Strajkovi

Sludjeni ljudi

Radnici znaju da zive lose, da ne rade, ali im je rezim omogucio " sigurno " , makar i fiktivno radno mesto

Iako poslednjih dana beogradski demonstranti sve cesce porucuju zaposlenima, koji im masu sa prozora svojih preduzeca, " sidjite s terase, dodjite u mase " - organizovan izlazak radnika na ulicu i dalje se iscekuje. Radnici koji bi, po sopstvenoj oceni, mogli da svakoga dana na ulice izlaze nabrajajuci nove razloge svog nezadovoljstva, i u cetvrtoj nedelji protestnih okupljanja uzdrzavaju se od pruzanja javne podrske demonstrantima, a na demonstracije dolaze radije po pozivu politickih nego sindikalnih lidera.

Vec pocetkom protekle nedelje, neizlaskom na ulice radnika IMT-a, bilo je jasno da ce " talas radnickih strajkova " , najavljivan za drugu nedelju decembra, biti znatno manji od ocekivanog. Razlozi leze delom u poslovicnoj podeljenosti radnika (u opciji su tri sindikalne organizacije najcesce suprotstavljene), delom u losoj koordinaciji po preduzecima (dok neke fabrike vec strajkuju, neke tek najavljuju strajkove, sto zahteva i postovanje odredjenih zakonskih procedura, recimo one o obaveznih deset dana koji moraju da prodju od najave strajka do konkretne obustave rada, naravno uz mogucnost da se u medjuvremenu postignu dogovori sa poslodavcima i vladom) ali i zbog toga sto se radnicima ovih dana, kako je primetio Nebojsa Savic, predsednik sindikata livaca novobeogradskog FOB-a, " dele neke pare " .

Radnici IMT-a koji su trebali da " probiju led " i prvi, u ponedeljak (9. decembra) krenu ka Terazijama, neprijatno su iznenadili a pomalo i razocarali svoje sindikalne predstavnike i samog predsednika Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Dragana Milovanovica, jer su ovi obecavali da ce na ulice Beograda izvesti hiljade nezadovoljnih radnika. Od 1 200 radnika IMT-a okupljenih u fabrickom krugu samo je pedeset podrzalo predlog da se izadje na ulicu (protiv je glasalo 35). Iznenadjenje je bilo tim vece sto je drugog decembra oko dve hiljade radnika prisustvovalo zboru na kome je odluceno da se otpocne sa strajkom i na kome je utvrdjena strategija obustave rada. Pocetkom nedelje, medjutim, vise od hiljadu radnika cutalo je pred predlogom da se izadje na ulicu.

" Kada smo pozvali radnike da ipak krenemo u setnju pridruzilo nam se stotinak njih, ostali su se razisli " , prepricava dogadjaje Dragan Milovanovic. " Mislim da kod radnika preovladava strah od neizvesnosti. Posle nevidjene propagande kojom su bombardovani ljudi su pomalo sludjeni. Znaju da zive lose, da ne rade, ali im je ovaj rezim omogucio 'sigurno' radno mesto pa makar bili i fiktivno zaposleni. Radnici ocigledno misle da je i to nesto i ne veruju da nesto moze brzo da se promeni. Ovakvim ishodom covek mora biti razocaran; radili smo sa ljudima, drzali zborove, stampali materijale... Mi cemo nastaviti sa radom, pokusacemo da nadjemo drugi nacin da animiramo ljude. Radnici su propagandom sa druge strane ubedjeni da ne treba da mesaju svoje ekonomske zahteve sa politikom, ali cemo mi krenuti sa novom strategijom, ici cemo samo na to da radnici moraju da se bore za demokratiju pa cemo videti da li ih taj momenat dotice vise od ekonomskih pitanja. " Na slican nacin, iza zatvorenih vrata, odvijaju se strajkovi " Krusika " , " Teleoptika " , " Sumadije " , " Gazele " .

Za utehu sindikalistima moze da posluzi veliki broj radnika koji se pojedinacno ili u grupama pridruzuju demonstracijama. Od pocetka protesta u koloni pobunjenih gradjana vijore se zastave Nezavisnog radnickog sindikata " Gradske cistoce " kao i Sindikata vozaca Gradskog saobracajnog preduzeca (clanovi Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata). I dok prvi dolaze na demonstracije organizovano ali posle radnog vremena, drugi podsecaju da njihov strajk traje vec mesec dana i da je samo privremeno bio prekinut akcijom gradonacelnika Beograda Nebojse Covica i organa gradskog SUP- a. Osim setnji kroz grad vozaci GSP-a se okupljaju i na zborovima u okviru svojih pogona. Uporedo sa njima na strajk se pripremaju i clanovi sindikata " Nezavisnost " . " Vec 26. novembra pozvali smo svoje clanove da daju podrsku legalno izabranim organima vlasti, a sestog decembra odlucili smo da najavimo strajk. Ovih dana dogovaramo se sa ostalim sindikatima (u GSP-u ih je sedam) jer zelimo da izadjemo sa zajednickim zahtevima " , istice Milan Simic, poverenik " Nezavisnosti " u GSP-u. " Medjutim, kada je rec o strajku, nasi zahtevi nisu politicki. Mi imamo jako mnogo zahteva a najvazniji su uslovi rada, bezbednost, plate... "

Proglasom od 28. novembra i parolom " Cela Srbija mora da stane da bi krenula " i Granski sindikat metalaca " Nezavisnost " pozvao je svoje clanove i sve metalce u Srbiji da stupe u generalni strajk i pridruze se protestu studenata Beogradskog univerziteta, koje su izabrali zbog njihove stranacke neopredeljenosti.

" U osnovi nasih strajkova, koji su u fazi najave, su ekonomsko-socijalni zahtevi ali je jasno izrazena i nasa podrska zahtevima za priznavanje rezultata drugog izbornog kruga " , istice Milan Nikolic, predsednik Granskog sindikata metalaca " Nezavisnost " . " Politicka previranja poklopila su se sa propascu nase privrede. Podsecam da od celokupnog metalskog kompleksa (oko 450 000 zaposlenih) danas radi nekih deset odsto i to uglavnom u infrastrukturi. Umesto da traze resenje za golgotu metalaca, vlasti prete da ce od 1. januara iduce godine otpustiti jos oko milion i po radnika. U takvim uslovima tesko je organizovati ne samo rad nego i strajk. Da biste organizovali strajk morate imati zaposlene a kako-kad ljudi mesecima ne rade. Moram da kazem da ljudi ne znaju ni kom sindikatu da veruju. Mi se ubismo dokazujuci da ne vodimo niciju politiku osim svoje, radnicke. "

Ovaj sindikat najavljuje strajkove radnika " 21. maja " iz Rakovice, Fabrike odlivaka i modela sa Novog Beograda, " Ikarusa " . Osim njih na strajk se pripremaju i radnici Valjaonice bakra i aluminijuma iz Sevojna, Fabrike kablova iz Jagodine, nekoliko preduzeca nekadasnje " Zastave " a u strajku su vec radnici Masinske industirije iz Nisa. " Ako se sada ne oglase metalci ce izumreti kao dinosaurusi, ali sa strajkom ide tesko " .

Milivoje Armus, predsednik " Beotaksija " i Zoran Ristic, predsednik Udruzenja " Zuti taksi " imali su ovih dana puno posla da svojim clanovima najpre sugerisu a onda i strogo zabrane da se pridruze protestima studenata. Dok je Milco Ristovski, predsednik Sindikata taksi vozaca i autoprevoznika " Nezavisnost " preko popularne Devedeset dvojke apelom " ne dozvolimo da nas drugi vozi " pozivao kolege da se pridruze studentima, celnici " Beotaksija " su preko interne radio stanice zabranjivali kolegama da se pridruze koloni. Prica se da su pale i pretnje otkazima. Tako je strajk taksista propao ukoliko se ne racuna Ristovski koji svaki dan, na celu kolone studenata, lagano vozi svoj " sitroen " . " Prvog dana bilo je oko sto taksista koji su hteli da se pridruze demonstrantima. U kolonu se ubacilo tridesetak, ostale je milicija zaustavila a potom je stigla i naredba iz 'Beotaksija'. Ne razumem odsustvo solidarnosti kod naseg sveta. Zasto se ne ugledaju na Grke? Tamo kad se strajkuje strajkuju svi " , istice Milco Ristovski.

Isprovociran " uzurpacijom gradjanskih prava i nepostovanjem Ustava i demokratskih principa " oglasio se jos jedan esnaf - Savez dramskih umetnika Srbije.

Na mnogobrojne zahteve da se glumci prikljuce protestima, radikalniji su zahtevali da se trajno zatvore sva pozorista, ovo udruzenje se oglasilo najpre proglasom a potom i odlukom o jednodnevnom neigranju predstava sto ce biti protest protiv " haosa u kome se nasla Srbija posle drugog izbornog kruga " . Ni dramski umetnici, po definiciji gradjanski daleko osvesceniji, nisu se slozili u nacinu na koji treba izraziti protest.

Pouzdano se zna da nije strajkovalo pozoriste u Krusevcu, kao i da se u Beogradskom dramskom predstave ne igraju " zbog tehickih poteskoca " . Odluku Risticevog KPGT-a da se sou nastavi opstruirala je Eva Ras odbijajuci da 10. decembra odigra svoju ulogu u predstavi " Sarajevske price " .

I dok u Savezu isticu da se oni ne bave politikom vec " politika na najgrublji nacin svima nama " , Ljubisa Ristic zamera kolegama sto se bave stranackim stvarima. " Ukoliko Savez ne prestane sa vrsenjem pritiska na svoje clanove i pokusajem da se pretvori u aparat politickih stranaka ljudi koji drugacije misle i koji hoce da se mimo politike bave umetnoscu, morace da osnuje svoje udruzenje. " Vecina ja ipak podrzala odluku svog udruzenja, predstave nisu igrane a za dane koji slede najavljeno je novo saopstenje. Umetnici nisu kao ostali, primecuje se, " pozoriste ima znacajnu ulogu u toj meri da je igranje nekih predstava korisnije od bilo kakavog strajka " .

# LjUBICA GOJGIC