VOJVODINA MEDJU SLJIVAMA

Nacionalno i socijalno heterogena Vojvodina potvrdila je ovakvu svoju reputaciju. Dominirajuce snage " leve koalicije " jesu ostvarile uspeh, ali na podrucju severne pokrajine on nije iskazan apsolutnom vecinom, jer su " leve i demokratske snage " osvojile 12 mandata, a preostalih 14 pokupila je opozicija. Osim socijalista, izborima mogu da budu zadovoljni i radikali, koji su na ovom terenu ostvarili rezultate iznad svog " republickog proseka " , zatim koalicija " Vojvodina " , koja je hit izbora '96, i Savez vojvodjanskih Madjara koji je zbrisao sa lica zemlje konkurentsku DZVM Andrasa Agostona.

Predstava o Vojvodini kao srednjoevropskoj regiji u velikoj meri je mit - tako bar smatra Slobodan Simic, predsednik Nove demokratije za Sremsku Mitrovicu. " Da bi se razumela demografska kretanja, treba znati da je u Rumi pre Drugog svetskog rata bilo 52 procenta Nemaca, a u Indjiji, gde sad vode i gde ce da pobede radikali, bilo je cak 90 procenata Nemaca. " Na njihovo mesto, kao sto se zna, dosao je veliki broj putnika iz " vozova bez voznog reda " . I, kako smatra Simic (koji takodje nije poreklom Vojvodjanin, vec Valjevac) to je ta teskoca koja ne dopusta da se o Vojvodini misli kao o dominantno srednjoevropskoj i gradjanskoj sredini. " Vojvodjanin se pravi 200 godina, ne moz' manje " , kaze Simic.

Valja se podsetiti da je odziv ratu (onom u kome Srbija nije ucestvovala) bio skoro potpun, bar kada je rec o srpskim sredinama. Lako je to dovesti u vezu sa naglasenim nacionalnim osecanjem potomaka naseljenika koji su pristigli sa rubova srpskog etnickog prostora, na kojima se, uostalom, rat i zakuvao. Medjutim, Ratko Filipovic, v.d. predsednika Reformske demokratske stranke Vojvodine, ima drugacije objasnjenje. " Morate znati da je mentalitet ovoga naroda takav da tradicionalno postuje drzavu i vlast, sto se pokazuje u savesnom izmirivanju obaveza prema drzavi. To je nasledjeno jos iz austrougarskog doba. Pri tome, odnos prema vojnoj obavezi koje je imalo starosedelacko stanovnistvo ne treba razdvajati od granicarskog mentaliteta kolonista iz zapadnih krajeva, koji su, kada je trebalo, uvek, i to rado, isli da ratuju za cara Franju, ili vec za koga je trebalo. "

Slobodan Simic cak smatra da je gradjanska lojalnost tolika da koalicija " Vojvodina " (sto bi rekli sportski novinari, jedno od " najprijatnijih iznenadjenja " ovih izbora) ne bi ni dobila toliko glasova da vlasti (slucajno ili namerno) nisu dale signal da moze da se glasa " za Vojvodinu " . " Gradjani su se kurazno izjasnili za Vojvodinu zato sto je SPS snimila spot " Za Vojvodinu koju volim " , kaze Simic iz ND. Zanimljivo je da su donekle toga mnjenja i radikali, koji cak sumnjaju da je partija na vlasti namerno favorizovala koaliciju " Vojvodina " , ne bi li na taj nacin odbila nesto od birackog korpusa koalicije " Zajedno " .

Koaliciju " Vojvodina " cini splet komplikovanih odnosa i partija, koji su u tri izborne jedinice na saveznom nivou uspeli da dobiju dva poslanicka mesta. Po njihovom uzajamnom sporazumu, boje koalicije " Vojvodina " u Pancevu branila je lista Narodne seljacke stranke Dragana Veselinova (nisu prosli), dok je listu ove koalicije u Novom Sadu sastavila Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Canka, s tim da je kao prvi na listi izabran Mile Isakov, kojeg je Canak galantno stavio na prvo mesto i pored toga sto novinar Isakov nije clan Lige. U zrenjaninskoj izbornoj jedinici se kao koalicija pojavila prakticno grupa gradjana, ispred koje se kandidovao i izabran je Sredoje Mihajlov.

U poslednji cas, koaliciju je napustila Reformska demokratska stranka Vojvodine, koja je prakticno najjaca pojedinacna clanica koalicije, zbog cega je koalicija " Vojvodina " uspela da pokrije svega tri izborne jedinice, a inace bi uspeh vrlo verovatno bio jos veci. Reformska demokratska stranka je u poslednji cas pristupila koaliciji " Zajedno " i ovu " izdaju " platila je kolektivnim i pojedinacnim neuspehom u okviru koalicije " Zajedno " . Misterija uspeha koalicije " Vojvodina " (i neuspeha koalicije " Zajedno " ) vidi se i u tome sto ovi drugi nisu imali izgradjen stav prema specificno pokrajinskim pitanjima, vec su Vojvodinu videli pre svega kao teren sa kojeg treba da izmuzu sto vise glasova za svoj projekt smene vlasti u Beogradu. A jedno od najvaznijih pitanja u Vojvodini svakako jeste decentralizacija vlasti. Tako Mile Isakov kao jednu od najboljih stvari koja se desila smatra to da vise nije sramota reci da si " autonomas " i da je sve vise onih koji se takvima smatraju i predstavljaju.

Medjutim, i u " autonomaskom " bloku nije sve prosto. Slavko Parac, lider Saveza gradjana Subotice, koja zastupa koaliciju " Vojvodina " , ali na lokalnom nivou u Subotici, kaze: " Mi Suboticani se nesto razlikujemo od ostalih autonomasa. Ne zelimo da se centralizam Beograda zameni centralizmom Novog Sada. Zelimo vecu lokalnu samoupravu. " A nesto u tom smislu govori i Goran Bulajic, sef Demokratske stranke Srbije za Sombor i prvi na listi koalicije " Zajedno " u somborskoj izbornoj jedinici (nije prosao): " Raznorodna su gledanja na pitanje autonomije Vojvodine. Ja sam pre za lokalnu samoupravu, posto i u okviru Vojvodine neko uvek moze da te muze " , kaze Bulajic iz DSS-a. A Stevan Kesejic, sef radikala za Sombor (novi savezni poslanik) kaze da je stav ove partije uperen protiv bilo kakve autonomije. " O lokalnoj samoupravi bi, medjutim, moglo da se razgovara " , dodaje Kesejic. . Pokazuje se nesto sasvim neocekivano: da bi radikali po pitanju lokalne samouprave mozda mogli da se sporazumeju sa najnacionalnijim predstavnicima gradjanske orijentacije u Vojvodini.

Sto se tice nacionalnih manjina, ovi izbori su protekli u znaku teskog poraza Andrasa Agostona i DZVM, te velikog uspeha Saveza vojvodjanskih Madjara na cijem celu je suboticki gradonacelnik Jozef Kasa. Za one koji slabije poznaju vojvodjanske i medjumadjarske prilike treba reci da Agostonova partija ima reputaciju " nacionalista " , dok je SVM mnogo blizi srcu ljubitelja gradjanske orijentacije kakav je, recimo, Savez gradjana Subotice. Medjutim, cak i oni koji " navijaju " za SVM nisu presrecni sto je ova madjarska partija prosla tako dobro. " Lako se moze dogoditi da posle drugog kruga SVM bude u situaciji da sam formira lokalnu vlast u Subotici. Zeleli smo da na ovim izborima niko apsolutno ne pobedi, vec da se stvori konsenzus politickih stranaka oko kljucnih pitanja grada. Ovako, preti etnocentricna majorizacija " , kaze Slavko Parac. Da bi se potpuno razumele krajnje komplikovane vojvodjanske prilike, treba znati da je i nalaz o " nacionalizmu " DZVM relativan. Jer, ova partija je, sto se malo zna, u nekim izbornim jedinicama na lokalnom nivou nastupila u koaliciji sa " Zajedno " !

Uzrok komplikovanosti vojvodjanskih politickih prilika je bez sumnje u politickom i izbornom sistemu, koji je napravljen sasvim u skladu sa potrebama vladajuce partije. Najpre, svuda u Srbiji postoje okruzi i okruzni nacelnici, koji zapravo nemaju nikakvu funkciju osim sto obezbedjuju da SPS ima svoga " guvernera " cak i na onim podrucjima gde je ova partija u manjini. Zatim, saveznim izbornim zakonom primorali su cak i partije srednje snage na ukrupnjavanje kako bi uopste imale priliku da dobiju nekog svog poslanika u Skupstini. (Za SPS bolje su se pokazale izborne jedinice u kojima se biraju tri poslanika, posto se najcesce desava da prodju dva iz SPS-a i jedan iz opozicije. Za njih je nepovoljnije da se u izbornim jedinicama biraju cetiri poslanika, jer je tada odnos obicno pola-pola, a jos nepovoljnije je tamo gde se bira pet, gde ostaju u manjini. Sa izbornom jedinicom od tri poslanika SPS dobija dvotrecinsku vecinu sa manje od pedeset procenata dobijenih glasova. Ova saznanja ce verovatno posluziti kao mustra za predstojece republicke izbore.) I, najzad, u strahu od zajednickog nastupa opozicije, narocito u Vojvodini (koalicija " Zajedno " ), socijalisti su u izborni zakon za Pokrajinsku skupstinu uneli pravilo da u drugi krug idu tri kandidata, kako bi svojim kandidatima obezbedili sto vecu prohodnost, sto verovatno predstavlja istorijski presedan.

Situacija za SPS nije tako sjajna kao sto se moze pomisliti iz okolnosti da je, na primer, u somborskoj izbornoj jedinici SPS ostvarila 44,80 procenata glasova i dobila dva poslanika (od tri, koliko se biralo). Najpre, uoci drugog kruga lokalnih izbora postoji potpuna neizvesnost oko sastava vecine opstinskih skupstina. Tako u Somboru Zdravko Subotic, sekretar SPS-a za ovu varos, iznosi svoju licnu pretpostavku da ce ova partija u ukupnom zbiru imati 28 opstinskih odbornika. Ta cifra je knap za osvajanje vlasti, jer somborska opstina bira ukupno 55 odbornika.

Goran Bulajic iz " Zajedno " je saglasan da ce se vlast " lomiti o jedno ili dva odbornicka mesta " , s tim da je skloniji verovanju kako je opstinskoj vecini bliza opozicija. Subotic iz SPS-a jos kaze da je iznenadjenje dobar rezultat radikala i slab bilans koalicije " Zajedno " . To objasnjava time da je veliki broj revoltiranih izbeglica u somborskom kraju uticao na svoje domacine - birace, koji su onda glasali za radikalnu nacionalnu opoziciju, dakle za Seseljevu stranku. Da za " levu koaliciju " ipak ne ide sve sasvim glatko, vidi se odatle sto su u prvom krugu otpali predsednici okruznog i opstinskog odbora JUL-a Burgijasev i Stanic, a predsednik opstine Relic (SPS) se provukao u drugi krug sa osam glasova vise od treceplasiranog. Na podrucju citave Vojvodine ima i drugih zanimljivih " skalpova " . Iz konkurencije je ispao Radoman Bozovic ( " Tajson je pao " - Maja Gojkovic, radikal, na cijem je izbornom plakatu u Novom Sadu pisalo - samo MAJA).

Goran Bulajic iz " Zajedno " navodi primer po kome je u svojoj izbornoj jedinici na lokalnim izborima on sam dobio dva i po puta vise glasova nego sto je dobila savezna lista " Zajedno " ciji je bio nosilac. To objasnjava time da su za njega glasale komsije, koje ga poznaju, a na saveznoj listi su glasali za Slobodana Milosevica, kojeg takodje poznaju. U somborskom kraju mnogo je " kolonistickih " sela. Zanimljivo je kako su ti ljudi glasali. I vlast i opozicija se slazu da pravila nema. U selu naseljenom kolonistima iz Bosne u vodjstvu je, recimo, SRS. U drugom, kolonizovanom iz Kninske krajine, vode socijalisti. Apsolutni sampion kurioziteta i neizvesnosti za celu Vojvodinu je kolonisticko mesto Kljajicevo, u kojem su rezultati prvog kruga sledeci: SDS srpskih zemalja 300 glasova; koalicija " Zajedno " 264 glasa i SRS 264 glasa, pa u drugi krug idu tri partije.

Ako bi se zbrojili glasovi opozicije naspram glasova " leve koalicije " , opozicija bi u vecini mesta na lokalnim izborima, i ne samo u Vojvodini, odnela pobedu. Naravno, nije jednostavno i bice zaniljivo videti ko ce za koga i ko ce uopste glasati u drugom krugu. Koalicija " Zajedno " je pozvala svoje birace da podrze Seseljeve kandidate, tamo gde nemaju svoje. Seselj nije uzvratio ovu ljubaznost. Ali, Stevan Kesejic, sef somborskih radikala kaze: " Pozvao sam nase birace da u drugom krugu glasaju po svojoj savesti. To sam ucinio u nasem stranackom glasilu u clanku pod naslovom 'Kraj milosevicevskog pasaluka u Somboru'. Pa vi to tumacite kako hocete. "

Goran Bulajic bi ipak voleo da su radikali bili malo eksplicitniji. Stevan Kesejic ga tesi: " Vi ste morali svojim biracima da kazete za koga da glasaju - mi nismo. Znate zasto? Zato sto mi svoje birace poznajemo u glavu. I da smo rekli nasim biracima da glasaju za socijaliste, oni to ne bi ucinili. " Globalno, tamo gde nemaju svoje kandidate sefovi radikala na svim nivoima bez sumnje preferiraju kandidate koalicije 'Zajedno', iako to nece jasno da kazu. Priroda ovog odnosa je jasnija ako se uzme u obzir da Maja Gojkovic kaze kako je " jedan od nasih strateskih ciljeva bio likvidacija koalicije 'Zajedno', da bismo na sledecim izborima frontalno napali SPS " . Taj " frontalni napad " ipak ce biti olaksan ako " Zajedno " uspe da oduzme sto vise mandata " levoj koaliciji " .

Recimo nekoliko reci i o tekucim preraspodelama glasova u odnosu na prethodne izbore. Jedan od uzroka velike pobede SVM u odnosu na konkurentski DZVM je u tome da je ova partija privukla glasove vojvodjanskih Hrvata. To je jasno na osnovu rezultata ove madjarske stranke u cisto hrvatskim selima. Zatim, misli se da je SRS privukla deo glasaca Kostunicine DSS - da li zbog toga sto ovi biraci vise mrze Vuka nego sto vole Kostunicu, ili zato sto prosto nisu umeli na listama da prepoznaju gde je Kostunica, to je pitanje za analizu. Radikalna stranka " Nikola Pasic " je kao rezultat zabune dobila glasove istoimene Seseljeve stranke. Navodno, sef pasicevaca u Somboru je zatecen kako u prostorijama opstine govori jednom celniku SPS-a: " Ja se nadam da smo odradili posao. " Zamalo da ga odrade, jer da su seseljevci dobili svega 500-600 glasova manje, izgubili bi saveznog poslanika a socijalisti bi dobili sva tri.

Koalicija " Vojvodina " je po svoj prilici privukla deo glasaca " Zajedno " . Premda, kako smatra Bosko Kovacevic iz Saveza gradjana Subotice, uspeh koalicije " Vojvodina " je vise epifenomen uzrokovan revoltom biraca, a manje partijskom opredeljenoscu.

Kao jednu od osobenosti ovih lokalnih izbora treba pomenuti i solidne rezultate grupa gradjana. To bi trebalo da posluzi kao argument u prilog tezi da su biraci bili nezadovoljni ponudom na izborima. Ljubica Jankovic, nekadasnja znamenita profesorka filozofije u sremskomitrovackoj gimnaziji, prenosi utisak iz svoje okoline da su glasaci do momenta zaokruzivanja listica bili neodlucni, sto zbog nezadovoljavajucih kandidata, sto zbog sveopste konfuzije na listicima. Ni ona, kao obican gradjanin, ne usudjuje se da komentarise zasto je neko glasao bas tako, upravo zbog konfuzije i, kako kaze, sludjenosti u kojoj se narod nalazi.

Jedna od zanimljivosti ovih izbora u Vojvodini je, svakako, i rezultat koji je ostvario JUL na lokalnim izborima, a koji nije u skladu sa posvemasnom prisutnoscu ove stranke na javnoj sceni. U Subotici, recimo, gde se mogao ocekivati pristojan rezultat JUL-a, zbog etnicke izmesanosti, Jugoslovenska levica je dobila svega oko 5,5 procenata glasova, a na pokrajinskim izborima nesto vise - 8,84. Nedovoljno za samostalan uspeh, a ipak dovoljno da ponegde pomrsi racune SPS-u, zbog rasipanja glasova. Mada, u Subotici nisu sigurni da ce svi simpatizeri JUL-a obavezno biti i obozavaoci SPS-a u drugom krugu. Zabavan detalj: u nazivu gradskog odbora JUL-a pise SUBOTICA, SUBOTICA i SZUBOTICA, mada ima cak i Sumadinaca koji znaju da Madjari Suboticu pisu SZABATKA.

Ako se nekom vojvodjanske slike i prilike izmedju dva kruga izbora cine prekomplikovanim, onda je to verovatno zato sto upravo takve i jesu. U Vojvodini nismo naisli na tako velike optimiste u bilo kojoj partiji koji bi se odvazili da pred drugi krug prognoziraju bilo ciju ubedljivu pobedu. Narocita je neizvesnost pred izbore za Skupstinu Vojvodine, gde su za sva poslanicka mesta u drugom krugu u konkurenciji po tri kandidata. A kad izbori prodju, ostaju komplikovani odnosi unutar politickih saveza. Koalicija " Vojvodina " je tek embrion necega sto bi trebalo da okuplja male stranke koje su pre svega zainteresovane za svoje lokalno delovanje. Odnosi unutar " Zajedno " vec su predmet mnogih ispisanih tomova, a nesto treba reci i o (i dalje) vladajucoj koaliciji SPS-JUL-ND. Jedan funkcioner ND to ovako tumaci: " Predsednik Milosevic je o nama svima govorio kao o 'levoj i demokratskoj koaliciji'. Mi to tumacimo tako da se ono 'demokratski' odnosi na Novu demokratiju. "

Inace, na terenu se mogu zateci i stranacki funkcioneri koji kazu: " Prosle nedelje smo ovde zaklali prase, nismo cekali rezultate izbora. " I to je Vojvodina.

O zitu i malinama Igor Mirovic, sef radikala u Novom Sadu, rodjen je 1968. godine. Po kvalifikaciji je diplomirani ekonomista, a za zivot zaradjuje kao profesionalni politicar, " zaposlen u Skupstini Srbije " . Objavio je i knjigu pesama pod imenom " Nebo nad Vizantijom " . Bio je ozenjen, ima sina. Uspeh radikala u Novom Sadu objasnjava " dobrim radom lokalnog odbora " .

Radikali obicno kazu da su ocekivali svoje dobre rezultate. Da li je vas, ipak, nesto iznenadilo na ovim izborima? - Iznenadjenje je koalicija " Vojvodina " , jer nisu ucestvovali u kampanji i nisu kontrolisali vise od tri cetvrtine kutija. Iznenadjenje je i da je koalicija " Zajedno " deklasirana, jer to su ipak bile tri ozbiljne stranke.

Kako objasnjavate taj rezultat? - Najjednostavnije. Nisu imali jasan programski cilj, isli su na prostu statisticku varijantu sabiranja glasova onih partija koje cine koaliciju, sto se pokazalo pogresno.

Cije glasove racunate da je sebi privukla SRS u Novom Sadu, s obzirom na to da je dobila vise nego na proslim izborima, i vise nego sto su dobili radikali u drugim delovima Vojvodine? - Dobili smo pre svega nekadasnje glasove socijalista. Socijalisti jos imaju najvise glasova medju kolonistima. Na sledecim izborima racunam de ce sigurno pasti ispod jedne trecine i da cemo rascistiti sa njima, kao sto smo na ovim rascistili sa koalicijom " Zajedno " .

Ohrabrujuce je i to da su socijalisti u vecini gradova dobili ispod dvadeset procenata.

Vidljivo je da na popularnosti dobija ideja autonomne Vojvodine. Hocete li pokusati da se nekako uklopite u tu tendenciju, uzimajuci u obzir da je SRS protiv autonomije? - Mi hocemo da eliminisemo jednu kriminalnu bandu. Sticajem okolnosti, ta kriminalna banda je u Beogradu. Kada u Vojvodini drzava jeftino otkupi zito, a proda ga skupo, to je isto kao kada u Azbukovici kod Valjeva otkupi maline za dva dinara a proda za pet maraka. Ja bih pristao na jos vecu centralizaciju, ako me puste da ono sto proizvedem mogu da ponudim kome ja hocu i posto ja hocu.

Oni koji su trazili autonomiju za Vojvodinu sada su konacno dosli na to da traze autonomiju za Srbe. Traze autonomiju Srba od Srba.

Da li vam je stetu nanela Radikalna stranka " Nikola Pasic " , jer su verovatno neki biraci iz neobavestenosti glasali za njih, mada su hteli za Srpsku radikalnu stranku? - Ovde u Novom Sadu smo u njihovom slucaju postupili nesto grublje. Ljudima koji su lepili njihove plakate rekli smo da to ne rade. A njihovog predsednika sam pozvao telefonom i rekao mu da ne izlaze na izbore, jer u protivnom ja i nasih tri i po hiljade clanova ne bismo na to dobro gledali. On nas je poslusao i ovde u Novom Sadu oni su izasli kao grupa gradjana. Tako da mogu da kazem da sa tim covekom imamo korektne odnose.

Kako ce glasati vasi biraci u drugom krugu lokalnih i pokrajinskih izbora? - Glasace za Srpsku radikalnu stranku.

Je li to iskljuciva instrukcija? - To je iskljuciva instrukcija.

Kurvanje nije politika

Teret borbe za autonomiju izneli su Srbi, sto je dobro, jer je autonomija srpsko pitanje Mile Isakov, nekada popularni novinar Televizije Novi Sad, danas je predsednik Nezavisnog udruzenja novinara Vojvodine. Kao prvi na listi koalicije " Vojvodina " u novosadskoj izbornoj jedinici, izabran je u Savezni parlament. Kandidovala ga je Liga socijaldemokrata Vojvodine (po internom sporazumu, ova stranka je u ime koalicije " pokrivala " Novi Sad), mada sam Mile Isakov nije clan Lige.

Da li ste ocekivali ovakav uspeh koalicije " Vojvodina " , i vas licno?

- Iskren da budem, nisam mogao biti siguran. Mi smo ocekivali da autonomaska ideja ojaca, jer se u istrazivanjima 60 procenta ljudi izjasnjavalo za autonomiju. Nas rad od 6-7 godina poceo je da daje rezultate. Treba imati u vidu da bi nas rezultat objektivno bio i bolji, ali ljudi na izborima cesto taktiziraju, glasajuci za jake srbijanske opozicione stranke. Tajna naseg uspeha je u tome sto su ljudi shvatili da srbijanska opozicija ne nudi nista bolje: cim prodju izbori, oni zaboravljaju na Vojvodinu. Ne moze interese Vojvodine da zastupa neko ko moze biti smenjen iz Beograda.

Reci za sebe da si autonomas, barem doskora, nije bilo narocito uputno?

- To je jos jedan razlog naseg uspeha: razbili smo strah kod ljudi koji se zalazu za autonomiju Vojvodine. Shvatilo se da to nema veze sa separatizmom, sa zalaganjem za drugu drzavu. Partije vojvodjanskih Madjara nisu pristupile koaliciji jer su zelele da se izmedju sebe obracunaju, i tako su teret borbe za autonomiju izneli Srbi, sto je dobro, jer autonomija je srpsko pitanje. Manjine ce se nesumnjivo prikljuciti. Autonomija nam je potrebna pre svega iz ekonomskih razloga.

Sta tacno podrazumeva vas zahtev za autonomiju?

- Skupstinu i vladu sa punim kompetencijama; svoj budzet, svoje fondove, jedinstven ustav...

- Bas ustav?

- Moze ustav, moze statut, ime nije vazno, vazna nam je sustina.

Koalicija " Vojvodina " je izasla na savezne izbore u samo tri izborne jedinice?

- U Subotici nismo imali listu zbog izdaje Reformske demokratske stranke Vojvodine jer je presla u tabor koalicije " Zajedno " koja je tamo trebalo da formira listu. U koaliciji " Zajedno " reformisti nisu dobili takoreci nista i to nam je pomoglo jer smo biracima mogli da kazemo: onako kako reformisti prolaze u " Zajedno " , to bi i Vojvodinu cekalo pod njihovom vlascu.

Ako je politika kurva, nije svako kurvanje politika.

U Somboru i Vrbasu, medjutim, zaista nismo bili dobro organizovani, to su nam " crne rupe " .

Da ne zaboravimo, socijalisti su u Vojvodini dobili najvise, i moze se smatrati da su odlicno prosli?

- Socijalisti imaju strukturu stanovnistva koju kontrolisu. Imaju cvrstu organizaciju, ljude koji idu od kuce do kuce i ljudi se prosto plase da izadju iz tog kruga. Zatim, tu je i jedan broj tradicionalista - ljudi koji se tesko menjaju i koji se plase promena.

Imajuci u vidu sposobnost nase vladajuce politike da, barem deklarativno, prihvati ono sto je trenutna politicka konjunktura, da li se plasite da bi SPS ili JUL mogao da se ukrca u voz za autonomnu Vojvodinu? To je delom vec nagovestio, parolom " Za Vojvodinu koju volim " .

- Ako to i urade, bice jasno da je iznudjeno od gradjana Vojvodine. Naravno da bi socijalisti voleli da nam podare autonomiju i instaliraju svoju marionetsku vlast, samo sa nesto vecim ovlascenjima. Ono sto oni mogu da ponude, vise ne zadovoljava Vojvodjane.

Interesantno je kako opozicija ne pokazuje razumevanje za nase zahteve. Ivan Kovacevic iz SPO-a za se cak pohvalio kako su sprecili Milosevica da dobije dvotrecinsku vecinu i da drzavu rasturi na pokrajine. U poslednji cas su se ipak setili da nesto pricaju o " autonomiji novcanika " . Ali u Vojvodini se ne kaze novcanik, nego budjelar, ili, eventualno, slajpik.

Ipak, uspeh na ovim izborima postigli su radikali, a oni su protiv autonomije Vojvodine.

- U svakoj drzavi postoji odredjen procenat ekstremista. To je taj procenat koji su dobili radikali. U Novom Sadu su, istina, dobili nesto vise, zbog toga sto su dve godine bili na vlasti. Socijalisti su im predali opstinsku vlast za kaznu gradjanima Novog Sada koji su glasali za opoziciju. Po principu -ako necete nas, da vidite da moze da bude jos gore...

Pa je li bilo gore?

- Bilo je gore i bilo je strasno.

Uspeh radikala je i zbog toga sto je po periferiji Novog Sada doseljeno dosta izbeglica. Vlast im je u prvo vreme davala pravo glasa jer su tada glasali za njih. Oni koji nemaju pravo glasa uticali su na one koji ga imaju. Hocu da kazem da svi ti ljudi nama ne smetaju. U Vojvodini ima dovoljno mesta za sve. Smetaju nam samo oni koji ovde zive, a na daljinski su upravljac. Svejeno da li su to Beograd, Pale ili Budimpesta.

Da rezimiramo.

- Da rezimiramo: ovi izbori su bili NE za one koji su se kurvali nasim interesima, to jest reformiste, NE separatizmu, to jest Agostonu, i NE marionetskom vladanju Vojvodinom.

Korak po korak

Pastor Istvan, predsednik suboticke organizacije Saveza vojvodjanskih Madjara, jedan je od trojice izabranih madjarskih poslanika izabranih u Savezni parlament. Za NIN objasnjava ciljeve svoje stranke i odnose u madjarskom izbornom korpusu.

- Mi smo i u protekle cetiri godine bili u istoj situaciji. Vodimo politiku da bismo sacuvali vlast i realizovali svoje programe. Konkretni cilj je da budemo prisutni u Saveznom parlamentu, da sto vise mesta dobijemo u Pokrajinskoj skupstini i da na lokalnom nivou budemo najjaca politicka stranka koja moze da diktira igru nakon izbora. Ta ocekivanja su se do sada ispunila, ili ce se ispuniti u drugom krugu glasanja.

U cemu je osnovna razlika izmedju vas i Demokratske zajednice vojvodjanskih Madjara Andrasa Agostona?

- DZVM je formirao predizbornu strategiju na pitanju da li Madjari zele autonomiju ili ne zele. Za razliku od njih, nas cilj je bio da prvo dodjemo na vlast ovde, u Subotici. To ne znaci da smo se mi odrekli autonomije, vec da smo se opredelili za politicku liniju koja je realnija. Ljudi koji su vodili DZVM moraju za svoj poraz da poloze racune, prepuste mesto drugima i izvuku odredjene zakljucke. Smatramo da ove dve stranke moraju da pregovaraju, odnosno da nastupaju zajedno. Da smo sada zajednicki izasli na izbore ne bi bilo apstinencije kod biraca i rezultati bi bili mnogo bolji. Imali bismo pet saveznih poslanika.

Koji je vas put do autonomije?

- Zelimo da ostvarimo koncept koji se moze uklopiti u sadasnji ustavni sistem Srbije i Jugoslavije drzave. Koncept ne iziskuje proste promene u izbornom sistemu, vec bi se ostvarivao korak po korak. Sadrzinski on se zasniva na strateskim pitanjima koja obuhvataju negovanje nacionalnog identiteta, skolstvo i kulturu, informisanje. Mi smo svi poreske platise i sprovodljivo je da drzava jedan procenat toga vrati nasim organizacijama koje bi ta sredstva upotrebile u ove tri oblasti.

Kako bi to konkretno izgledalo?

- Formirali bismo savet koji bi odredio strategiju ovih ciljeva. U ovoj drzavi mora da dodje do decentralizacije i ustavnog preuredjenja. Unutar tog procesa nasa tendencija ce biti lakse ostvariva i sprovodiva. Sadasnjim resenjima minimizirana je nadleznost opstine kao samouprave. Recimo, savete skola odredjuje republicko ministarstvo koje te ljude fakticki i ne poznaje. Bitno je da mi svoju koncepciju zelimo da ostvarimo ovde, sa ovdasnjom vlasti i ljudima. Ne zelimo ostvarenje naseg cilja pod pritiskom sa strane, iz inostranstva. Ovde zelimo da se dogovorimo kako cemo ziveti.

Znaci li to, ipak, nacionalnu kontrolu lokalne vlasti?

- Imati lokalnu upravu, znaci napraviti objekte i urediti mnoge stvari za sve koji na ovom prostoru zive. Na saveznim izborima dobili smo vise glasova nego na lokalnim, sto dokazuje da vodimo politiku koja nije nacionalno obojena.

Sa kim biste pravili politicke saveze?

- Sa svima na citavoj paleti politickih stranaka, pod uslovom da nisu ekstremne. U Subotici, izgleda, ostace dva cinioca: Socijalisticka partija Srbije i mi. I u prethodnom periodu nalazilic smo zajednicki jezik. Rad Skupstine opstine je u protekle cetiri godine bio stvaralacki i pored nekih povremenih varnicenja.

Srboljub Bogdanovic Slobodan Ikonic