" ZUTA REVOLUCIJA " U RS

EKSER ZA SLOBU

Mogu li Srbi u Bosni po treci put za pet godina spasiti Milosevica

Nikada jos vodjstvo Republike Srpske i vladini mediji zapadno od Drine nisu javno pokazivali tako razlicito interesovanje za neku politicku stvar kao sto se dogadja povodom aktuelnog ulicnog protesta u gradovima Srbije. Dok su se predstavnici vlasti na Palama - sem izuzetaka koji potvrdjuju pravilo i onih koji po prirodi funkcije ne mogu bas da ne kazu nista - odlucili za cutljivo cekanje, srpski mediji u Bosni o " zutoj revoluciji " izvestavaju na udarnim mestima, gotovo sasvim antimilosevicevski opredeljeni.

Sve to naravno, jos nije prilog tezi o iznenadnom procvatu nezavisnog novinarstva u RS. Jos manje se moze govoriti o taktickom opredeljenju tamosnjih politicara da instruisu novinare drzavnih glasila kako da govore umesto njih. Stvar je, naime, mnogo prozaicnija i podloznija dramskoj nego politickoj logici. U medijima RS jos avgusta 1994. godine zakucan je ekser sa imenom predsednika Srbije Slobodana Milosevica. On, medjutim, nikada na tom ekseru nije istinski visio iz prostog razloga sto je fascinacija Milosevicevom politickom snagom i umecem vladanja za vise od dve godine nadzivela ljubav poslednjeg medju srpskim ujediniteljima i njegovih sledbenika s Pala. Sada, kada se verovanje u Milosevicevu politicku besmrtnost pokazalo kao stvar prostog sujeverja, novinari na Palama i u Banjaluci setili su se onog eksera od pre dve godine i, koliko god zadrzavali sumnju u politicku korektnost i umece lidera koalicije " Zajedno " , tesko skrivaju uzbudjenje verujuci da osluskuju zvona koja zvone onome kome pripisuju odgovornost za sve sto ih je poslednjih godina snaslo.

- Uvek kada studenti izlaze na ulicu i demonstriraju, to govori da su sloboda i demokratija ugrozeni - najdirektnija je, po obicaju, bila predsednik RS Biljana Plavsic, koju je na to mesto preporucilo i to sto je prva sa leve strane Drine u predsedniku Srbije " prepoznala " veceg ljubitelja viskija nego teritorija. Podrsku studentima uputio je i poslanicki lider u Parlamentu BiH Slobodan Bijelic. " Zelim da istrajete u odbrani svojih zahteva i tako pomognete u resavanju problema srpskog naroda u dejtonskoj BiH " , kaze se u njegovom telegramu, koji je u Beograd stigao jos prvih dana protesta.

Upadljivo je da su i Plavsic i Bijelic izbegli da direktno podrze i koaliciju " Zajedno " , sto se tumaci njihovim trajnim animozitetom prema " ratnom " stazu Vesne Pesic i Vuka Draskovica. Uprkos tome, medjutim, srpski zvanicnici su se, podrzavajuci studente, jasno opredelili koga izmedju Milosevica i " Zajedno " smatraju manjim zlom.

Da se zivom vuku jos ne meri rep, upozorio je srpski predstavnik u troclanom Predsednistvu BiH Momcilo Krajisnik, cija izjava je, za onoliko koliko je neodredjenija, autenticnija od Plavsickine i Bijeliceve, buduci da dolazi iz neposrednog centra odlucivanja u RS. Ocenjujuci dogadjanja u Srbiji kao " jedno od najneprijatnijih pitanja za predstavnike RS u ovom trenutku " , Krajisnik je odbio da se neposredno opredeljuje za jednu od strana i rekao: " Strepimo zbog toga sto se sve ono sto se tamo desava moze izroditi u krvoprolice i zelimo da se to pitanje sto pre resi, jer je ono izrezirano u trenutku kada je prestala aktivna uloga Srbije na implementaciji Dejtonskog sporazuma. "

Kao odgovor na pitanje sta zapravo znaci ova pitijska recenica pragmaticnog Krajisnika, mogla bi da posluzi skorasnja ocena akademika Milorada Ekmecica, jednog od retkih intelektualaca za koga se jos moze reci da ima uticaja na odluke vodjstva RS. Komentarisuci za SRNU dogadjaje u Beogradu, Ekmecic je u Solunu na jednom medjubalkanskom simpozijumu istoricara predvideo da ce oni " dovesti do daljeg osamostaljenja rukovodstva RS, cime ce prestati potreba da se RS stalno brani od pokusaja destabilizacije iz Beograda " .

Nastojeci da ne bude previse direktan, Krajisnik, po svemu sudeci, Milosevicevo slabljenje vidi kao sansu da proglasi kraj " aktivne uloge " predsednika Srbije u primeni mirovnog sporazuma. Ostaje, medjutim, trajno nejasno koga Krajisnik vidi u ulozi rezisera - zapadne sile, kojima Milosevic vise nije potreban, Milosevica samog, koji te iste sile testira zavrtanjem sloboda u Srbiji, ili pak opoziciju, koja, setajuci Srbijom, proverava Milosevicev rejting na Zapadu.

Sta na beogradskom Andricevom vencu o svemu tome misle, naravno, nije poznato, ali da ce biti ucinjeno sve da se iznenada proglaseno punoletstvo RS jednim potezom prekrizi, to ne dolazi u pitanje. Jer, uloga " nezaobilaznog faktora " , svesni su u okruzenju predsednika Srbije, poslednje je sto ga jos preporucuje zapadnim partnerima. Zbog toga je proteklih dana i ulozio toliko truda da protivnike predstavi kao nacionaliste kalibra onih na Palama, pa je Djindjicu definitivno stao u grlu onaj vo sa Jahorine, a Draskovicu sopstveni knjizevni opus sa nacionalnom ornamentikom.

Dobro obavesteni ekspert za Balkan na Kraljevskom institutu u Londonu Dzonatan Ajl saglasan je da se Miloseviceva rola u Bosni privodi kraju i da se teziste njegovog medjunarodnog polozaja prebacuje na Srbiju, gde stoji neuporedivo losije. Ovaj analiticar veruje da SAD i Evropa menjaju stav prema predsedniku Srbije iz prostog razloga sto je Milosevic dao Zapadu sve sto je mogao dati. " Sada Amerika i Evropa zakljucuju da Milosevic nikada nece izvrsiti ekonomske i politicke reforme u Srbiji, koje su neophodne za stabilizaciju Srbije i Balkana " , kaze Ajl.

Moze li Bosna po treci put za poslednjih pet godina spasiti Milosevica, pitaju se oni kojima je jos u secanju devetomartovski nastup 1991. godine Radovana Karadzica i gorljiva podrska bosanskih Srba Milosevicu u izbornoj trci protiv Milana Panica dve godine kasnije. Nikome na Palama danas ne pada na pamet da ucini isto, ali im ne treba ni objasnjavati da bi se u zavisnosti od procene o (ne)predvidivosti njihove reakcije na buduca dogadjanja Zapad definitivno mogao opredeliti za ili protiv Milosevica. Drugim recima, stepen Krajisnikove nervoze u arbitrazi o Brckom, zakazanoj za februar, mogao bi da bude direktno proporcionalan verovatnoci za nastavak zapadne podrske Milosevicu. Sve ostalo moglo bi ostati tek u domenu pustih zelja na Palama, Dedinju ili Terazijama.

Zeljko Cvijanovic