Sta ce uraditi vojska

Na mestu - voljno

Generali Ojdanic i Kovacevic, koji su se pojavili na proslom kongresu SPS-a, pomaknuti su sa svojih pozicija

Vojska Jugoslavije je ovih dana u zizi interesovanja svetske i domace javnosti, predmet nagadjanja, spekulacija i kalkulacija raznih stranaka i politicara, prozvana i prozivana na skupovima i u medijima. Dok zapadni mediji svrstavaju Vojsku Jugoslavije medju " stubove aktuelne vlasti " , opozicioni politicari joj se lagano udvaraju, ili je tek uzgredno spomenu na demonstracijama u Beogradu. Uglavnom, veliko je interesovanje sta misli, i sta ce uciniti vojska.

Poznati belgijski vojni komentator Luj Vandenberg ocenio je u oktobarskom broju lista " Soldzer " ( " Soldier " ) Vojsku Jugoslavije visokim ocenama, kao armiju koja se od svih zemalja bivseg Istoka, koje su u tranziciji, " najbolje snasla, ocuvala svoju snagu i sprecila rasprodaju i sverc svoje imovine " . Belgijski novinar pise " da je vojska onaj deo jugoslovenskog drustva koji je najmanje kriminalizovan, da je to segment koji najmanje potresaju afere i korupcionaski skandali " . U konkurenciji armija Bugarske, Rusije, Ukrajine, Belorusije, Madjarske, Slovacke, Ceske, Rumunije i Poljske, Vojska Jugoslavije dobila je prvo mesto na rang-listi kvalitete belgijskog lista " Soldzer " .

Naravno, aktere domacih zbivanja u Jugoslaviji ta ocena belgijskog vojnog strucnog casopisa nece mnogo impresionirati, ali tu ocenu moraju da postuju svi, i vlast i opozicija.

Koliko, zapravo, jugoslovenski politicari uopste poznaju probleme armije i koliko su armiji licno skloni, tesko je proceniti, ali sve ankete javnog mnjenja govore da od svih institucija jugoslovenskog drustva narod najvise poverenja ima u vojsku. To potvrdjuje i odlican odziv kada je u pitanju regrutacija i veliki broj kandidata za upise u vojne skole i akademije. Po svemu tome, krizu identiteta i hipoteku JNA, za koju nije iskljucivi krivac, Vojska Jugoslavije uspesno je prevladala.

Da li, dakle, sadasnji politicki dogadjaji namecu vojsci i imperativ politickog opredeljivanja? Mogu li do toga da dovedu neki drugi, eventualno dramaticniji dogadjaji? Vojska i ovih dana radi svoj posao potpuno normalno, nije bilo nikakvog podizanja borbene gotovosti na visi nivo, a glasine o tome obicne su spekulacije. Medijska prozivanja armija zasada ignorise, a pojava penzionisanog kapetana Milutina na jednom od mitinga opozicije " obradjena " je u vidu ogradjujuceg saopstenja. No, da bi se shvatila sadasnja pozicija Vojske Jugoslavije, mora se poznavati i priroda i polozaj armije u jednoj pravnoj, visepartijskoj i demokratskoj drzavi.

Direktno ucesce vojske u politickom zivotu zemlje nije dozvoljeno u visepartijskim i parlamentarnim sistemima. Oruzane snage moraju da budu politicki neutralne. Za vreme predsednicke kampanje u SAD ni Demokratska ni Republikanska stranka nisu imale svoje delegate sa epoletama. Dakle, Vojska Jugoslavije mora da bespogovorno menja svoju potcinjenost i sluzi svakoj administraciji, onoj koja je sada na vlasti, ili opoziciji kada dodje na vlast samo zato sto su tako odlucili biraci vecinom glasova. Postoje nepromenjivi simboli demokratije, a najvazniji od njih sastoji se u tome da takvi nezaobilazni instrumenti drzave, kao sto su oruzane snage i specijalne sluzbe, sluze citavom narodu, a ne nekakvoj pojedinacnoj partiji. To je, uostalom, i svetska civilizacijska praksa.

Naravno, u drustvu u kojem je ispolitizirano sve i svasta, depolitizacija vojske teze se prihvata, jer su tradicionalisticki stavovi jaki. Bivsa JNA dva puta je direktno pomogla Socijalistickoj partiji Srbije i aktuelnoj vlasti: prvi put u predvecerje prvih visestranackih izbora u Srbiji u decembru 1990. kada je tadasnji savezni sekretar za narodnu odbranu general Veljko Kadijevic dao intervju mojoj malenkosti (steta sto nista od onoga sto je u intervjuu obecano-nije uradjeno) i drugi put kada su tenkovi izasli na ulice Beograda u martu 1991. Generali JNA kasnije su mi se zalili da kada je taj " dug " trebalo da bude vracen konkretnom podrskom politicara u danima kriticnim za JNA - to se nije dogodilo... Umesto toga, 150 generala i admirala pod hitno je penzionisano. JNA je trebalo da plati ceh razbijanja SFR Jugoslavije...

Moze li se 1996. ponoviti mart 1991. izlaskom tenkova na ulice? Razlicit je medjunarodni kontekst, kako politicki, tako i vojni, razlicite su i unutrasnje jugoslovenske politicke prilike. Vojska Jugoslavije se depolitizovala i departizovala, dvojica generala koji su se pojavili na proslom kongresu vladajuce SPS, generali Ojdanic i Kovacevic, pomaknuta su sa svojih pozicija, jedan je penzionisan, a drugi je dobio manje vaznu duznost. Njihovo pojavljivanje na kongresu jedne politicke partije nije dobro primljeno u armijskim redovima, i usledila je jasna potvrda politicke neutralnosti Vojske Jugoslavije.

Sadasnji jugoslovenski vojni vrh vecinom cine generali predstavnici tehnicke inteligencije armije. To su sve generali-inzenjeri sa titulama doktora i magistara i svi su generacijski povezani, jer su zavrsili nekadasnju Vojnotehnicku akademiju u Zagrebu: generali Dimitrijevic, Milovanovic, Borovic, Vujcic, Cekovic... Nacin njihovog razmisljanja razlikuje se od klasicnih oficira iz trupe, tako da imaju mnogo veci politicki senzibilitet. Sigurno je da oni ne bi hteli da vojska ni pod kojim uslovima izadje iz svojih kasarni, osim spoljnjeg napada, elementarne nepogode, ili vezbe, ali im i medjunarodne okolnosti idu naruku. Kod god bi se sada odlucio da upotrebi vojsku za unutrasnje politicke obracune, morao bi da razmisli kako ce to biti protumaceno u Vasingtonu. Zivimo, nazalost, u novom svetu i parole o unutrasnjim stvarima jedne zemlje sebi danas moze da dozvoli samo NR Kina. U Evropi nista vise nije unutrasnja stvar jedne zemlje. Naravno, ako se zeli biti deo te Evrope...

Vojska Jugoslavije, dakle, nastavlja da zivi svoj zivot u uslovima nametnute " racionalnosti vojnog budzeta " . Armija opet nije dobila para koliko je trazila, ali i to je ocekivano u jednom opstem siromastvu. To sto plate za profesionalne pripadnike vojske stalno kasne, i to je nesto sto traje. Hiljade porodica vojnih lica, koji su dosli iz republika koje su otisle iz Jugoslavije, i dalje zive u kasarnama, improvizovanim vojnim objektima i po podrumima. Drama tih ljudi traje i vojni vrh mora da stalno misli gde pronaci neki stan vise da se ta situacija olaksa.

S druge strane, oficiri i podoficiri svedoci su brzog i enormnog bogacenja nekih slojeva drustva upravo u vreme kada su ti isti oficiri i podoficiri ostajali bez icega od imovine. Ocekivati u takvim okolnostima da armija izadje na ulicu i sredjuje stvari za ovoga ili onoga - vise je od iluzije.

Vojska Jugoslavije treba da smanji svoje brojno stanje po ugovoru o konvencionalnom razoruzanju u Evropi (CFF). Mnogi pukovi, bataljoni i cete - nestace. Decenijama je bivsa JNA bila uzorna armija, obuka dobra, nastup uverljiv. Onda je dosao rat i raspad Jugoslavije i svojevrsni vakuum.

Sada svi znaju da transformacija vojske nije jednostavan proces, ali jos niko od politicara nije jasno rekao kakvu jugoslovensku vojsku zeli za 21. vek. Od vojnika se ne moze ocekivati i zahtevati da sami sebe motivisu. To je duznost i obaveza politicara. Taj vakuum moze dovesti i do zakljucka " da se spremnost za eventualno vojno angazovanje ne moze automatski i u svim okolnostima i pretpostaviti " ... Kada vojska nije placenicka, onda regruti razmisljaju da li su tretirani kao placenici ili su na raspolaganju u svako doba za sve poslove i zadatke.

Mnogi profesionalni pripadnici armije imaju osecaj da ih drustvo uopste ne razume, a u nekim kategorijama postoji i gubitak poverenja u politicare. Drugi to karakterisu kao " porazavajucu nesigurnost politicara " . Mnogi se pitaju zasto na sednicama Vrhovnog saveta odbrane na jednoj strani stola sede svi clanovi Saveta iz Srbije, a na drugoj svi iz Crne Gore. Kakav je to Vrhovni savet odbrane kada se clanovi gledaju preko stola kao da razgovaraju dve medjunarodne delegacije?

U 21. vek Vojska Jugoslavije ce uci brojcano manja, ali njeni generali zele da ona bude mocnija i opasnija nego ikada. Greske iz proslosti opominju da se vec sada mora stvarati slika nacina funkcionisanja vojne organizacije i 30 godina unapred. Treba ispitati kakve ce biti karakterne osobine vojnika koji ce braniti ovu zemlju 2015. i 2025. godine. Iskustva nedavnih ratova pokazala su da pesadijski bataljoni u sukobu veceg intenziteta ne mogu da operisu sa manje od 800 ljudi, da padobranska brigada vise nije dorasla resavanju nekog regionalnog problema, da su tenkovi i dalje vazni, i da je od vitalnog znacaja nadmoc u vazduhu. To je ono cime treba da se bavi Vojska Jugoslavije, a ne Miletom Ilicem i drugima...

Nacionalnu bezbednost Jugoslavije ne treba shvatiti samo kao zastitu od spoljnog napada, ili oslanjanje samo na " misice " . Nacionalna bezbednost ove zemlje, to je pre svega stabilnost, postojanost drustveno-politicke situacije, stabilan razvoj drustva. U takvom ambijentu i Vojska Jugoslavije gleda svoje mesto, i nisu joj potrebni nikakvi izleti u politicke sfere. Kada na saveznim izborima pobede stranke sadasnje opozicije, za nove lidere bice na Surcinu postrojen bataljon Garde sa crvenim tepihom. To su postulati demokratije.

Kada gospodja Vesna Pesic javno pita generala Perisica, nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije, " da se izjasni " , onda ona ocito nije citala njegov autorski tekst u listu " Kombat " od 16. juna 1996. gde general-pukovnik Momcilo Perisic jasno kaze: " Zajednicko za sva vremena je da se vojska izgradjuje po meri potreba drzave, ali i da se drzava odnosi prema vojsci kao osnovnoj snazi svoje odbrane - otadzbinski. Motivacija ljudi i naroda u celini za odbranu otadzbine uvek je zavisila u prvom redu od vrednosti koje su vladale u toj drzavi. Niko nije sa voljom spreman da se bori za spas vrednosti otudjenih od coveka-naroda. Ako drzava ne uspostavi sistem vrednosti koje narod prihvata, ne vredi mnogo model vojne organizacije i drzave, a odbrana ostaje samo problem aktuelne vlasti. Tada vojska ostaje sredstvo drzave, a ne instrument celine drustva i garancija njene uspesne odbrane. "

U svakom vremenskom trenutku reci generala Perisica imaju vrednost i aktuelnost, pa i sada. Vojska Jugoslavije armija je svih njenih gradjana bez obzira na to u kojoj su partiji, jer je i Jugoslavija gradjanska drzava po Ustavu. Armijska sila nece se koristiti u borbi za vlast, to ce stranke morati da rese drugim nacinom i parlamentarnom borbom. Zbog toga vojsku treba ostaviti na miru da se bavi svojim poslovima u materijalnoj oskudici, a ne pozivati je u ovo, ili ono saveznistvo. Istina, nikad se ne zna sta sve mogu nametnuti dogadjaji ukoliko situacija ode ispod svake moguce razumne i demokratske kontrole. U tom slucaju, i armiji ce biti tesko da po svaku cenu ostane u kasarnama.

Sto se tice nacelnika Generalstaba, general-pukovnika Momcila Perisica, treba imati poverenja u njegov hladnokrvan stav i precizno vodjenje vojske. General Perisic je sportista, padobranac sa 45 skokova, nema stomak... Dovoljno da mu vojnici veruju...

# MIROSLAV LAZANSKI