluzili, recimo, osvajanjem olimpijskih medalja, prelaskom iz redova socijalista u nase, umecem da i sami " zavrtite posao " , sposobnoscu da uprilicite medije koji ce zabavljati, zabavljati, zabavljati...
Mi smo sponzori vaseg boljeg zivota, mogao je da bude izborni slogan JUL-a, i odlicna parafraza vec poznate price o lukavom kandidatu za poslanika koji mogucim biracima daje samo jedan opanak, obecavajuci drugi posto mu dokazu da su bas njega zaokruzili.
Zato je JUL i obecavao: normalne i redovne penzije za tri meseca, vise mostova u Beogradu nego sto je izgradjeno od Drugog svetskog rata do danas...
Pa i mi bismo isplacivali penzije redovno kada bi bilo novca, cudio se " naivnosti " svog koalicionog partnera jedan od visokih funkcionera SPS-a, previdjajuci da sestogodisnja vladavina njegove stranke upravo vrvi od neispunjenih obecanja.
To je problem na koji zaboravljaju i brozo-nostalgicari. Ni sam genijalni Josip Broz zvani Tito nije uspevao da " na ovim prostorima " proizvede dovoljno novca da bi platio cutanje voljenog naroda. Ne samo da je nekih godina dobijao bespovratnu pomoc sa Zapada (knjizeno pod " odlucno ne Sovjetima " ) koja je nadmasivala dvostruki godisnji proizvod ovdasnjih radnika, seljaka i postene inteligencije, nego je morao da ode u minus od 20 milijardi dolara.
Ali, JUL-u ce jos veci problem predstavljati nepomirljivi deo SPS-a, na koji su se vec zalili i to cak i nedrzavnim medijima kako su ih maltretirali na izborima na Kosovu i Metohiji. Stvar nije nimalo naivna, a " dogurala " je cak dotle da je Arandjel Markicevic, ministar pravde Srbije (smatra se covekom JUL-a) morao da pise zvanicno tumacenje ponasanja komisija na lokalnim izborima, a sve zato sto su kragujevacki socijalisti " sikanirali " svoje koalicione partnere nesto crvenije boje. Epilog: Markicevicevo tumacenje opozicija iskoristila da bi mogla da nadgleda izbore u Nisu.
Te predizborne carke izmedju koalicionih partnera vec oslikavaju i gubitnicki deo bica JUL-a. Osnova sukoba je sasvim racionalna. Govori Vladimir Goati: " Nijedna nauka ne moze da odgovori na pitanje zasto neko stranci koja po svim anketama dobija izmedju jedan i cetiri odsto glasova, sto znaci i nijedno poslanicko mesto, daje cak trecinu svojih mandata. To je neekvivalentna razmena i ona nigde ne postoji. Taj realan sukob interesa moguce je drzati pod kontrolom, ali je za to potrebna ogromna energija. "
Dodatni problem JUL-a je sto, po dosad dostupnim rezultatima, nije uspeo tamo gde je umesto " njegovih misica " trebalo da deluje njegova ideologija: medju Muslimanima u Sandzaku (iako je rukovodstvo JUL-a obislo ovu oblast) i Madjarima u Vojvodini.
Ali, ni to nije najgore, gore je sto ce JUL na lokalnim izborima, tamo gde se pojavio sam, po podacima kojima raspolazemo u sredu uvece, dobiti neuporedivo manje od sopstvenih predvidjanja. " Ne trpi ih teren " , rekao bi cinicno Borisav Jovic, najznacajniji skalp koji je JUL skinuo SPS-u. Ponizavajuce je da " cvetna levica " ima samo po jednog coveka u drugom krugu za skupstine Novog Sada i Kragujevca ( em radnicki, em razvio crveni barjak samouprave...), nijednog u Sandzaku i Uzicu, dva u Krusevcu...
" Napetost " je najmanje " jaka " rec koja ce objasnjavati odnose SPS-a i JUL-a.To je vec rekao Vladimir Goati. Ivica Dacic, portparol SPS-a, imao je grdnih problema da na konferenciji za novinare objasni zasto je u nedelju uvece sef socijalista obisao sa svojom suprugom sediste JUL-a, a zaobisao sediste svoje rodjene stranke. Dacic je pokusavao da, prepricavamo, kaze kako je Milosevic malo vise predsednik Srbije, pa da treba pitati kabinet predsednika Srbije, i da uostalom to pitanje sluzi novinarima samo za spekulacije.
Boravak Milosevica u prostorijama JUL-a u noci kada je pocelo brojanje glasova bio je povod da dvojicu opozicionih sagovornika (ovde valja reci da smo imali obecanje iz JUL-a da ce NIN dobiti intervju, ali da je ono poreknuto u sredu ujutro) upitamo sta misle o buducim odnosima SPS-JUL i jos preciznije, da li je Milosevic resio da potpuno " sahrani " svoju stranku. Milan Bozic je oprezan: " Sta ce biti izmedju SPS-a i JUL-a je misterija. Politicki je SPS mrtav, nema svog programa, postoji samo kao drzavna nomenklatura. Ali o svemu tome bolje je da pitate Dvor nego mene. " Djindjic je ostriji: " JUL legalizuje svoju poziciju ratnih profitera. On je vanbracno dete sankcija i SPS-a, karika nelegalnog poslovanja. Ali, JUL je vec pojeo SPS i na sledecim izborima pojavice se ili sam ili sa socijalistima, kako mu bude trebalo. SPS je ljustura koju je JUL isisao i koja je prazna. "
Srpska radikalna stranka je, sasvim izvesno, dobitnik ovih izbora. Razloge za to otkrice sociolozi i politicari, ali je zanimljivo da su seseljevci vise dobijali na obodu Beograda, nego u ratom zapljusnutom Sapcu.
Matematicari i ideolozi " Zajedno " ce sada morati da priznaju gresku sto cak nisu otisli i na onaj sastanak koji je potpredsednik jedne od stranaka koalicije preko novosadskog novinara ugovorio sa celnicima koalicije " Vojvodina " . Ako su ideolozi " Zajedno " i mogli da kazu da im ne treba " to malo glasova Veselinova i Canka " , matematicari su morali da " provale " da ce " novi autonomasi " sa 57 645 glasova dobiti dva mandata. To se moralo znati kao i da ce socijalisti sa 84 083 glasa uzeti tri poslanicka mandata u Leskovcu dok ce " Zajedno " sa 26 036 i radikali sa 23 335 u " srpskom Mancesteru " ostati na apsolutnoj nuli.
Konacno, u dobitnike ubrajamo i Nebojsu Covica, koji je vec u prvom krugu glatko prosao na izborima za beogradski parlament, dok su njegovi protivkandidati za mesto gradonacelnika prestonice Srbije i Jugoslavije iz predizbornih prica - Zoran Djindjic, Branislav Ivkovic i Slobodan Cerovic ostali da se " krckaju " u drugom krugu.
Ako je rec " napetost " opis odnosa JUL - SPS, koja je rec koja moze da opise buducnost koalicije " Zajedno " ? Pitanje nije isisano iz malog mozga: visemesecne nesuglasice koalicionih partnera, ali i postizborna sumnjicenja ( " Kostunicini ljudi su glasali za Seselja na saveznom nivou " ; " Otpali su neki Djindjicevi glasovi " ; " Vuk je najurio glasace obecavanjem jurisa na Dvor " ), njegova su prirodna osnova.
Opisivanje buducnosti " Zajedno " prepustamo Djindjicu i Bozicu. Predsednik demokrata: " Resili smo nekoliko vaznih stvari: medjusobne sporove, nedostatak jasne poruke, razjedinjenost. Strateski, ova koalicija nudi najvise, neke druge bi mozda na kraci rok donele vise uspeha, ali to je samo kratak rok. Mi sada moramo da pokazemo narodu da nismo ad hoc koalicija, jer oni znaju da koalicija izmedju Slobodana Milosevica i Mire Markovic nije ad hoc. Savetnik Vuka Draskovica: " Bila bi katastrofa za nas i Djindjiceve demokrate kada bi se sada rastali. Moramo da ostanemo zajedno. "
Pri tome, opozicija bi konacno morala da sama razbije " mit jedinstva " jer su upravo ovi izbori pokazali da koalicija nije prost zbir glasova stranaka koje se u njoj nadju. Uvek ce se naci Djindjicev demokrata koji nece glasati za Vuka, Pesickin gradjanin koji ne trpi Kostunicu, espeoovac koji ne voli Djindjica, Kostunicin demokrata koji ne voli ni Vuka ni Djindjica.
Ako je tako onda se na novim, ovoga puta republickim izborima vidimo u istom drustvu: levica - centar - desnica. Levica bi ostala u sadasnjem sastavu, centar ce morati ponovo da se bavi DSS-om , radikali su zauzeli celo desno krilo, ma koliko ono bilo.
A kada cemo opet i glasati i birati, zavisi i od rezultata lokalnih izbora i stabilnosti dinara. Ako opozicija dobro prodje u drugom krugu opstinsko-gradskih izbora eto razloga za prevremene republicke, vec na prolece...Isti je odgovor i ako se sluti skora devalvacija: bolje izbore pre, nego posle nje. Ukoliko pak levica dobro prodje na lokalnim izborima, a dinar ostane na 3,6 DEM - vidimo se na izborima u decembru.
Da li se secate: Poljacima je svanulo prolece u decembru. Znate ono, Gdanjsk, Solidarnosc, Jaruzelski, Valensa...
# Dragan Bujosevic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.