2397, 06 DEC 1996

Pravda na prekretnici

Probudjena savest

Zasto su sudije Vrhovnog suda Srbije protiv ponistavanja drugog kruga izbora; sta pravnici misle o prikrivenoj diktaturi; da li ce Ustavni sud odbaciti odluke opstinskih sudova i Vrhovnog suda

Od kako je pravnika u ovoj zemlji, duze od jedan i po vek, nije se dogodilo da sudije najviseg suda javno dignu svoj glas u odbranu sudstva i sudske profesije. Upravo je to ucinilo pet sudija Vrhovnog suda Srbije upucujuci dva pisma javnosti preko dnevnih listova " Nasa Borba " i " Politika " ( " Politika " ih nije objavila) u kojima iskazuju duboko neslaganje sa manipulacijama i zloupotrebama sudova i sudija u Srbiji povodom ponistavanja drugog kruga lokalnih izbora.

Jedno pismo javnosti je uputio sudija Vrhovnog suda Srbije dr Zoran Ivosevic licno a drugo grupa od pet sudija Vrhovnog suda Srbije: Milan Subic, Milovan Dedijer, dr Zoran Ivosevic, mr Leposava Karamarkovic i Radoslav Cosic. Mada se na ovakav gest odlucilo samo pet sudija Vrhovnog suda (Vrhovni sud Srbije ima oko 50 sudija), njihove izjave imaju izuzetnu tezinu jer je rec o vrlo iskusnim sudijama i skoro celom jednom odeljenju Vrhovnog suda. Sudija Dedijer je predsednik Gradjanskopravnog odeljenja a svih petoro su, inace, predsednici sudijskih veca.

Mamurluk

U obracanju sudije Ivosevica jasno se uocava da se ceo tekst zasniva na onome kako slovo Ustava i najvisih jugoslovenskih zakona glasi i kako bi ono moralo u praksi da se tumaci. On insistira da se i u zivotu, a ne samo u normativnom svetu ostvari ustavna podela na tri ravnopravne grane vlasti - zakonodavnu, izvrsnu i sudsku.

" Sudstvo je jos uvek u mamurluku jedinstva vlasti. Nije se emancipovalo kao posebna vlast, niti je postalo partner zakonodavnoj i izvrsnoj vlasti. Te vlasti i dalje impresioniraju sudstvo svojom politickom voljom, tako da u kriticnim momentima svog delovanja nema dovoljno snage, a ni hrabrosti, da bude na visini ustavnog polozaja. Ono je, i u slucaju izbora za organe lokalne samouprave, ostalo u metezu dnevne politike " , kaze u pismu dr Ivosevic.

Da bi sudstvo uspelo da se odvoji od svog ranijeg mentaliteta mora da, smatra Ivosevic, bez icije pomoci savlada tri ozbiljne prepreke. Prva bi bila nerazumno iskljucenje Vrhovnog suda Srbije, i svakog viseg suda, iz postupka izbora sudija, sto za posledicu ima zabrinjavajuci kvalitet sudjenja. Tu su i uvredljivo niske plate sudija, zbog cega je oko 700 sudija napustilo sudijski poziv. Ova prepreka bi se prevazisla suzbijanjem kompleksa nize vrednosti u odnosu na zakonodavnu i izvrsnu vlast i suzbijanjem uslovnog refleksa da se u " osetljivim predmetima " osluskuje sapat dnevne politike i " postupa po naredjenju " .

Kada je druga prepreka u pitanju - odnos prema pravnoj normi - sudija Ivosevic kaze: " U nas je pedeset godina vladala ideoloska dogma, uzdignuta na nivo nauke, da je pravo 'volja vladajuce klase'. U pluralnoj drzavi, zasnovanoj na pravima i slobodama ljudi i socijalnoj pravdi, Lenjinov aforizam 'Zakon je mera politike' mora biti zamenjen Protagorinom sintagmom 'Covek je mera svih stvari'. Zato sudovi u iznalazenju smisla pravne norme ne treba da tragaju za voljom vladajuce klase nego za opstom pravdom, tim vecitim prirodnim zakonom. Njihove odluke sve vise moraju biti pravicne, a sve manje klasne. Pravo mora prestati da bude klasno, da bi postalo pravicno. Vrhovni sud, kao poslednja barikada pravde, mora postati i cuvar moralne savesti drustva. "

Kuraz

Kod trece prepreke, ne prihvatajuci da sudska vlast bude kontrolisana od bilo koje druge vlasti, sudija Ivosevic insistira na njenoj odbrani i ravnopravnosti: " Za sudiju, tog 'zivog pravednika', 'subjektivne odgovornosti', 'inzinjera prava' ili 'umetnika zakona', kako su ga sve nazivali, ne sme da postoji nikakav autoritet osim pravne norme i pravde. On mora biti sposoban da se odupre svim pritiscima, jer samo tako moze sacuvati dostojanstvo suda i vlastiti dignitet. Takvom sudu jedino i moze biti poveren civilizacijski zadatak da zavisno sudstvo jedinstva vlasti prevede u nezavisno sudstvo podele vlasti. "

U savladjivanju ovih prepreka, za sudiju Ivosevica, " Vrhovni sud nije, nazalost, imao snage i kurazi da birackom telu prizna ono sto mu pripada na osnovu rezultata izbora. "

U obracanju petoro sudija Vrhovnog suda Srbije, teziste je stavljeno na odbranu sudijske, a samim tim i pravnicke profesije, jer su se izuzetno osetili pogodjenim sudskim odlukama o ponistavanju drugog izbornog kruga, nacinom na koji su donete i nacinom na koji su te odluke bile primljene u javnosti. " Nije nam nimalo lako i osecamo se veoma ponizavajuce kada znamo da kolone ljudi prolaze pored zgrade naseg suda sa uzvicima 'lopovi, lopovi' uz masovno bacanje jaja i lupanje prozora. Strasno nas boli i saznanje da se ispred nekih sudova u Srbiji pale svece sa uzvicima 'pravda je umrla'.

Ne znamo nijednu zemlju u kojoj su sudije generalno nazvane lopovima. Naprotiv, u vecini zemalja sveta, a pogotovo u Evropi uvek kada se zeli utvrditi istina po bilo kom pitanju, to se poverava sudijama kao casnim i postenim ljudima cija ih profesija sama po sebi obavezuje da se iskljucivo drze istine. "

U nedostatku relevantnog obrazlozenja, narocito u odlukama Vrhovnog suda Srbije, ovih petoro sudija zakljucuju: " U svakom slucaju sudijski poziv nije lopovski, niti to moze i sme biti, bez obzira koja je partija na vlasti. Ako se utvrdi da takvih sudija ima u nasim redovima, onda im nije mesto medju nama i mi se od njih u potpunosti ogradjujemo. "

Paravan

Oba pisma su naisla na izuzetan odjek i podrsku u javnosti. Nisu izostali ni komentari strucne, pravne javnosti. Za sudiju Ustavnog suda Srbije Slobodana Vucetica izjave sudija Vrhovnog suda Srbije imaju izvanredan znacaj ne samo u pravnom vec i u moralnom i politickom smislu. " Licno verujem da je to stav ogromne vecine sudija. Zato ocekujem njihovo masovno javno izjasnjavanje u prilogu ustavnosti i zakonitosti, pravde i pravicnosti i u prilog podrske izjavama njihovih kolega iz Vrhovnog suda.

Masovno i grubo bezakonje u toku proteklih lokalnih izbora u Beogradu, Nisu i u mnogim drugim gradovima Srbije, koje je, nazalost, formalnopravno 'ozakonjeno' odlukama pojedinih sudskih veca, spada u najteze oblike krsenja Ustava i zakona jer ovde je rec o ponistavanju Ustavom garantovanog birackog prava ogromnog broja, a u Beogradu, Nisu i drugde cak vecine gradjana, kao osnovnog politickog prava i to od strane organa drzavne vlasti koji su upravo duzni da stite to pravo. Ukoliko sudstvo i sudije, s obzirom na stalnost svojih funkcija, ne iskoriste priliku da sacuvaju svoju nezavisnost, bice poruseno najvaznije i poslednje uporiste Ustava, pravde i demokratije a svi gradjani, ukljucujuci i sudije, postace bespomocni podanici jedne bahate i neodgovorne vladajuce politicke vrhuske. "

Svima je jasno da je cinom sudija Vrhovnog suda Srbije pokrenut proces individualizacije sudijske funkcije, kaze profesor dr Dejan Popovic sa Pravnog fakulteta u Beogradu: " Iza odredjene odluke uvek moraju stajati ljudi sa imenom i prezimenom, koji se ne mogu sakriti iza institucije. To je posebno vazno u uslovima kada se moze govoriti o kriptodiktaturi, diktaturi koja se sprovodi instrumentima prava. U takvim sistemima politicki pritisak se vrsi prema pojedicu, najcesce predsedniku suda, koji dalje obezbedjuje sprovodjenje dobijenih naloga a zatim se svi ucesnici tog nasilnog postupka zaklanjaju iza paravana suda.

Izjave petoro sudija najviseg suda u Srbiji, dakle, ne samo da predstavljaju gest kojim se na njihovim primerima brani cast sudijske profesije, nego pokazuju da se kriptodiktatura ne moze sprovoditi ako postoje ljudi od integriteta u institucijama drzave. Kada bi bilo vise ovakvih postupaka vlast bi se suocila sa skucenim izborom: ili da proglasi da izmedju nje i naroda vise nema posrednika, ili da pristane na standarde demokratije koji su danas u Evropi opsteprihvaceni. "

Debakl

Slicno misljenje dele i drugi pravni strucnjaci. Tako za profesora Ustavnog prava dr Pavla Nikolica " stavljanje sudstva u sluzbu rezima, sto se na najotvoreniji nacin pokazalo poslednjih dana, predstavlja potpuni debakl pravne drzave i do kraja i formalno razotkriva autoritarni karakter rezima " . Profesor dr Vojislav Stanovcic sa Fakulteta politickih nauka istice veliko raspolozenje strucne pravne javnosti da se nepristrasno utvrde cinjenice i istina, kako bi se ispostovala narodna volja. " Cuo sam da ce i Savez udruzenja pravnika imati sednicu na kojoj ce raspravljati neka sudska resenja vezana za ponistavanje izbora. Neophodno je to uciniti na miran nacin, u skladu sa Ustavom i zakonima, kako ne bi doslo do daljeg zaostravanja izmedju vlasti i opozicije i izmedju naroda i vlasti, sa teznjom da se svi uzdrze od akata koji bi uveli nasilje kao sredstvo resavanja ove situacije. Pravnicka i politicka javnost je orijentisana u tom pravcu. Zeli da se uputi u sve cinjenice, materijale, odluke i resenja, kako bi se utvrdilo pravo cinjenicno stanje. A kada se ono utvrdi, vrlo je lako primeniti pravne propise. Tada je potrebno da sudije samo budu autonomne, nezavisne i hrabre kako bi ispunili zahteve Ustava koji ih obavezuje. "

I deset sudija Krivicnog veca Okruznog suda u Beogradu zahtevalo je hitno zasedanje kolegijuma svog suda i zatrazilo na uvid sporne odluke Gradske izborne komisije. " Ako se utvrdi da su nase kolege zloupotrebile sudijsku funkciju i okaljale sudijsku cast, insistiracemo na njihovoj javnoj odgovornosti. To ce podrazumevati razresenje, jer mi nikome ne dajemo blanko pokrice " , rekao je sudija Miroslav Todorovic.

Gradjansko pravo

U Pravnoj sluzbi koalicije " Zajedno " ne kriju zadovoljstvo zbog pisama sudija Vrhovnog suda i odjeka koji su ona izazvala. Profesor Pravnog fakulteta i jedan od clanova ove sluzbe, dr Vesna Rakic-Vodinelic, smatra da su nastojanja Pravne sluzbe koalicije " Zajedno " , pre svega na pravnom terenu, sredstvima koja ovaj pravni poredak dopusta, dozivela podrsku i od strane sudija najviseg suda. Pre svega zato sto je u vrlo kratko vreme, u poslednjih nekoliko dana, videla presude u kojima je veoma malo pravnicke argumentacije, a u mnogo vecoj meri politicke. " Posebno mi je zadovoljstvo da se ove sudije Vrhovnog suda sve bave gradjanskim pravom. Buduci da sam i ja civilista (bavi se gradjanskim pravom) cini mi posebnu cast da su ljudi, koji se bave tim vrlo komplikovanim i slozenim delom prava kao sto je gradjansko pravo, zapravo pokazali svoj kvalitet. Njihov licni kvalitet uvek je bio nesporan sa stanovista struke i to je ono prvo sto valja istaci bas kada je ovih pet ljudi u pitanju. "

Poslednja sansa Prvog opstinskog suda da iz ove mucne pravne situacije izadje cistog obraza, jeste usvajanje tuzbe koalicije " Zajedno " za ponavljanje postupka pred ovim sudom, uz dokaze da Gradska izborna komisija sudu nije predocila potpuni zapisnik o svom radu. U tom slucaju treci izborni krug bi bio ponisten a ovaj sud bi radio u postupku pune jurisdikcije. Razmatrao bi, verovatno, samo osnovane prigovore na drugi izborni krug. Sansa, ipak, nije iskoriscenja. Prvi opstinski sud u Beogradu je odbio tuzbu koalicije " Zajedno " (u sredu), sa obrazlozenjem da je zapisnik potpisao samo predsednik Izborne komisije Radomir Lazarevic a ne i clanovi komisije.

Stoga ostaje mucno pitanje - kako je ovaj sud mogao odobriti dalji rad Gradske izborne komisije i njenog predsednika Lazarevica i zakazati treci izborni krug za lokalne izbore i pored njihovih kardinalnih propusta?

Zato i protestuju sudije.

A o obrazu svih sudija iz ove price nesto ce konacno reci Ustavni sud Jugoslavije pred kojim ce se naci zahtev za ocenu odluke opstinskih i Vrhovnog suda Srbije.

# SLOBODAN IKONIC



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.