INTERVJU

VOJISLAV KOSTUNICA, LIDER DSS-a

UCINCI MEDIJSKOG NASILJA

Sve stranke iz koalicije " Zajedno " mogu samostalno izaci na izbore pod uslovom da su uslovi normalni

Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica docekuje nas sa pozivima na izbore upucenim " mrtvim dusama " a koje je upravo donela jedna clanica stranke.

Djordje Bozovic, poznatiji kao Giska, prvi komandant Srpske garde (iza koje je stajao SPO), poginuo u Gospicu 1991. godine, samo je jedan od onih kojih vise nema a vlast ih zove da glasaju.

Ko su gubitnici, a ko dobitnici na ovim izborima?

- Mislim da ta uobicajena podela zahteva objasnjenje. Nesumnjivo je da su one stranke, koje su dobile vise glasova na ovim nego na prethodnim izborima - dobitnici i vise je nego jasno koje su to stranke i na vladajucoj i na opozicionoj strani.

Nema razloga da se ni kolektivno, ni individualno bezi od odgovornosti da je, nazalost, koalicija " Zajedno " na ovim izborima osvojila manje glasova nego sto su pojedinacne stranke koje cine tu koaliciju, osvojile na izborima 1993. godine. Ali mislim da je to pitanje na neki nacin mnogo kompleksnije iz jos nekih razloga koje treba uzeti u obzir. Prvi razlog je, naravno, ishod lokalnih izbora u Srbiji. Ovaj razgovor vodimo izmedju dva izborna kruga. Situacija je u Srbiji sarolika i za vladajucu koaliciju daleko nepovoljnija kada je rec, bar posle prvog kruga, u pojedinim opstinama i velikim gradovima u Srbiji. Dakle, treba sacekati drugi krug izbora i onda tek doneti potpunu ocenu o dobitnicima i gubitnicima.

Da li strepite da ce se ponoviti 1992. godina kada upravo glasaci opozicije nisu izasli na drugi krug lokalnih izbora?

- Naravno, imam dosta razloga za bojazan. Meni se cini da je situacija ipak u necemu razlicita od one iz 1992. i godine, u pozitivnom smislu reci. Mislim da je smisao drugog kruga izbora sada mnogo bolje objasnjen, da je situacija drugacija utoliko sto su izbori 1992. godine bili krajnje personalizovani. U Srbiji su se izbori svodili na predsednicki obracun Slobodana Milosevica i Milana Panica. Panicev poraz na izborima, koji se mogao predvideti, uticao je demotivisuce na biracko telo i ono se povuklo. Tada se nije dovoljno ucinilo da se objasni smisao drugog kruga izbora, a to je sada, cini mi se, ucinjeno znatno bolje. Nasa su ocekivanja od drugog izbornog kruga danas povoljnija nego 1992. i 1993. godine. Ja sam umereni optimista.

U koaliciji SPS-JUL-Nova demokratija, nisu svi podjednako dobili?

- Dobili su u broju glasova, koji je uvecan zbog necega sto bih nazvao medijskim nasiljem. Dakle, nije vise na delu medijski monopol kakav je bio na izborima 1993. i 1992. godine, nego se radi o medijskom nasilju. Ono sto je SPS primenjivao u izbornoj kampanji, jeste poznati metod ispiranja mozgova. Dakle, niceg nije bilo osim SPS-a i JUL-a. U velikim kolicinama. Polazilo se od one poznate Gebelsove propagandisticke poruke da stotinu puta ponovljena laz mozda moze postati istina. Imali smo zaista jednu vrstu kampanje, odnosno medijskog nasilja koje se na kraju pretvorilo i u fizicko nasilje nad strajkacima u Beogradu, posebno sa hapsenjem njihovog sindikalnog vodje. Tako je izgledala kampanja i ona je nesumnjivo uticala na izborni rezultat vladajuce koalicije.

S druge strane, treba imati na umu jos jedan momenat, a to je sam izborni zakon. Mi smo - govorim o Demokratskoj stranci Srbije - i na jedno i na drugo upozoravali, na to da se ne moze pod svakakvim medijskim uslovima ici na izbore. Pokazalo se da smo bili u pravu, i upozoravali smo na opasnosti ovakvog izbornog zakona, povecanja broja izbornih jedinica sa devet na devedeset devet. Moram reci da nam je tada govoreno na svim stranama, kad je rec o opoziciji, i u koaliciji " Zajedno " i od stranaka izvan koalicije, da je to pitanje irelevantno, beznacajno, da je vise ili manje - tako je tada doslovno govoreno - svejedno da li ce biti devet, ili dvadeset devet, ili sto devet izbornih jedinica.

To nije svejedno, jer dobili smo jednu vrstu izbornog sistema koji je gori od skoro svake varijante i vecinskog i proporcionalnog sistema, koji veoma mnogo iskrivljuje parlamentarnu sliku u odnosu na sliku u birackom telu i raspored snaga politickih stranaka. Dobili smo takav izborni sistem koji omogucava socijalistima da na vise mesta pomalo podesavaju izborne rezultate, sto je mnogo lakse, nego da na manje mesta podesavaju izborne rezultate, sto se desilo 1993. godine. Dakle, ovaj izborni sistem je omogucavao da kod ulazenja poslednjeg poslanickog kandidata sa izborne liste, u slucaju po pravilu male razlike izmedju SPS-a i koalicije " Zajedno " i Srpske radikalne stranke, male razlike koje ne bi iznosile ni po hiljadu glasova, igrom socijalista sa birackim spiskovima budu namaknute ili ukaradene. Spiskovi su menjani i broj biraca je veci nego sto bi trebalo da bude. Pojavio se veliki broj " mrtvih dusa " . Te " mrtve duse " nisu samo " mrtve duse " , nego su te " mrtve duse " na ovim izborima glasale. Taj veci broj izbornih jedinica je omogucio laksu manipulaciju, krace receno, kradju glasova.

Ali ako se oduzmu medijsko nasilje i izborna kradja, onda je ucinak socijalista znatno manji.

Ako ste znali da ce biti " medijskog nasilja " , da je promenjen izborni sistem - jedini nacin da se tome suprotstavite jeste da imate veoma jasnu poziciju vec pocetkom godine, da li je opozicija zajedno ili odvojeno. Vi ste se do poslednjeg trenutka nagadjali i pogadjali, tako da mnogi biraci u Srbiji na kraju i nisu doznali ko se nalazi u toj koaliciji " Zajedno " .

- To je u izvesnoj meri uticalo, ali mislim da nije bilo presudno. Presudno je bilo dogovoriti se o izbornim i medijskim uslovima, da li oni takvi kakvi su cine izbore - ne slobodnim i postenim, to su reci koje besmisleno zvuce u nasem drustvu - nego da li cine izbore smislenim. Demokratska stranka Srbije je smatrala da ne cine.

Na kraju izborne kampanje povodom brisanja jednog broja predstavnika koalicije " Zajedno " i radikala iz birackih odbora kada je postavljeno pitanje bojkota izbora ja sam upozorio da je o tome trebalo razmisljati nekoliko meseci ranije. Tada mi je receno da ova koalicija dobija izbore i pod ovakvim medijskim uslovima i moze ih izgubiti samo ako socijalisti budu brojali glasove. To nas, naravno, ne oslobadja odgovornosti za odluke koje smo doneli, ali pritisak je bio veliki.

A kada je rec o predizbornim koalicijama, naravno, podseticu vas na cinjenicu da je Demokratska stranka Srbije sve do pojave Dragoslava Avramovica, imala, uz neke manje promene, jasno fiksiran stav da na savezne izbore ide samostalno, cak i pod postojecim pogorsanim uslovima sa povecanim brojem izbornih jedinica. Pojava Dragoslava Avramovica, a mnogo sta je bilo i racionalno i iracionalno u njegovoj pojavi, uticala je na birace i to je presudilo da Demokratska stranka Srbije pristupi koaliciji " Zajedno " .

Gde su otisli glasovi koalicije " Zajedno " ? Jedni tvrde da clanovi Demokratske stranke Srbije nisu glasali za " Zajedno " na saveznim izborima, da su dali svoje glasove Seselju. Postoji prica da je Demokratska stranka izgubila one glasove koji su eventualno bili njeni na izborima 1993. godine ili da su glasaci SPO-a otpali jer nece sa vama - nacionalistima... To je minus od 250 hiljada glasova otprilike?

- Treba vremena da se analiziraju ti rezultati. Mislim da se, sto se tice koalicije " Zajedno " , nijedno od jednostavnih resenja ne moze uzeti zdravo za gotovo. Svaka delimicna i neprogramska koalicija odbija jedan broj biraca, bilo da glasaju za druge stranke, bilo da apstiniraju od izbora. Koalicija " Zajedno " nije programska koalicija, a jeste delimicna koalicija. Kod neprogramske koalicije, " tehnicke koalicije " , manje je rasipanje glasova. Malog osipanja ima tamo gde su cisti primeri programskih koalicija. Jedna takva bi nesumnjivo bila koalicija dveju demokratskih stranaka.

Zasto radikali nisu u toj koaliciji? Ili, zasto nije napravljena druga koalicija o kojoj govorite, a to je DS- DSS?

- Ja mislim da se na to ne vredi vracati. To je pitanje koje je u politici, kao i u istoriji besmisleno: sta bi bilo da je bilo. Nije bilo.

A da li stoji optuzba da su clanovi Demokratske stranke Srbije, po nekima cak 40 odsto clanova, na saveznim izborima glasali za radikale?

- Ne, mislim da to ne stoji. Demokratska stranka Srbije nema dve razlicite, da tako kazem, populacije u stranci od kojih jedna vuce na jednu ili na drugu stranu.

U okviru koalicije " Zajedno " ne znate tacno ko je sta dobio, ko je koliko izgubio. To ce bitno komplikovati odnose u koaliciji?

- Tako je uvek sa svakom koalicijom. Prakticno, najjednostavnije su one situacije u kojima stranke idu samostalno na izbore. Stranke mogu ici i samostalno na izbore, sve ove koje se nalaze u koaliciji " Zajedno " , nesumnjivo i SPO i DS i DSS i GS, isto kao i radikali, pod uslovom da su uslovi koliko-toliko normalni. Medjutim, nisu bili normalni. Pojavili su se nekakvi nepredvidljivi faktori u toku samih izbora, ukljucujuci i pojavu Dragoslava Avramovica, misterioznu pojavu i jos misteriozniji odlazak. Sve je to uticalo na pregrupisavanja na politickoj sceni.

S druge strane, govorim krajnje nacelno, verovatno da se jedino kod nas prilikom sastavljanja predizbornih koalicija uzimaju u obzir rezultati sa prethodnih izbora. Dakle, nesto sto pripada proslosti. U demokratskom svetu se prilikom sastavljanja koalicija uzima u obzir trenutni rejting pojedinih stranaka, koji postoji u momentu kad se koalicija sklapa. Naravno, da bi nesto tako moglo da se uradi, kao sto se radi u demokratskim rezimima, potrebno je da postoje relativno pouzdana istrazivanja javnog mnjenja. Kod nas postoji veliki broj istrazivanja javnog mnjenja, ali mali broj pouzdanih istrazivanja.

Da li koalicija " Zajedno " ostaje do republickih izbora 1997. godine?

- Nismo otpratili ni drugi krug opstinskih izbora da bismo se tim pitanjem bavili. Osnovni utisak koji se namece jeste da i clanice ove koalicije i druge opozicione stranke, ne bi smele pomisljati na ucesce na republickim izborima pod sadasnjim izbornim i medijskim uslovima.

Da li vam izgleda da se narod ponovo opredeljivao za vodje? Ankete su, dok je Avramovic bio " u igri " , prognozirale pobedu koalicije " Zajedno " nad savezom oko Slobodana Milosevica. Od kada je Avramovic izasao iz igre, ti su rezultati bivali sve nepovoljniji po koaliciju " Zajedno " . Narod se opredelio za Milosevica, a ne za partijske programe, obecavanu buducnost...

- Mislim da se u slucaju Dragoslava Avramovica radilo i o necem drugom. Avramoviceva pojava je imala, za veliki deo populacije s kojom racunaju socijalisti - penzionere, radnike - pomalo i mesijanski karakter. Nije slucajno da je to zabrinulo socijaliste i dovelo do toga da se pitanje Avramovica resava politickim pritiskom.

I tu je mozda prilika da se jos jedanput vratimo na ono pitanje o izgubljenim glasacima. Avramovicevim odlaskom ili izvlacenjem te karte iz spila, koalicija " Zajedno " je prakticno postala depersonalizovana, ili jos strasnije, nedovoljno identifikovana. Za veliki deo biraca Srbije ostalo je nejasno o cemu se tu radi.

Da li je ovaj izborni ujedno i konacni politicki pejzaz Srbije - levi blok, centar i radikali na desnici? Da li ce Srbija imati tropartijski sistem?

- To je pitanje koje podseca na ono prethodno...

Ponavljamo ga jer je prethodno ostalo bez odgovora...

- Sacekajmo da prodje drugi izborni krug, sacekajmo da se povedu preko potrebni razgovori izmedju svih opozicionih stranaka o tome u kojoj meri su ovakvi izborni uslovi ogranicavajuci, da ne kazem ubijajuci faktor na izborima, pa cemo onda o svemu dalje razgovarati. Jer tamo gde su uslovi drugaciji, povoljniji, stranke razmisljaju drugacije. Zamislimo da su izborni uslovi koliko-toliko pristojni, zamislimo izborni rezultat na osnovu tih normalnih izbornih uslova. Ne treba mnogo maste da se predvidi da bi na politickoj sceni postojalo vise politickih stranaka, da bi postojao jedan proporcionalni sistem koji bi bio pravicniji utoliko sto bi omogucavao da svaka od tih stranaka dobije priblizno onoliko poslanickih mesta koliko je dobila glasova na izborima, tako da bi politicka scena Srbije izgledala drugacije.

Ko ce reprezentovati socijaliste na izborima 1997? Da li ce Milosevic pre toga sebi obezbediti mesto na celu Jugoslavije ili ne?

- Mogucno je nekoliko scenarija, od kojih ne bih iskljucivao ni Milosevicevo kandidovanje na funkciju predsednika Republike Srbije uz tumacenje o kome se govorilo, da zapravo prvi od dva predsednicka mandata Milosevic nije konzumirao. To je tumacenje koje me ne bi iznenadilo kada bih ga cuo iz usta nekog od vodecih pravnika i ideologa SPS-a. Sve je mogucno...

Mogucno je da Milosevic bude postavljen na drugo mesto. U svakom slucaju, vise je nego jasno da ma gde se nasao, tezice tome da vlast bude tamo gde je on. To je vazilo za vreme knjaza Milosa da tamo gde je knjaz, tu je praviteljstvo.

Postoji jedna vrlo zanimljiva izjava Momira Bulatovica data " Asosijeted presu " posle izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, da vladajuca stranka u Crnoj Gori DPS nece prihvatiti uvodjenje predsednickog sistema na saveznom nivou. Taj stav je potpuno jasan. On bi mogao dovesti do nekih drugih kompromisnih resenja i u pogledu odnosa izmedju socijalista u Srbiji i Crnoj Gori i verovatno do daljeg slabljenja nase raslabljene i predvojene savezne drzave.

Konacno i pitanje o pobednickoj koaliciji na saveznim izborima. Zar nije, na izvestan nacin, JUL pobedio SPS, jer je na poverenje, sto bi rekli Crnogorci, dobio vlast?

- To je nesumnjivo tacno, utoliko pre sto se sad na nivou jednog eksperimenta pokazalo da je prakticno JUL dobio izbore u okviru vladajuce koalicije, ali ne i u birackom telu. Tamo gde je isao na biracko telo, JUL je gubio.

Metodi osvajanja vlasti socijalista i JUL-a su razliciti. Socijalisti vlast osvajaju, rekao bih, na relativno konvencionalan nacin, sluzeci se monopolom nad medijima, nad sredstvima, prevarama, izbornim kradjama i, na kraju krajeva, prerusavanjem. To su cinili pre svega 1990. godine prikazujuci se kao nova stranka, delimicno nekomunisticka, socijalisticka, nacionalna... JUL nastupa na klasican komunisticki nacin - iznutra, ilegalnim metodima, ilegalnim sredstvima. Vec je upotrebljena metafora da on deluje kao rak gutajuci sve oko sebe, sireci se ne samo na nesto sto mu se direktno suprotstavlja, vec i nesto sto mu je ideoloski blisko, a to je SPS.

# DRAGAN BUJOSEVIC