Borisav Jovic, socijalista

NIJE IMPULSIVAN NEGO RADIKALAN

Slobodan Milosevic je sklon da sam donosi odluke, narocito kada misli da su ove neophodne a da ce izazvati otpor kod njegovih saradnika

Kako bi to rekao Borisav Jovic, socijalista, bivsi predsednik prethodne Jugoslavije, sa predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem " deset godina je jeo zajednicki hleb, provodio dane i noci " . Posle je Milosevic smenio Jovica s mesta potpredsednika SPS-a, ne rekavsi svom dugogodisnjem saborcu ni jednog jedinog slova.

Sa Jovicem, kome izlazi drugo izdanje knjige, koja je mozda bila i kljucni razlog njegovog smenjivanja, razgovaramo o nacinima Milosevicevog ponasanja u tri krizne situacije: 9. mart 1991, Vidovdanski sabor 1992. i novembar/decembar 1996. godine.

Da li za vas postoji slicnost izmedju tri relativno krizne situacije: 9. mart 1991, Vidovdanski sabor 1992. i sada, posle ponistavanja drugog kruga izbora, 17. novembar?

- Nisam sklon da pravim takve paralele. Svaka situacija ima svoje uzroke i specificnosti, i pre nego sto se svaka od tih situacija posebno oceni, tesko je praviti paralelu.

Devetog marta je mozda bilo najnapetije do sada, izvedeni tenkovi na ulice a vi ste optuzivani da je to bilo po vasem naredjenju. Konacno, pojavio se predsednik Milosevic na televiziji da objasni sta se dogadja.

- Ne vidim zasto idete unazad, zasto se ne koncentrisete na sadasnje stanje. To sto je bilo, to je bilo i to je razjasnjeno. A ovo danas je nesto potpuno drugo u odnosu na ranije dogadjaje i bojim se da se nece naci nikakav odgovor uporedjivanjem ili ocekivanjem da se pronadju slicna ponasanja aktera.

Zanimljivo je da vidimo kako je predsednik Milosevic reagovao u tri pomenute situacije. Devetog marta se obratio javnosti i upotrebio je i vojsku i policiju. Na Vidovdanskom saboru je rekao opoziciji: uredu, idemo na izbore. Ovog puta se obratio gradjanima Jugoslavije pismom americkom ministru spoljnih poslova. Vi ste bili svedok u sve tri situacije, u dve sasvim neposredan, i zbog toga je vazno da se vratimo malo unazad.

- Vi hocete time da analizirate licnosti ili analizirate ponasanje jedne licnosti. Ne mislim da je to primarno ovde. Ovde je primarno sta se fakticki desava, kakve su sada drustvene i istorijske okolnosti i sta bi bilo pametno uraditi, a sta ne bi bilo pametno uraditi. Prema tome, cak i da je potpuno isti covek koji odlucuje i da je potpuno mnogo sta isto, ipak ne mogu da se uporede te situacije.

Naveli ste u svojoj knjizi da je neke vrlo vazne odluke Milosevic donosio bez konsultacije s vama (upad u platni sistem SFRJ, ekonomska blokada Slovenije, prvi napadi na Antu Markovica). Vi ste tad bili predsednik Predsednistva Jugoslavije. Kako Milosevic u takvim situacijama odlucuje, da li se konsultuje sa nekim ljudima ili odluke donosi samostalno?

- Za taj period vi ste iz moje knjige mogli da vidite otprilike kako izgleda, kako je bilo, a da li se sada nesto promenilo, ja ne znam. U tom periodu, siguran sam da su neki uticaji mogli da se izvrse. Bilo je i situacija kada je sam donosio odluke, narocito onda kada on smatra da je ta odluka neophodna a da bi imao otpora prema toj odluci. Onda je izbegavao da se konsultuje.

Koliko je tacno uverenje da je predsednik Milosevic impulsivan, da u trenutku donosi odluku?

- Mozda se ne bi moglo reci da je impulsivan pa da u trenutku donosi odluke. Mozda bi pre moja ocena bila da je sklon radikalnim odlukama. Mozda on radikalne neocekivane odluke ne donosi u trenutku, mozda on dugo razmislja o njima, ali je sklon takvim zaokretima i takvim odlukama. To je bar moje misljenje. Ne mora da znaci da je ono najpouzdanije.

Uvrezen stav je, i opozicija ga stalno istice, da Milosevic dugo odlaze neku odluku, ne pristaje da ucini male ustupke da bi onda konacno morao mnogo da da. Umesto prsta, daje celu saku. - Moguce je da neko tako i misli.

Kao primer se navode sudbina Srba i Krajine, Bosna...

- Vrlo je tesko iz tih dogadjanja donositi takve zakljucke. Sto se tice Bosne i Krajine i uopste zastite interesa srpskoga naroda, ti koji tako zakljucuju nemaju dovoljno informacija kakve su sve okolnosti bile, tu ima mnogo stvari koje se mozda ni duze vreme ne mogu ni kazati... Licno ne verujem da je ucinjen neki nagli zaokret zato sto mu je tako odjedanput palo na pamet, nego zato sto su iscrpljene sve mogucnosti da se drugacije ponasa. Nemam ja nikakvoga razloga da branim Milosevica. Ne bi bilo fer na tom primeru zakljucivati da je, eto, sada njemu odjednom palo na pamet pa je nesto predao ili lose uradio. Ne, stvari su sazrevale vojno, materijalno, politicki, i kao i sve u zivotu, prerastanje iz jednog stanja u drugo, iz kvantiteta u kvalitet. Ima trenutaka kada se moze uraditi samo jedno, ono sto se mora.

Da li to znaci da je Milosevic lose predvidjao sta ce se dogadjati, da on nije kao dobar sahista video deset poteza unapred.

- Meni smeta uopstavanje. Vi hocete da povodom sadasnje postizborne situacije nadjete generalni odgovor za eventualne njegove buduce poteze na osnovu nekih ranijih dogadjaja. Ne mislim da je to moguce.

Kada je Milosevic bio najsnazniji? Da li je bio podjednako jak, mocan, siguran u sebe u ove tri situacije? Cini se da je najsigurniji bio na Vidovdanskom saboru, da je tada bio potpuno uveren u svoju pobedu.

- Pa moguce da je tacno. Verovatno da je i najteze vreme bilo negde 1991. godine, 9. mart, ne samo zbog 9. marta ovde nego zbog opsteg stanja u zemlji. Nad glavom smo imali problem raspada zemlje, problem zastite srpskoga naroda u drugim republikama, potpunu konfuziju u rukovodstvu Jugoslavije i u Vojsci Jugoslavije, konfuziju koja je nastala separatistickim odlukama u republikama i stvaranjem nekih nacionalnih vojski koje su i pocele na neki nacin da deluju. Onda se tu bilo isprecilo i pitanje otimanja vlasti u Srbiji. Jednostavno, opsta konfuzija u Srbiji u vezi sa formiranjem srpske vojske, uvazavanjem ili neuvazavanjem savezne vojske. Ta situacija je bila daleko visedimenzionalna nego sve kasnije. U to vreme je bilo kao moda rusenje svih tih rukovodstava u Istocnoj Evropi. A nije mnogo proslo ni od dogadjaja u Rumuniji, na koje se, meni se bar cini, tadasnje opoziciono rukovodstvo u Srbiji dosta ugledalo i mislilo da moze isto tako da zavrsi stvar. Te okolnosti su bile najteze i najdramaticnije. Moze biti, ja stvarno ne mogu to da tvrdim, moze biti da su sve te okolnosti delovale na sve nas, a svakako i na Milosevica da bude mnogo vise zabrinut nego sto je u kasnijim fazama bio. Verovatno je onda bio najvise bespomocan s obzirom na to da Srbija jos nije bila sredila unutrasnju politicku scenu, da institucije nisu jos prakticno pocele da deluju da bi se mogao na njih osloniti. I unutrasnja bezbednost bila je relativno slaba, nismo imali odgovarajucu policiju, izuzev na Kosovu. Tada je, po mom misljenju, od strane organa vlasti bila i potcenjena cela ta situacija sta se sve moze dogoditi, bilo je i gresaka, pa je doslo do eskalacije velikih razmera. Te okolnosti nisu se kasnije nikad ponovile. Uvek govorim o okolnostima koje su razlicite. I nije stvar u tome da evoluira covek, mozda i on evoluira, nego je stvar u tome sto su razlicite prilike u kojima on mora razlicito i da reaguje.

Odgonetnite veciti spor: ko je 9. marta naredio da tenkovi izadju na ulice Beograda? Jedni kazu vi ste, drugi kazu Milosevic, treci kazu Kadijevic?

- O tome sam napisao u knjizi ono sto je trebalo. Nemam ja tu sta da dodam. To je cista stvar. Predsednistvo Jugoslavije je donelo odluku da se zastite savezne institucije zato sto je bio napadnut Generalstab, bila napadnuta Savezna skupstina kao i republicke institucije. Prema tome, vojska nije imala nikakav drugi zadatak nego da stane ispred tih institucija i da ne dozvoli da se rusi.

Milosevic je 1990. i 1991. godine imao snaznu partiju iza sebe. Ocigledno je da sada ta partija nije tako jaka. Da li je ta partija mnogo istrosila svojeu snage, svoju energiju, svoje ljude?

- Tesko je to izricito tvrditi. Donekle je tacno da su cvrstina i entuzijazam partije u tom periodu bili veci i jaci, sto je i prirodno. Mi smo tada tek izasli iz perioda ujedinjenja Srbije i usli u period bitke za opstanak zemlje, sto je nama bilo jako stalo, jer citav srpski narod zivi u toj drzavi. To je sve i motivisalo i uvecavalo i jacalo nasu partiju, tako da su mozda te okolnosti i sama aktivnost partije u tom periodu doveli do toga da ona bude na vrhuncu svoje motivisanosti, jedinstva i snage. To je bilo vreme velike podrske ne samo naroda nego i intelektualnih struktura koje su kasnije ipak dosta promenile, nazalost, svoje misljenje o Socijalistickoj partiji. U odnosu na danasnje stanje, sigurno da je tadasnja partija bila vise monolitna, jaca i vise kreativna.

Sad se cini kao da Milosevic ima dve partije, a da se ne zna tacno koja je njegova prava - JUL ili SPS.

- O tom pitanju imao sam sa njim velike polemike, naravno, ne javne, ali u cetiri oka, i velika neslaganja. I mozda nije jos vreme da se sve to obelodani... Prvo da kazem da je tacno da je JUL osnovan i razvijan pod njegovim patronatom. Ali, nenormalno je da predsednik jedne partije bez odluke svojih najvisih organa, samostalno, iako nema, takva ovlascenja bez obzira na ugled koji on ima, osniva drugu partiju koja je u sustini konkurentna. Dakle, osniva novu partiju bez odluke sopstvene partije, naredjuje svojoj partiji, insistira da tu novu partiju reklamira, podrzava i promovise na politickoj sceni i obezbedjuje joj uslove da ide na njene sednice, da slusa njene kritike nasoj partiji i da ne sme da oponira tim neistinama. To su monstruozne stvari koje se ne mogu lako razumeti. Naravno da to smatram nenormalnim i nemoralnim.

Iz toga sledi da je sada JUL Milosevicev savetnik a ne SPS.

- Pa verovatno da je i JUL samo jedan mehanizam za ostvarivanje neke politike koju ja dovoljno ne razumem. Ali da je JUL kao partija njemu savetnik, u to ne verujem, mozda se pre radi o odredjenim licnostima.

Ko bi usao u krug ljudi s kojima se Milosevic konsultuje o vaznim odlukama?

- Ne bih mogao to da kazem, zaista. Da li su to, recimo, Mira Markovic, Zoran Todorovic Kundak, Dusan Mihajlovic iz Nove Demokratije, Nikola Sainovic ili Branislav Ivkovic...

- Ne znam s kim se on konsultuje. Licno mislim da najveci uticaj ima njegova supruga, ali to je pretpostavka. Da li ona igra neku sustinsku ulogu u odlucivanjima ili ona njemu samo pomaze u onome sto on zamisli, to zaista ne mogu da kazem.

Ocigledno je da je popularnost Miloseviceva bila najveca 1990. ili 1991. godine i da se posle ta popularnost tanjila, da je ona sada mozda upola manja nego sto je bila tih godina. To moze da se vidi i iz rezultata glasanja.

- Mislim da je Milosevic potpuno nerazumno krenuo u pravljenje JUL-a. Apsolutno. To se ne moze objasniti. To je nerazumna odluka koja se svodi na pokusaj skoro ubijanja sopstvene partije. Nazalost, moja strahovanja su se dobrim delom i obistinila jer su JUL-u data poslanicka mesta za Saveznu skupstinu nesrazmerno stvarnom broju njihovih glasaca, poslanicka mesta koja pripadaju Socijalistickoj partiji data su JUL-u. Dakle, formalizovana je vlast JUL-a na osnovu privlacnosti Socijalisticke partije koja je gurnuta u stranu i data je vlast JUL-u da bi se videlo da i on poseduje legalitet vlasti. Jer, vrlo je neugodna situacija kad neko nastupa u inostranstvu, u ime drzave, u ime vlasti, u ime zvanicne politike a nije nigde izabran niti ima bilo kakvu podrsku biraca. To se moralo na neki nacin " legalizovati " . Sve je to vidljivo i ocigledno, ali onda se zbog toga gubi na ugledu.

Mislite na Miru Markovic i na njene nastupe u inostranstvu?

- Mislim na svakog. Ako neko nema nijednog poslanika, ako neko nigde nije izabran, ako je neko sef neke partije koja ima jedan-dva odsto biraca a nema nijednog poslanika, nikakvu formalnu vlast, pa odlazi u inostranstvo i govori o drzavnoj politici, njegov uticaj na osnovu toga mogao bi da bude minimalan. Sada se on " legalizuje " time sto se JUL-u daju tudji biraci, tudji poslanici. Medjutim, to nije u redu sa stanovista vladajuce partije koja time mora da gubi volju. Ako je neko iz SPS-a na ovom terenu bio na listi i dobio birace, a osvojeni mandat ode drugome, on vise nece da radi svojom za svoju partiju. To je valjda logicno.

Medjunarodni faktor je 1991. bio protiv Milosevica. Medjutim, sada izgleda da Milosevic ima podrsku Evrope: Engleza, Italijana, cak i Nemaca.

- Okolnosti su bile potpuno drugacije. Mi smo imali dve krupne cinjenice koje su opredeljivale ponasanje stranaca. Prva je njihov o ruk sistem, o ruk potreba da poruse sve istocnoevropske zemlje - bez kompromisa. Ovde to nije uspelo jer je Milosevic dva ili tri puta dobio na izborima. I oni su se zaustavili.

Druga je cinjenica rat na prostorima prethodne Jugoslavije, u kojem je, bez ikakve sumnje, Srbija bila znacajan faktor, s obzirom na to da je srpsko pitanje bilo glavno pitanje u raspadu Jugoslavije i da se srpsko pitanje nije moglo resiti bez pristanka Srbije. Oko toga smo se mnogo natezali sa strancima. Kada je medjunarodnoj zajednici dojadilo, ona je presekla i kazala: ovo, i tacka. To je na neki nacin kompromis. Oni su presekli onako kako bi moglo da bude kompromis. Nije pravio ustupke samo on. Pravili su i oni. I njima je dosadilo. Sada je cinjenica da im Milosevic u tim stvarima vise nije smetnja. Drugo, nisu mogli da ga pomere legalnim putem, a protiv su sile. Onda su ocenili: ako je tamo Milosevic igrac - kako oni kazu - koji ima karte u rukama, ne sukobljava se sa nasim interesima, i on je sagledao svoj interes da sa nama saradjuje, normalno, mi nemamo nista protiv. Oni znaju da je on leva snaga koja njima ne odgovara. Oni ce ga sa apetitom potkopavati ako mogu, ali ne protiv svog interesa, ne da bi se ovde stvorio neki haos nego ako moze da mu se izvuce tepih, da kljokne... ali ne nikakav haos jer im to ne odgovara.

Cini se da je ponistavanje drugog izbornog kruga izborne pobede opozicije dosad nevidjen potez, lisen svakog politickog racija.

- Mislim da je vladajuca partija od gotovine napravila veresiju. Imala je ubedljivu pobedu za Vece gradjana Savezne skupstine, a sa vec postojecom vecinom u Republickoj skupstini i u Vecu republika apsolutnu zakonodavnu pa i izvrsnu vlast, i u opstinama je dobila priblizno onoliko koliko je dobila i za Saveznu skupstinu. Dakle, u narednom periodu to je mogla vrlo fino da valorizuje ... Ta cinjenica da je izgubila u velikim gradovima, a narocito u Beogradu, izgleda da je Socijalisticku partiju ili iznenadila ili je iritirala i navukla je na opasan potez da se ponistavaju izbori... Mislim da vladajuca stranka nije dobro promislila kakve ce to politicke posledice imati i koliko ce stete imati od toga, u kakav rizik ulazi.

Sa formalno-pravno tacke izbori su mogli da budu ponisteni. Mogu izborne komisije da ospore pravilnost izbora, mogu sudovi da ponistavaju na osnovu zahteva. Ali je cinjenica da su primedbe stavljene i izbori ponisteni samo u gradovima gde je izgubila Socijalisticka partija. Moze se postaviti pitanje zasto se nije i opozicija zalila tamo gde je izgubila. Odgovor je logican. Nije isto onome na vlasti i onome u opoziciji da podnosi takve zahteve i nije isto onome na vlasti da mu se usvoji i onome u opoziciji da mu se usvoji. I to je ta kriticka tacka koja dovodi ne do pitanja da li je ponistavanje izbora pravno u redu, nego da li je to politicki u redu.

Moram da kazem da je celoj situaciji kumovala opozicija. Ona je morala da ima jasan stav. Ako smo pobedili u drugom krugu, pobedicemo i u trecem krugu. Pokazacemo, narod ce pokazati da je bilo sve ispravno, iako vlast tvrdi da nije bilo ispravno. Pozivamo narod da potvrdi svoje raspolozenje. Jeste da nas sikaniraju, ali narod ce potvrditi.

Medjutim, oni su kazali prvo, mi necemo da izadjemo na izbore, pa su onda njihovi predstavnici dosli u izborne komisije i potpisali izborne rezultate, pa su za vreme izbora odrzavali mitinge, pa kada se sve to zavrsilo tamo gde su izgubili ne priznaju rezultate, a tamo gde su dobili priznaju i vec formiraju vlast. Ta opsta konfuzija ih je dovela u nepovoljan polozaj, a i politicki su pogresili jer su narod odvratili od glasanja i izubili su.

Zasto socijalisti nisu hteli da dozvole opoziciji da uzme velike gradove? Veliki gradovi su veliki problemi.

- U velikim gradovima nema zakonodavne vlasti, tu su samo komunalne sluzbe - gradska cistoca, gradski saobracaj, vodovod i kanalizacija, decje ustanove, humanitarne institucije, lokacije i te stvari, a svi porezi policija, inspekcija... sve je apsolutno u rukama drzave koja moze da im da ili da im ne da. Dakle, nije bilo nikakvog politickog razloga koji bi trebalo da zabrine vladajucu partiju... Naprotiv, mogla je da izlozi opoziciju u tim gradovima vrlo ozbiljnom i teskom poslu i da je prisiljava da radi nesto prakticno i korisno za drustvo, a ne da samo vodi neke politicke debate...

Da li mislite da je Milosevic dobro proracunao taj rizik, da je, mislio: evo, Tudjman ne da Zagreb, nisu mu nista uradili, naprotiv, primili su ga u Savet Evrope. Dakle, Evropa nece reagovati a on nece da prizna poraz u tim velikim gradovima.

- Ne znam koliko je to kalkulisao. Sigurno da taj elemenat postoji, ali valjda bi trebalo negde da budemo bolji od Tudjmana, a ne da se s njim uporedjujemo. Ja licno mislim da to ponistavanje nije bilo opravdano - u principu. Mogu se negde izbori ponistiti gde broj glasaca stvarno ne odgovara broju listica, ali ako je u blizini bila napisana neka parola ili neko nekome kazao da glasa za ovoga a ne onoga... To uvek moze da se incenira ako se zeli. Jednom recju, bez obzira na to da li se ugledao ili nije ugledao na drugoga, mislim da je to stetno, ne samo stetno za vladajucu partiju nego stetno za nasu zemlju.

Kako ce se ovo resiti?

- Aktuelno stanje demonstrira primitivnu politicku scenu. Nazalost. Ne koriste se institucije koje su legalne. Stvari se svode na to ko ce koga vise da pljune, ko ce koga vise da ocrni... Svako svakome sve moguce govori a niko ni sa kim ne razgovara. Pozivaju se stranci kao da smo maloletni, kao da smo nezreo narod. Mislim da se doslo u stanje koje narod ne moze dugo to podnosi. Ne znam da li oni, i jedni i drugi, koji se pozivaju na narod, misle o tome dokle narod moze sve to da izdrzi i da li misle kuda ga vode.

Da li Milosevic moze da vrati tu pobedu opoziciji u Beogradu, Nisu... To su kljucna dva mesta. - Koliko znam za Beograd, Vrhovni sud je definitivno rekao da ne moze vise nista da se menja. Ne znam da li je Vrhovni sud ili nadlezni sud zauzeo konacne stavove za druge gradove. Ukoliko procedura nije zavrsena, a odlukom suda bude priznata pobeda opozicije, ne mogu da iskljucim da ce to biti i pod nekom sugestijom. Ali, moja je osnovna pretpostavka da ce se to braniti pravnim formalizmom i da je to najdemokratskije sto moze da se uradi da narod nanovo izabere ako je nesto sporno, jer je narod konacni sudija. To je mnogo jak argument. Opet se vracam na to sto opozicione partije to nisu uzele u obzir. Nikome nisu dodeljeni mandati nego je samo vraceno na ponovno glasanje, a oni su iz revolta nacinili novu politicku gresku da ne izlaze na izbore.

Vi ste clan Socijalisticke partije Srbije. Da li ste imali neke sastanke povodom ove situacije?

- Nisam imao nikakve sastanke povodom ove situacije. Otkad sam razresen duznosti, jednom ili dva puta sam imao pozive za osnovnu organizaciju, jednom u vezi sa kongresom, a jednom u vezi sa izborima, ali nisam isao, izbegavajuci da odgovaram na pitanja zasto sam razresen sa funkcije jer bi bilo neizbezno.

# DRAGAN BUJOSEVIC