STUDENTI

Nema povlacenja, nema predaje

Katarina Kostic: " Nama su i roditelji rekli - izdrzite. Ne pitamo vas ni za izgubljenu godinu, ako bude izgubljena. Bolje je izgubiti i jednu studentsku godinu, nego ceo zivot "

Svi znaju da beogradski studenti vec tri nedelje demonstriraju ulicama (i bulevarima), ali malo se zna kako je sve pocelo. Dusan Popovic, student trece godine filmske i televizijske rezije, prica kako je bilo.

- Bio je petak, dvadeset i drugi novembar, kad su u Studentskom gradu prvi studenti poceli da se okupljaju i gundjaju. Onda im je direktor Studentskog grada zapretio da ce ostati bez mesta u domu i nezadovoljstvo je posle pocelo da se siri na fakultete. Na mom Fakultetu dramskih umetnosti u ponedeljak dvadeset i petoga, ujutru, nekoliko ljudi potpisalo je proglas o protestu. Nasli smo se u sali, kasnije, a oko jedan po podne nas pedesetak uputilo se, pesice, preko Brankovog mosta, na plato ispred Filozofskog. Bila je to prva grupa studenata koja je izasla na ulice, a onda je sve krenulo svojim tokom.

Prvoga dana nije bilo nikakve organizacije, sve je doslo spontano, a dva dana kasnije formiran je Organizacioni odbor sa namerom da ostvari saradnju sa celim univerzitetom. I bi tako.

Da li ovaj studentski protest ima neke veze sa onim od pre cetiri godine? Ima li u njemu danas onih studenata koji su bili na celu plisane revolucije?

- Nikakve veze mi nemamo sa njima. Niti se oni sa nama druze. Oni iz devedeset i druge mislim da su danas sa kengurima, koalama i Eskimima - kaze Ivan Bender, student cetvrte godine Muzicke akademije (violoncelo).

Prva podrska studentima Fakulteta dramskih umetnosti stigla je od Udruzenja dramskih umetnika Srbije. Od tada, u svim pozoristima, pred pocetak predstave cita se studentski proglas.

Student Ivan Bender kaze da su mladi ljudi, koji ce vrlo brzo postati glavna intelektualna snaga Srbije, osetili uzasan otpor, gotovo gadjenje, prema izbornoj kradji i da nije bilo te sile na svetu koja je mogla da ih odvrati od pobune.

- Pogazeno je najsvetije demokratsko pravo coveka, da na izborima kaze sta hoce i koga hoce. I mi smo morali reagovati. Medju nama je najvise onih koji nemaju nameru, kao ranijih godina, da se predaju, da uzmu pasose i krenu u beli svet. Ne pristajemo na izgon iz rodjene zemlje. Onda, dosle su i njihove sramne izjave da smo varvari, rusitelji Beograda, divljaci, Hitler-jugend... I nas je revolt bio normalan moralni odgovor na njihov nemoral - kaze Bender.

On dalje kaze da je greska nazivati ovaj rezim totalitarnim. Zna se sta je totalitarizam. Ovde danas vlada tiranija. Sta je to ako nije tiranija kad dve trecine narodne volje jedan covek prebrise za sekundu? A za razliku od ranijih diktatora, koji su se oslanjali na mlade, u Srbiji postojeca diktatura racuna uglavnom na starce.

Da li su stariji ljudi u Srbiji zauvek izgubljeni za demokratiju? - Tesko je to reci. Znam samo da su i mnogi od njih za promene, ali oni u glavi imaju kalup i ukalupljene odgovore na sva pitanja. Oni u glavi nemaju aparat za razmisljanje, nego televizor. Ono sto nauce od Erteesa, to im je - kaze Bender.

Nas sagovornik Dusan Popovic kaze kako nije rec o tome da li oni razmisljaju ili ne, nego mnogi nasi ljudi nemaju ni premisu za razmisljanje. I slaze da razmisljaju svojim televizorom, a ne glavom.

Kako vreme vise prolazi, sve je ociglednije da se protest studenata potpuno uhodao i da sve ide kao voda ladna. Moze li jedna mladost, jedno politicko neiskustvo, toliko ozbiljno da radi? Ili, jos jasnije, da li postoje ljudi od znanja koji vuku konce, koji usmeravaju studente? Ima li pravih scenarista, ko je glavni reditelj?

Svi studenti odlucno kazu - ne! Nema toga. Sve rade sami, a pomazu im jedino njihovi profesori. I naglasavaju da su vrlo ponosni na rektora Darinku Matic-Marovic, zbog one njene sjajne izjave, koju smatraju blanko kartom za studentski protest. I narocito naglasavaju dekana Fakulteta muzicke umetnosti Srdjana Hofmana, za koga u ovom trenutku nemaju ni plaketa ni zlatnih medalja, ali naci ce nacina da mu se oduze. Jer, dao im je sobu, kompjuter, faks...

Opet se vracamo na one demonstracije od pre cetiri godine, jer su one, kao sto je poznato, bile plisane i plisano su se i zavrsile. To je valjda i bio razlog sto danasnji studenti nisu dozvolili glumcu Branislavu Lecicu nedavno da govori.

Pre cetiri godine Katarina Kostic bila je student prve godine psihologije (sad je na trecoj godini muzikologije) i kaze ona da je onda fakultet bio zatvoren, u njemu su studenti spavali, to je sve pomalo licilo na javnu kucu, trosena je energija na gluposti, umesto da se cuva za ulice.

- Na fakultetima smo tada drzali iscrpljujuce govorancije, svojstvene ovoj vlasti, i ceo bunt otisao je zajedno sa bujicom reci, u Crno more. A da li postoji opasnost da se umorimo? Ne. Mislim da ne postoji. Nama su i roditelji rekli - izdrzite. Ne pitamo vas ni za izgubljenu godinu, ako bude izgubljena. Bolje je izgubiti i jednu studentsku godinu, nego ceo zivot, posle, sa ovom vlascu - kaze Katarina.

Na pitanje - zasto studentski protest nije prisao protestu koji vodi koalicija Zajedno, nasi sagovornici to objasnjavaju sledecim recima: prva recenica njihovog prvog proglasa kaze da je njihov protest nadstranacki.

- Dakle, ne radi se o " sacici izmanipulisanih, najgorih, profasistickih elemenata... " (dopisite sami), nego je rec o osvescivanju " grupe " od cetrdeset hiljada studenata koja svakoga dana sparta Beogradom (upoznajte svoj grad da biste ga zavoleli). I zahvalni smo ovoj vlasti sto nas je tako lepo napala i u nama probudila revolt - kaze Katarina.

Kakvim se sve smicalicama sluzi rezim ne bi li podvalio studentima? Kaze Ksenija Stevanovic, druga godina muzikologije:

- O da, rade na tome da nas pocepaju. Bace kosku i gledaju sa strane sta se desava. Konkretno? Pa, ubacili su u nase redove svoje ljude, kazu da su i oni studenti, ali po sitnim detaljima, postupcima, recima, mi ih prepoznajemo. Evo sta rade: pisemo neki proglas koji pocinje recima - Mi studenti... Onda se neko od njih javlja i pocinje pricu o pravopisu. Da li se Mi studenti... pise bez zapete ili sa zapetom izmedju Mi i studenti... I onda su u stanju da o tome " diskutuju " , kao njihovi stariji drugovi, satima. Nametnuli su, ovih dana, visesatnu " diskusiju " o tome da li je Langu, bivsem francuskom ministru trebalo otkazati gostoprimstvo, izviniti mu se ili dati odlikovanje. Moze to da zamori, ali mi se ne damo.

Milos Zatkalik, docent muzicke akademije, od prvog dana je na strani studenata i kaze kako profesori mozda i nece oboriti ovaj rezim svojim potpisima, ali od 2 700, koliko ih u Beogradu ima, 1 700 je potpisima dalo podrsku studentima.

Mnogi su zajedno, i slicni su im ciljevi i sa onima iz Zajedno, ali kad bi se njihovi protesti spojili, izgubila bi se autonomija univerziteta a i studenti vise ne bi bili studenti. I zasto bi dva jaka fronta bila slabija od jednog? To je njihov odgovor koaliciji Zajedno, na predlog o ujedinjenju.

#Petar Ignja