ZORAN DjINDjIC, BUDUCI GRADONACELNIK BEOGRADA

Grad kao izlog

Vlast trenutno u Nisu, Jagodini, Uzicu, Pirotu, Novom Sadu, Pancevu, Beogradu... " poziva narod da se digne na ustanak kako bi odbranio svoj suverenitet "

U nedelju 17. novembra oko 22 casa, kada se vec slutila pobeda " Zajedno " u Beogradu, Zoran Djindjic, lider Demokratske stranke, hladan kao led, sipa okupljenima viski i pripaljuje tompus.

" Samo ti fale globus i brcici pa da budes pravi " , dobacivali su clanovi stranke, aludirajuci na Caplinovog " Velikog diktatora " . Kada ni to nije izazvalo osmeh na njegovom licu, jedan gost je dobacio Djindjicevoj zeni Ruzici: " Muz ti je 'ladan k'o Sloba. "

" Manjak " emocija i " visak " racija odlika je Djindjica, koji je vec vidjen na mestu gradonacelnika Beograda, i u sredu kada se vodi ovaj razgovor.

Koji je prvi potez Zorana Djindjica kao gradonacelnika Beograda?

- Mislim da prokomentarisem citav taj rezultat glasanja u Srbiji i Beogradu. On predstavlja pocetak deblokade Srbije, pocetak topljenja leda u Srbiji, a deblokada u psiholoskom smislu znaci budjenje neke nade da moze nesto da se promeni.

Nije pitanje: dobili ste vlast - sta cete sada da radite, jer nisu normalni uslovi i nije normalna vlast, nego je pitanje kako prosiriti procep koji smo u monolitu nedemokratske vlasti uspeli da napravimo.

Jedini nacin je da se odrzi pozitivna tenzija, da se nada ljudi ne izneveri.

Moramo izaci sa vizionarskim projektom za Beograd, koji podrazumeva i resenje saobracaja i resenje komunalne situacije, bespostednu, ali u sustini optimisticku koncepciju privrede u Beogradu sa jasnim definisanjem statusa industrijskih grana koje imaju buducnost.

To podrazumeva najpre utvrdjivanje realnog stanja. Mi cemo odmah oformiti nekoliko nezavisnih ekspertskih komisija za finansije, za urbanizam, za pravnu regulativu. Hocemo da vidimo koje su mogucnosti Beograda u okviru pravnog sistema Srbije, da bez ulazenja u klinc sa republickom vladom iskoristi sopstvene resurse za razvoj grada.

Dakle, treba nam snimak stanja, i to je ono sto se zove oditorski nalaz Beograda kao jednog velikog preduzeca u kome rade, zive, stanuju, krecu se ljudi i gde ima stanovnika kao u jednoj osrednjoj drzavi.

Ja sam vec razgovarao sa ljudima koji su autoriteti u oblasti upravljanja, znaci upravnog prava, u oblasti budzeta, da ispitaju mogucnosti da se taj gradski zivot pokrene.

Kada ce te analize biti gotove?

- Moraju da budu gotove za mesec do dva. Do januara ili februara mi moramo da izadjemo pred gradjane sa jasnom slikom stanja i sa jasnom projekcijom razvoja.

Ja sam letos sa dve-tri fondacije u Zapadnoj Evropi ispitivao mogucnost jednog drzavnog projekta reforme javnih sluzbi uz trening velikog broja nasih cinovnika u javnim sluzbama. Sprovodile bi ga specijalizovane institucije na Zapadu koje su izvrsile reforme javnih sluzbi u Holandiji i u nekim zemljama Istocne Evrope.

Sada racunamo s tim da u reformi i modernizovanju gradske uprave mozemo u jednom mesecnom treningu da obrazujemo sluzbenike koji rade u javnim sluzbama, na nacin kako se radi u razvijenim zemljama.

Da li obecavate da ce se Beogradjani voziti, recimo, bar na ovaj nacin na koji se sada voze?

- Ja mislim da mozemo da obecamo da ce se znatno bolje voziti. Prema informacijama nasih odbornika iz Gradske skupstine znatan deo sredstava koja grad odvaja za saobracaj, trose se nenamenski. To je permanentan skandal.

Kakvo ce biti grejanje?

- To je pitanje o energetskom sistemu Republike. Nadam se da nece biti nikakve opstrukcije od strane onih koji su do sada snabdevali grad.

Vec se cuje da ce Republika, koja je u vlasti socijalista, opstruirati grad. Da li mislite da ce tako biti moguce da se izazovu kolapsi u gradskom saobracaju, snabdevanju...?

- Mislim da nece biti opstrukcije u oblastima od zivotnog interesa gradjana, jer ce oni prepoznati da je to opstrukcija. Bice opstrukcije politickih organa. Mislim da ce biti velika opstrukcija Skupstine, pocev od opstrukcije njenog konstituisanja, pa sve do verovatno permanentnih zahteva da se ona raspusti i da se uvede prinudna uprava. Ja mislim da ce vec na prvoj sednici socijalisticki klub i klub radikala zajednicki postaviti zahtev da se ne konstituise skupstina Beograda i da se odmah uvede prinudna uprava.

Na politickom planu ce biti ogromnih opstrukcija, a u medijima satanizacija velikih razmera. Ali, na nivou elementarnih zivotnih potreba nece se nista desavati: suvise je osetljiva socijalna situacija. Kada bi Beograd eksplodirao u revoltu, pitanje je sta bi se posle toga desavalo.

Da li je istina da cete ponuditi Covicu da bude premijer gradske vlade?

- Ne, mi nemamo nikakvog razloga za to. Mi cemo sa Covicem razgovarati i zahvaliti mu na onome sto je uradio za grad. Ja mu i sada zahvaljujem. Ne sme da bude i nece biti nikakvog diskontinuiteta u sustinskim stvarima, znaci u programima razvoja grada. Bice samo drugacijeg menadzmenta. Znaci, bice mnogo samostalniji menadzment i pojavice se neki programi koji odgovaraju senzibilitetu nase koalicije. Na primer, programi za omladinu: postojace nekoliko velikih centara u kojima ce omladina moci da se besplatno obucava na kompjuterima, da se prekvalifikuje, dokvalifikuje...

Pravicemo koncept zivota u gradu koji vise odgovara evropskoj politici, koju mi zelimo da vodimo, a manje kineskoj koju je vodila Socijalisticka partija. Ni u kom slucaju necemo reci: " Oni su poceli da grade metro, zato cemo mi da prestanemo. " Naprotiv, sve sto je uradjeno, a sto je od znacaja za zivot grada, mi cemo da pohvalimo. Toga ima dosta. Mislim da je jedan deo upravljanja gradom bio korektan, jer smo mi u ovom gradu ziveli i kako-tako smo se prevozili i grejali. Sve je to, ipak, funkcionisalo.

Opozicija je najavljivala " oslobadjanje " Studija B. NIN je pre mesec dana pisao da ce on biti ukljucen u sistem RTS- a ili da ce ga " privatizovati " socijalisticki direktori?

- Studio B treba da bude nezavisan. Oslobadjanje Studija B nece znaciti da ce Studio B postati glasilo opozicije i gradske vlasti, jer bi to ugrozilo njegov kredibilitet. Mislim da se Studio B u svojoj burnoj istoriji kretao od opozicione pristrasnosti do potpunog tonjenja u masineriju vlasti.

Mi cemo probati i bicemo vrlo odlucni u tome da vratimo zivot Studiju B i pokusacemo da napravimo neki dogovor cim konstituisemo vlast. Trazicemo razgovor sa vladom Srbije, trazicemo razgovor sa svima onima koji odlucuju i ponudicemo fer kompromis o svim stvarima gde moze da dodje do varnicenja.

Nama nije u interesu da destabilizujemo ni Beograd ni Srbiju, jer mislimo da ako gradjani pocnu da shvataju da svojim glasom, svojom voljom, mogu nesto da urade, ako ovi koji su na vlasti shvate da to za njih ne znaci batine i zatvor, onda cemo bez velikih lomova izaci iz ovog vremena.

Sta cete uraditi ako je Studio B vec u vlasnistvu RTS?

- To je nelegalno. Skupstina grada je osnivac i Skupstina grada kao osnivac i vlasnik mora da da saglasnost za to. Ta skupstina u svom regularnom mandatu nije dala saglasnost. Ona je vlasnik 51 odsto i ne moze se nekome oteti vlasnistvo koje ima. Oni mogu da kazu i da je zgrada Skupstine grada presla u vlasnistvo Predsednistva Srbije.

Mi ocekujemo da ce Studio B biti onemogucavan ometanjem frekvencija, osporavanjem dozvola. Znaci, ne ocekujem da ce to biti drasticno: da dodje milicija i kaze - ne damo da udjete u Studio B. Ali, ponavljam, mi zelimo da postignemo kompromis koji ce se sastojati u tome da Studio B bude zaista nezavisan.

Ovo je trenutak da svoju politicku kulturu pokazu i opozicija i vlast. Medjutim, sve sto se desava sa ponistavanjem izbora, daleko je od toga. Da li ste imali kontakte, vi i Vuk Draskovic, sa Milosevicem ovih dana? Prica se u Beogradu da je bilo tih kontakata?

- Nismo imali. To je bila vise jedna logicka konstrukcija, u smislu da ako su oni rekli u nedelju u 21 sat da su izbori bili regularni, da su dobili izbore i da nema prigovora sa birackih mesta, ako je Milosevic to rekao, to bi moglo da znaci da se ponistavanje te izjave i ponistavanje izbora ne dogadja sa voljom onoga koji je vec izjavio da su izbori bili potpuno regularni. Jer, ovo sto se sada radi pokazuje da izbori uopste nisu bili regularni.

Ako je vlast organizovala izbore, a jeste, ako je stamparija " Politike " stampala glasacke listice, ako su clanovi birackih odbora iz SPS i JUL-a citavu izbornu proceduru drzali pod svojom kontrolom i ako je to bilo neregularno, onda znaci da su oni namerno izazvali neregularnost i predsednik drzave koji stiti drzavu po ustavu mora o tome da se izjasni.

Onaj ko gradjane ponistavanjem izbora ubedjuje da njihovi glasovi ne znace nista, otvoreno ih poziva na ustanak i kaze im: ako hocete bilo sta da uradite, dignite ustanak. To je najteze krivicno delo u svakoj zemlji.

Znaci, ova vlast trenutno u Nisu, Jagodini, Uzicu, Pirotu, Novom Sadu, Pancevu, Beogradu, " poziva " narod da se digne na ustanak da bi odbranio svoj suverenitet. Mislim da je to monstruozna politika i nadam se da je to sada samo gubljenje kompasa u jednom trenutku, da se takva politika nece nastaviti.

Narod je odgovorio: " Ako hocete ustanak, imacete ustanak " , sto takodje nije dobro. Ali, jos gore bi bilo da su ljudi rekli - dobro, znaci, ne mozemo nista da uradimo, opet su nas prevarili, mi smo glasali i pobedili, pobeda je dokazana i oni su nam je naknadno uzeli. Znaci, nasa volja ne znaci nista. To bi nas uvelo u jedan dugi period rezignacije, gubljenja volje i ja mislim definitivnog propadanja kao nacije.

Sta mozete da postignete u velikim gradovima za koje svi kazu da su ruinirani i da nema prave vlasti u njima? Vlast se nalazi u Republici. Sta ce biti ako nista ne postignete do republickih izbora (krajnji rok decembar '97)?

- To jeste izazov: malo vlasti, mnogo odgovornosti. Medjutim, jedna sociologija vlasti u Srbiji bi pokazala da ni u jednoj instituciji nema vlasti, ni u Republici, ni u parlamentu, ni u saveznoj drzavi, ni u vojsci, ni u policiji. Svuda je prazna ljustura vlasti. I postoji, paralelno, struktura neformalne moci, koja se na licnoj osnovi, na osnovi finansijske mafije, na osnovi policijskih veza, na osnovi politicke lojalnosti uspostavlja i koja je fakticko stanje. U tom faktickom stanju gradovi imaju veliku tezinu samom cinjenicom da u njima zivi veliki broj ljudi. Ako gledamo tu neformalnu strukturu moci, gradovi su vrlo visoko, oni su moguca izvorista moci.

Dva miliona ljudi cine ogroman potencijal. Mi da imamo Republicku skupstinu i Saveznu skupstinu, isto nemamo moci. Znaci, imamo vlast bez moci, jer moc ima onaj koji drzi u svojim rukama banke i odluke koje se donose iza zatvorenih vrata.

Moracemo fakticku moc postepeno da institucionalizujemo, tako sto cemo sve izvore finansiranja postepeno da unosimo u fondove i budzete i da raspolaganje njima postane vidljivo, da se planovi o koriscenju tih para usvajaju javno, da se postepeno uspostavlja licna odgovornost.

Da li se plasite ponavljanja mahinacija koje su postojale u opstinama u kojima je opozicija imala vlast?

- Mislim da je partijska kontrola zakazala u svim tim slucajevima. Pre svega, nije bilo principa licne odgovornosti lidera.

Ja cu da insistiram da se u svim tim opstinama uspostavi licna odgovornost predsednika stranaka i vezana kontrola. Znaci, nijedan akt o koriscenju bilo kog javnog dobra nece moci da ide samo sa jednim potpisom i bez kontrole. Ako ide sa vise potpisa i ako oni koji su potpisali propuste nesto i ako se dese neke mahinacije, to znaci da nismo sposobni da promenimo koncept vlasti i onda je zaista svejedno da li zloupotrebljava Marjanovic ili zloupotrebljavam ja. Za narod je to potpuno svejedno.

To je jedna velika proba. Ako ne mozemo da uspostavimo sistem kontrole i discipline, znaci da je nas koncept promena u Srbiji previse ambiciozan i mi ni sami nismo na nivou tog koncepta. A ja sam uveren da jesmo. U svakom slucaju, mi imamo jaku volju da to uradimo i postigli smo saglasnost u nasoj koaliciji da to uradimo i da uspostavimo nestranacke kontrolne komisije, ekspertske, koje ce proveravati opravdanost svih tih dodela.

Uspostavicemo komisije za prituzbe gradjana, koje ce biti duzne da svaki slucaj prijavljene zloupotrebe ispitaju i koje ce imati pravo da ostvare uvid u dokumentaciju svih sluzbi.

Mi moramo od grada da napravimo izlog, gde ce se videti svaki potez i gde nece moci nesto da se uradi a da ne bude javno.

Mislim da je trenutno ta beogradska probudjena javnost jedini garant i jedini cuvar javnog interesa i da na karakter ljudi u ovom smutnom vremenu ne mozemo mnogo da se oslonimo. Nasi ljudi su siromasni i imaju mnogo problema. Novac je veliko iskusenje u siromasnim drustvima.

Nas sistem u Srbiji je takav da su ogromna bogatstva data administraciji na upravljanje. To je vrlo privlacan mamac. Znaci, sve klasicne mehanizme kontrole vlasti moramo da aktiviramo da se ne bismo obrukali, jer to bi bila dozivotna bruka.

Da li se vama cini da je euforija opozicije ipak isuvise velika, s obzirom na sve izborne rezultate?

- Opoziciona vecina je ogromna, samo se ona falsifikuje. U Nisu, Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, kao jedina cetiri grada koji imaju taj status u Srbiji, mi imamo dvotrecinsku vecinu.

Odakle vam ta vecina koja se nije pokazala u prvom krugu?

- Mislim da je prvi krug dobijen medijskim ratom i nasim osakacenim imenom, potpunim nerazumevanjem ljudi o kakvoj alternativi se radi.

Bez pomoci medija mi nismo uspeli ljudima da objasnimo da te promene koje zelimo sadrze sansu za njih, a ne samo rizik, jer su ih ovi toliko lupali u glavu da je svaka promena rizik. Najbolje je da se ne menja nista i da Milosevic i dalje potpisuje, jer ako opozicija dodje to ce da bude haos. Na lokalnom nivou to ljudi gledaju sa manje dramatike.

Na nivou drzave potrebna je ipak jedna drzavnicka argumentacija koja moze da ide samo posredstvom globalnih medija. Malo je kontraproduktivno, a i paradoksalno kada o uredjenoj drzavi govorite na trgu pred dvadeset hiljada ljudi koji razne stvari skandiraju. Vi ste tu zapravo iz hajducke tradicije, a ne iz drzavnicke. Ono sto vi pricate, ljudi dozivljavaju u kontekstu u kome pricate i to nije bas drzavnicki. Kada Milosevic sedne u fotelju, sto god kaze, i da ne kaze nista, to je drzavnicki. Jer to jeste taj kontrast. Nasa je krivica samo u tome sto smo pristali na izbore pod tim medijskim uslovima. Tu je nasa velika krivica i odgovornost i ja je preuzimam delimicno. I tu vezu izmedju forme i sadrzaja nisam tako jasno video.

Koalicija " Zajedno " opstaje ili ne opstaje? Kostunica je unutra ili izvan?

- Da, SPO i Demokratska stranka, kao osovina, opstaju. Ja sam licno ulozio u to ne samo mnogo energije, nego je to bio moj projekat za 1996. i 1997. godinu. Mi smo u vrhu stranke, analizirajuci poslednjih sest godina, doneli zakljucak da bez ujedinjavanja te pozicije " centra " i bez nastupanja gradjanske demokratske opozicije na jednoj listi protiv udruzene levice i udruzene desnice nemamo sansi.

Znaci, to sto smo uradili pre nekoliko meseci bila je svesna investicija za koju mi nismo znali kada ce doneti rezultate, ali smo znali: ako ista donese rezultate, onda ce to doneti...

Da se nije dogodilo ovo cudo na lokalnim izborima, vi bi bili najveci gubitnik u celoj prici?

- Ne bih.

Koalicija " Zajedno " bi se raspala dva dana kasnije?

- Ne, ona se nije raspala posle prvog kruga. Programska koncepcija koju smo mi imali, a to znaci vizija sta ce se dalje desavati, bila je ona snaga koja je posle poraza 3. novembra sacuvala koaliciju i koja je omogucila da u drugom krugu idemo u jos jacu kampanju nego u prvom.

Najveci uspeh je u tome sto smo mi tu poziciju centra jasno osvojili za sebe. Mi nismo uspeli da je promovisemo dobro i zbog toga nismo postigli veliki uspeh. U svakom drustvu, pa i u nasem, ta pozicija centra ima vecinu. Znaci, nama su ucinili uslugu i ljudi iz SPS i radikali sto su svoje pozicije ekstremno zaostrili i sto ovi idu sve vise levo a ovi sve vise desno. To je taj kapital koji mi imamo i ne smemo da ga ispustamo.

Republicki izbori bice i predsednicki izbori. Ko je kandidat koalicije " Zajedno " za predsednika Srbije?

- Ja nisam. Mislim da je u ovom kratkom roku u kome se svi ovi izbori dogadjaju, potrebno podeliti poslove. Ja sam preuzeo na sebe da onaj deo politicke infrastrukture koji podrazumeva Beograd i velike gradove i operacionalizovanje ekonomskog i socijalnog programa. Nemam ni ambicije, a ni mogucnosti da se sada promovisem kao kandidat za neke drzavne funkcije. O tome cemo tek razgovarati. Koalicija ce imati svoga kandidata.

To je onda Vuk Draskovic?

- Razgovaracemo o tome. U svakom slucaju, imacemo svog kandidata. Mozda cemo i bojkotovati izbore, zavisi i od toga da li ce Ustav biti na silu menjan i da li ce se Milosevic samo jos jednom pojaviti bez obrazlozenja kao kandidat i da li ce on ici na savezni nivo. Znaci, zavisi od mnogih elemenata. U svakom slucaju to pitanje ce biti reseno vrlo lako.

Mislim da su mnogo vazniji republicki izbori u smislu dobijanja podrske gradjana u onim mestima gde cemo mi imati vlast za nekoliko meseci. To je sedam izbornih jedinica. Znaci, ako mi u Nisu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Uzicu, gde cemo imati svoje predsednike opstina, svoje clanove vlada, izadjemo sa njima kao poslanickim kandidatima i ako oni za tih sest-sedam meseci zaista pokazu da umeju to da rade i ako oni budu izabrani, onda prvi put imamo Republicku skupstinu kao kompetentno telo.

Moja ambicija je da tom planu posvetimo najvise vremena, a ovaj drugi deo trenutno apsolutno nije u mojoj vizuri i mom razmisljanju.

Dragan Bujosevic