Radnicka klasa danas

SMUTNJE I PODVALE

Svi koji ocekuju da radnici konacno udju u igru i preokrenu rezultat, verovatno ce se nacekati

" Dodji, pogledaj, tisina je kao na Lescu " , upozorava Nikola, radnik novobeogradskog IMT-a sa dvadesetpetogodisnjim radnim stazom, pre ulaska u halu, u kojoj se nekada nedeljno sklapalo i vise od dvesta traktora (danas se mesecno proizvede pedesetak). " Nema nas mnogo na poslu a i ovo sto vidis prepolovice se posle dorucka. Mnogi dolaze samo zbog toga da bi besplatno jeli. Ovakvo cinjenicno stanje gotovo da obesmisljava sve pozive radnicima da se organizovano prikljuce protestima gradjana Srbije u borbi za uskracena zajednicka prava. Ocekivati da se na ulicama pojave radnici u plavim odelima, s jos svezim tragovima masinskog ulja na rukama, znaci verovati u socrealisticku sliku o proletarijatu.

Prema procenama sindikalnih centrala, oko milion radnika u Srbiji nalazi se na prinudnim odmorima, a vise od sedamsto hiljada radno sposobnih registrovano je na biroima pod sifrom " nezaposlen " . I zvanicna statistika belezi da je, u odnosu na 1989. godinu, danas u industrijskoj proizvodnji zaposleno cetvrt miliona manje radnika, a da s obzirom na istovremeni pad proizvodnje, jos trideset odsto zaposlenik predstavlja visak.

Varljivi minimalac, presedan u ekonomskoj istoriji, koji je deljen za " prinudno odmaranje " , sve je teze obezbediti. Isplate sve vise kasne, sve su mizernije (75 odsto novembarske plate u IMT-u iznosi oko trista dinara), ali se radnici grcevito bore za radna mesta, iako ona u ovom trenutku podrazumevaju samo pravo ulaska u fabricki krug ili sedenje pored masina koje odavno nista ne proizvode.

" Ljudi ne mogu da se pomire s tim da je sve zauvek gotovo. Nadaju se da ce nesto krenuti pa cuvaju radna mesta " .

Cinjenica da se, danas, za njihove interese bori vise sindikata nego ikad, mala je uteha a za neke i izvor nepotrebnog igranja radnim mestom. " Radnistvo je unisteno i to ne samo u materijalnom smislu. Kod dobrog dela radnika je unisten osecaj pripadnosti klasi, svest o svom polozaju i to je sasvim razumljivo. Kada neko pet godina ne radi svoj posao nego svercuje, preprodaje i bavi sa svim i svacim da bi preziveo, ne mozemo ocekivati da bude osvescen i spreman da se bori za interese svoje struke i poboljsanje svog polozaja " , objasnjava dr Darko Marinkovic, saradnik Instituta za politicke studije, clan ekspertskog tima UGS " Nezavisnost " .

Radnistvo se bori za fizicko prezivljavanje i, osim za tu borbu, malo je zainteresovano za bilo kakav drugi vid organizovanog delovanja. Pozivajuci svoje clanstvo da stupi u generalni strajk i pridruzi se borbi za politicke slobode koja se odvija na ulicama gradova, Rade Radovanovic iz sindikata " Nezavisnost " posebno je pozvao svercere, dilere, preprodavce da se prikljuce, cak osnuju sidnikate.

" Takvi su olaksali posao ovoj vlasti " , smatra Jovica Petrovic, radnik FOM-a. " Iz fabrika su najpre izbacivani najsposobniji, za koje se znalo da ce umeti da se snadju i van pogona. U radnom odnosu ostavljeni su ljudi pred penzijom i nesposobni kojima je svaka plata cist car. "

Za mnoge kolege radnici novobeogradskih fabrika kazu da nikada nisu presli Savu, objasnjavajuci da se oni bave poljoprivredom u okolnim selima. Fabrika i radno mesto, cak i fiktivno, sluze za regulisanje socijalne zastite i penzijskog osiguranja.

S druge strane, novca za kupovinu radnika vise nema, isplate kasne po pet i vise meseci pa je jedino efikasno sredstvo koje " hladi preostale usijane glave " sasvim ogoljena sila: sikaniranje predstavnika nezavisnih sindikata i pretnje otpustanjem. Kolektivni ugovori dali su direktorima preduzeca svu moc, izmedju ostalog i pravo da procenjuju koji radnici predstavljaju tehnoloski visak. Da rukovodioci vrlo rado koriste to pravo, ilustruje i prica iz kragujevacke " Zastave - Transport " . Tamo je jedan od direktora sa radnicima razgovarao tako sto je u jednoj ruci drzao putni nalog a u drugoj ispisnicu iz nezavisnog sindikata.

Zato i nije realno ocekivati radnicke pobune, bar ne u meri i na nacin kako se to radilo krajem osamdesetih, kad su radnici bili noseca snaga svakog " spontanog okupljanja " . " Rakovica je bila pretnja kada je u njoj radilo dvadeset hiljada radnika. Danas je to unakazena sredina u kojoj niko ne radi i gde je pre organizovanja strajka potrebno napraviti anketu koja ce pokazati koji procenat onih koji rade (a to nije ni trecina svih zaposlenih) hoce da se strajkom bori za svoja prava " objasnjava Dragan Matic, poverenik UGS " Nezavisnost " u " 21. maju " !

Mora se, medjutim, konstatovati da ni sindikati nisu nacisto kada i na koji nacin stupiti u strajk. Pregovaracke mogucnosti sindikalista veoma su ogranicene. " Rizikovati necijih trista dinara, ma kako to bedno zvucalo, velika je odgovornost u uslovima kada ljudi nemaju da jedu " , smatra Jovica Petrovic. Rukovodstva fabrika to znaju pa im je lako da minimalnim uplatama, ponekad i samo obecanjima, miniraju svaki pokusaj organizovanja radnicke pobune.

Sindikalni pluralizam u Srbiji je fiktivan. Zakon odobrava osnivanje sindikata, ali pregovara samo sa jednim - Samostalnim sindikatom Srbije. Ostali mogu da se, najcesce preko sredstava javnog informisanja, obavestavaju o ishodu borbe. Po oceni Darka Marinkovica, sindikalizam u Srbiji daleko je od svetskih normi i standarda ali to ne treba da cudi. " Normalno je da u ovakvim uslovima ne mozemo ocekivati snazan, autonoman sindikalni pokret. Mocni sindikati su u evropskim zemljama nastajali decenijama i podrazumevaju postovanje demokratskih principa, trziste, sindikalni pluralizam dakle, i odgovarajuce promene drustvenog okruzenja. "

Sve tri sindikalne centrale u Srbiji, po definiciji, zastupaju interese radnika, ali su sindikalna rukovodstva podeljena do te mere da je gotovo svaka saradnja iskljucena.

Savez sindikata Srbije nastao je preuzimanjem " po automatizmu " clanova nekadasnje jedine partijsko- sindikalne organizacije. Funkcioneri ovog sindikata jedini su koji se profesionalno bave radnicima, imaju krov (i sve sto uz to ide) nad glavom, bez problema ubiraju clanarinu... Najopipljiviji rezultati njihovog rada su nabavke prehrambenih proizvoda i ogreva, cime se cesto pokriva cinjenica da jedino ovaj sindikat ucestvuje u donosenju vaznih zakona koji se odnose na radnike (ovaj sindikat je radnicima " izborio " kolektivne ugovore i jednu od novijih uredaba kojom se prinudno odmaranje nastavlja i u 1997. godini, i sporni Predlog zakona o radnim odnosima i zaposljavanju vlada je usaglasavala sa samostalnim radnickim sindikatima) Sindikat ce ostati upamcen i po organizovanju strajkova koji su se bez izuzetka zavrsavali kolektivnom blamazom clanstva. Iako Tomislav Banovic, predsednik Veca Saveza sindikata Srbije, istice da je rec o " samostalnoj, autonomnoj i nezavisnoj interesnoj organizaciji zaposlenih " , ostale sindikalne organizacije i dobar deo clanstva smatraju ga " produzenom rukom rezima. "

S druge strane, UGS " Nezavisnost " , a narocito Asocijaciju slobodnih i nezavisnih sindikata, dve preostale sindikalne centrale, u pokusajima stvaranja imidza ozbiljne organizacije sprecava najpre etiketa simpatizera opozicionih stranaka. Iako clanstvo ovih sindikata raste, a oni ispunjavaju sve zakonske norme propisane za sindikalno delovanje, ipak ne ucestvuju u procesima donosenja bilo kakvih odluka. U najvecem broju preduzeca nezavisni sindikalisti se jos bore za priznavanje legitimiteta i ostvarivanje elementarnih prava, kakvo je pravo sindikaliste da odredjen broj radnih sati posveti sindikalnom radu, a da mu se oni plate kao da je radio za masinom (taj broj sati zavisi od broja clanova sindikata i povecava se na svakih 100 radnika). Zakon nalaze jednakost ali u praksi sve zavisi od operativaca - direktora. Oni liberalniji, koji predvidjaju neke promene, prihvataju i nezavisne sindikate. Njih je ipak manje, sindikat " Nezavisnost " procenjuje da u 90 odsto preduzeca u Srbiji njihovi clanovi nisu izborili ni neophodan minimum.

" Prvi papir koji smo potpisali bio je aneks kojim smo produzili vazenje pojedinacnog kolektivnog ugovora. To pravo izborili smo kao vecinski sindikat uprkos ignorisanju od strane vlasti " , istice Nebojsa Savic, predsednik sindikata livaca Fabrike odlivaka i modela.

" Tesko je pronaci zemlju " , smatra dr Darko Marinkovic, " u kojoj se toliko ostrasceno i beskrupulozno progone ljudi zbog sindikalnog rada. " Poslednji primer je hapsenje sindikalnog vodje vozaca GSP-a Dragoljuba Stosica. Zbog podrske Stosicu otkaz je dobio i Goran Stojiljkovic, predsednik Nezavisnog radnickog sindikata " Gradska cistoca " koji je pozivao clanove da u znak protesta izadju ispred Gradske skupstine. Ako bi se prethodnom i mogao pripisati poziv na remecenje javnog reda, za Sultana Aslanija moze se reci da je suspendovan ni zbog cega - jednostavno se usudio da u opstini Gora na Kosovu formira prvi nezavisni sidnikat. Slicno su prosli predsednik, potpredsednik i sekretar sindikata " Nezavisnost " u Nisu kada su najavili strajk. Nikada nisu vraceni na posao.

Ni sami radnici nisu nacisto sa svojim sindikatima. Nezavisni sindikati za tako nizak nivo svesti radnika optuzuju drzavni sindikat smatrajuci da je sindikalno organizovanje sveo na nivo deljenja svinjskih polutki.

Politika je presudan momenat koji nezavisnim sindikatima otezava posao. Na okruglom stolu " Sindikat i politicke stranke " , koji je odrzan u januaru 1996. u organizaciji savezne sindikalne centrale, konstatovano je da " sindikat ne moze biti nezainteresovan za politicke stranke u vreme odrzavanja izbora " . Naprotiv, u takvim uslovima njegova funkcija je da svoje clanstvo usmeri da " prepozna prave sadrzaje... odnosno da identifikuje stranacke angazmane u izgradnji ekonomski efikasnog, socijalno pravednog i demokratskog drustva " .

Iako je drzavni sindikat iznikao iz partije, od nezavisnih sindikata se trazi da se ograde od svih stranaka ako vec ne mogu da podrzavaju vladajucu. Radnici postuju takve preporuke histericno se braneci od svega sto nije zimnica, ogrev, plata. " Kao traze plate a vode nas da idemo za Vukom. Mi necemo da se nasi interesi mesaju sa politikom " , ostar je Vladimir Stojiljkovic, radnik IMT-a. Ipak, dodaje: " Izasao bih kada bi nas pozvao Seselj. "

Radnici IMT-a priznaju da je nezavisni sindikat Dragana Milovanovica jedini koji se konkretno bori za interese radnika ali je cinjenica da se njihov sindikalista slikao sa celnicima koalicije " Zajedno " , za mnoge dovoljno da sindikatu uskrate poverenje. Jednom politicar, uvek politicar, smatraju radnici, i opet podsecanje na drzavni sindikat. Radnici se secaju Dobrice Savica, sindikaliste drzavnog sindikata iz IMT-a koji je izveo radnike nekoliko puta na ulicu, avanzovao, dobio stan, funkciju i nikada se vise nije pojavio u fabrici. Malo je onih koji su spremni da veruju da bi neko drugi mogao da se drugacije ponasa.

Granski sindikati " Nezavisnost " , u naporu da sacuvaju svoju nezavisnost od politickih stranaka, ovih dana marsiraju sa studentima a Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata istrajava u koaliciji sa opozicijom podsecajuci da ovaj sindikat podrzava ekonomski program (sacinio ga je Dragoslav Avramovic) koji je ponudila koalicija a za koji veruju da ce pokrenuti i resavanje radnickih pitanja. " Ukoliko ne bude tako, mi cemo, naravno, biti opozicija i nasim sadasnjim koalicionim partnerima " , istice Milovanovic.

" U razvijenim zemljama Evrope postoji naklonost sindikata politickim partijama. U Engleskoj, kolevci sindikalizma, prvo je nastao sindikalni pokret pa je tek onda u okviru sindikata formiran politicki komitet da bi se iz njega krajem proslog veka formirala Laburisticka partija. U tome je razlika izmedju njih i nas. Kod nas je prvo stvorena partija pa iz nje sindikat " , objasnjava dr Marinkovic. " U Italiji postoje tri sindikalne centrale koje su bile naklonjene socijalistickoj, demohriscanskoj i komunistickoj partiji. Odnos snaga na politickoj sceni se manjao ali su sindikati uvek imali istu snagu jer su imali autonomnu poziciju u odnosu na te partije. "

Po Marinkovicevim recima, " sindikat jeste i politicka organizacija jer ima interesa da ucestvuje u svim pitanjima razvijenog drustva, u kreiranju strategije ekonomskog i socijalnog razvoja, poreske politike... Ako bi se sindikat danas s ovakvom ulogom drzave u ekonomskom zivotu ogranicio samo na plate i radno vreme, sam bi sebe marginalizovao. Sindikat nije apolitican, samo se za razliku od politickih stranaka ne ukljucuje u borbu za vlast. Sindikate uvazava svaka vlast iako ih nijedna ne voli, naravno, u razvijenim demokratijama, od koje smo, po, opstoj oceni, daleko. Sindikalni vremeplov zaustavio se kod nas na poslednjim decenijama proslog veka. "

# LjUBICA GOJGIC