Uvoz - izvoz i obrnuto

PSENICICE SITNO SJEME...

Do juce smo izvozili zito po ceni od 165 dolara, sada istu robu kupujemo za 200 dolara po toni. Gde je tu racunica? Zasto je Djindjic osudjen, zasto Sipovac tvrdi da psenice ima dovoljno, sta ceka Vlada Srbije, gde su robne rezerve

Dok osiromaseni narod demonstrira oni valjaju kafu, viski i cigarete. I psenicu. Samo sada psenicu uvoze. Nekoliko mlinsko-pekarskih preduzeca cija se imena drze u tajnosti dobilo je saglasnost nadleznih organa za kupovinu 40 hiljada tona psenice. Medju njima je i novosadski " Danubius " koji je, prema kazivanju zaposlenih, vec krenuo u realizaciju odobrenog uvoznog kontingenta od 15 hiljada tona.

Uvoz psenice. Nista, valjda, u ovom trenutku (naravno, posle izbornog skandala) teze ne kompromituje aktuelnu srpsku vlast od te cinjenice. Koliko juce bilo je obrnuto: jos se ni pecati na izvoznim dozvolama nisu osusili a vec su izdavane nove, samo sada za uvoz. Zvanicnici su uporno ponavljali kako zita ima, da za ishranu stanovnistva ne treba brinuti, da je izvoz dobar posao... Ko je drugacije mislio mogao je samo zaraditi etiketu neprijatelja naroda. A zna se - " ni zrno zita neprijatelju " . Djindjica su i osudili, treba li podsecati, zato sto je poveo kampanju da se zaustavi izvoz, zato sto je neke stvari nazvao pravim imenom apostrofirajuci, pri tom, premijera Marjanovica i njegovu firmu " Progres " .

Guzvu oko izvoza zita Mirko Marjanovic je nazvao " naduvanom aferom " za koju su " korisceni Gebelsovi metodi " . Ministar trgovine u Marjanovicevoj vladi Srdjan Nikolic u jednom trenutku je zakljucio kako je " narodu jasno na kojoj su strani nemoral i korupcija " . Mozda bi ga sada trebalo upitati na koju je stranu mislio... Pod naslovom " Domacinsko poslovanje Vlade i njenog premijera " crvena " Borba " je 18. septembra objavila: " Svedocenje Ivka Djonovica (misli se na sudjenje Djindjicu, prim. M.V.) je dokazalo da je upravo domacinsko poslovanje Vlade Srbije i pored znatno slabije poslednje setve na oko 600 hiljada hektara obezbedilo dovoljno zaliha i neophodnih kolicina za normalno snabdevanje stanovnistva. " Ni ove, niti bilo koje druge rezimske novine, o televiziji da i ne govorimo, nisu objavile ni slova o manjku zita i o uvozu.

Prvo uvezeno zrno ponistice presudu lideru Demokratske stranke Zoranu Djindjicu i razobliciti lakirovku. Ono bi, istovremeno, trebalo da znaci i ostavke i smene onih koji su tvrdili da psenice ima dovoljno.

U ovom trenutku niko pouzdano ne moze da kaze koliko Srbiji, odnosno Jugoslaviji, nedostaje zita. Procene Zajednice za zito krecu se izmedju 200 i 400 hiljada, dok direktor Jugoslovenskog fonda za zito predvidja manjak od pola miliona tona. Ne zna se tacno ni koliko je psenice u ovoj godini izvezeno. Najcesce pominjana cifra je 300 hiljada tona, iako je u prvi mah planiran izvoz od citavih milion tona. Sve u svemu, realno je ocekivati da ce uvoz i izvoz biti priblizno jednaki. Devizna sredstva za ovaj uvoz obezbedice drzava pa se moze dogoditi da, inace jak trgovacki lobi, izdejstvuje sto vece kontingente za uvoz. Mozda cak vece i od potrebnih. To bi odgovaralo i pekarima, jer je trenutno uvozna psenica jevtinija od domace.

U uvoz psenice ukljucene su, prema tvrdnji iz " Danubiusa " , sve firme koje su odradile i izvoz, osim " Progresa " . No, ne treba do kraja iskljuciti mogucnost da se i " Progres " dodatno angazuje na ovom poslu, direktno ili posredno, svejedno.

Psenicu smo bukvalno do juce izvozili, poslednji kontingent od 17 hiljada tona odobren je " Jugopetrolu " , preduzecu aktuelnog predsednika Skupstine Srbije. Zito je u julu predato jednoj bugarskoj firmi u zamenu za dizel gorivo. Tada se vec uveliko znalo da ce i kod nas biti nestasice. Nije stoga iskljuceno da sada samo vratimo nasu psenicu nazad. Takva ludorija imala bi cak i jednu prednost: nase zrno je kvalitetnije, kazu strucnjaci, od onog koje se trenutno nudi na evropskom trzistu.

" Mi se protivimo svakom uvozu hrane pa i psenice zato sto mozemo sve da obezbedimo iz domacih izvora. Zvanicnici su u jesen 1995. govorili kako ne treba sejati psenicu. Kada smo tadasnjem ministru Djonovicu skrenuli paznju na stetnosti i posledice takvih izjava, on primedbu nije uvazio. Sada ne znamo pravo stanje, bilansi nam nisu dostupni, a cini mi se da se podesavaju prema potrebama: cas ima psenice, cas nema " , kaze Djordje Bugarin iz Zadruznog saveza Vojvodine i jos dodaje da svu uvezenu psenicu treba obavezno ocariniti i novac proslediti u agrarni budzet.

Slicnog misljenja su i u Privrednoj komori Srbije. U Odboru za poljoprivredu nedavno su usvojili zakljucak u kome se trazi od nadleznih organa da pre odobrenja uvoza provere bilansno stanje zaliha psenice, zatim da se u okviru Fonda za zito organizuje licitacija i odabere najpovoljniji uvoznik. Jos su preporucili intervenciju iz Robnih rezervi " u cilju smirivanja trzista " .

" Mi nemamo nikakvih nagovestaja da je na trzistu nestasica psenice. A zasto se uvozi nije nase da procenjujemo. Ako neko vidi prihod logicno je da uvozi, to je stvar pojedinacnih firmi koje se bave time " , kaze Slobodan Cukic iz Direkcije robnih rezervi. Na pitanje da li je Direkcija konsultovana prilikom odobrenja uvoznih kvota Cukic pomalo nervozno zakljucuje da Direkcija radi po nalogu vlade i " nije nase da vrsimo procene " .

Je l'jasno?

Dok pekari kukaju da nema zita, dok cene psenice rastu, dok se dele uvozne kvote za Direkciju to nisu znaci nestasice. Ili je posredi nesto drugo. Naime, postoje sumnje da u Robnim rezervama uopste i ima psenice.

" Fakticki niko i nema uvid u stanje zita u zemlji. Ja sam se na sudjenju gospodinu Djindjicu uverio da Robne rezerve nemaju nikakvu ideju o stabilnim rezervama, oni se samo trude kako da udovolje vladi i podmire svoje finansijske probleme, a ne da resavaju problem trzista. Zna se da je trziste zita nestabilno i ono zahteva finu regulaciju i to se radi svuda u svetu, sem kod nas " , tvrdi dr Miroljub Labus iz Demokratske stranke. Ovaj ekonomista jos naglasava da je kod nas trgovina psenicom klasican drzavni monopol i " ima sve karakteristike vidjene u istocnoevropskim zemljama u kojima postoji sprega nomenklature privrede i drzavnih organa " " Od toga ni drzava ni privreda nemaju koristi.

Na domacem trzistu kilogram psenice se trenutno, prema podacima novosadske produktne berze, prodaje po ceni od 1,45 do 1,50 dinara. To je u odnosu na letosnju otkupnu cenu fantasticno. Svi proizvodjaci koji su uspeli da se spasu od takozvanog otkupa (takozvanog jer otkup podrazumeva i isplatu) sada mogu umesto slavske ikone da urame sliku Vlade Srbije. Jer, zahvaljujuci vladinoj nekonzistentnoj politici i oni su u prilici da se neplanirano ovajde.

Ako Onaj Gore sazna za manjak zita, premijeru Marjanovicu nece biti lako da objasni formulu: prvo izvoz, plus uvoz, jednako manjak. Nece vredeti ni pomoc trgovaca i prevoznika koji su na ovoj tamo-amo voznji psenice lepo zaradili.

Kad bi, recimo, Bugarska uvozila paprike, a Kuvajt naftu svi bi pomislili: uvoze jeftino pa ce skuplje da izvezu. Tako bi se moglo tumaciti i nase poimanje trgovine psenice, ali nije. Nismo mi tako sposobni. Na ovom setaj-setaj poslu drzava bi mogla da ostane kratka za desetak miliona dolara. Racunica je neumoljiva: ako smo izvezli trista hiljada tona po ceni od 165 (?) dolara i ako uvezemo samo istu tu kolicinu, po prosecnoj ceni od 200 dolara dobija se minus od 10,5 miliona dolara. Sve u jednoj kalendarskoj godini. Ali, i nije to neka cifra, lako se to namakne, malo povecas porez, malo dignes cenu energije, malo zakasnis i zakines na penzijama i platama i eto - nista se ne oseca.

Uvozne dozvole su u nadleznosti Ministarstva za trgovinu i turizam. One se izdaju, naravno, uz konsultacije relevantnih saveznih i republickih institucija. Ne odobrava se nista napamet. Zbunjuje, medjutim, to sto srpski ministar poljoprivrede Nedeljko Sipovac, dok se dozvole ispisuju, uporno tvrdi da psenice ima dovoljno i da se nece izvoziti.

Nedavno je objavljena izjava sluzbenika Visokog komesarijata za izbeglice koji kaze da ce donatori sledece godine smanjiti pomoc izbeglicama. Razlog: " Jugoslavija godisnje izvozi vise od milion tona zita, a za izbeglice je potrebno 40 hiljada tona pa se ocekuje da ce SRJ deo hrane podeliti izbeglicama. " Tako stranci misle.

* * *

Gotovo istovremeno dok je ovaj tekst pisan u Luku Novi Sad stigao je prvi brod sa oko 1 000 tona uvozne psenice. Za sada niko javno ne zeli da prihvati da je roba njegova. Spekulise se i sa pretpostavkom da je to ona izvozna koju, nam zbog velike vlaznosti zrna - vracaju. U svakom slucaju uvoz psenice ispod zita je zapoceo, ceka se samo jedno stratesko tumacenje srpske vlade pa da i dalje budemo spokojni.

#Milenko Vasovic