Ucinak spanskog revizora

MISIJA VISOKOG RIZIKA

Specijalna delegacija OEBS-a, koju predvodi bivsi spanski premijer Felipeu Gonzales, ima ambicije da ide i " korak dalje " od puke konstatacije da je ovde bilo " izbornih mahinacija " . Ali, ovdasnja vlast vec uveliko demonstrira resenost da se tome energicno suprotstaviBivsem spanskom premijeru Felipe Gonzalesu bilo je dovoljno samo 24 casa boravka u ovoj zemlji da se kandiduje za ulazak u - srpsku istoriju. Od njegove " presude " mogao bi umnogome da zavisi nacin razresenja najozbiljnije politicke krize s kojom je suocen predsednik Srbije Slobodan Milosevic od kako je dosao na vlast. A time i odgovor na pitanje: hoce li Srbija konacno krenuti u demokratske promene, put sveg ostalog normalnog sveta, ili ce se ponovo vratiti tamo gde je ovu zemlju tokom burnih godina posttitovskog perioda uporno vodio njen sadasnji lider? Sada je jasno da se Milosevic brzo pokajao; kad je svojevremeno odlucio (tj. prihvatio sugestiju americkog drzavnog sekretara Vorena Kristofera) da pozove misiju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da se " upozna sa cinjenicama " o lokalnim izborima odrzanim 17. novembra, racunao je da ce to ispasti drugacije. Zapravo, cini se da je - ko zna iz kojih razloga - verovao da ce i tu diplomatsku operaciju, na kraju krajeva, biti moguce " rezirati " u njegovu korist. A kada je shvatio da se ovoga puta " prevario u racunu " , bilo je vec kasno...

Iako ce OEBS tek za nekoliko dana zvanicno obnarodovati nalaz misije koju je predvodio specijalni izaslanik predsedavajuceg ove organizacije Flavija Kotija, Felipe Gonzales, cini se da je Slobodan Milosevic odmah otkrio sta mu se sprema. Stoga su brze-bolje, jos tokom boravka ove misije u Beogradu, zapocele opsezne pripreme da se njeni zakljucci i preporuke odbace. I, da se proglase " nedopustenim mesanjem u unutrasnje stvari Srbije " .

Junacenje na " mitinzima podrske Slobodanu Milosevicu " i kampanju rezimske propagandne masinerije o " tudjoj ruci " , kojoj " nece biti dopusteno da upravlja Srbijom " , o odbrani " dostojanstva " i " suvereniteta " , treba, pre svega, razumeti kao svojevrsnu pripremu za Milosevicevo " istorijsko - ne " Felipeu Gonzalesu. Jer, Spancu, posle svega sto se ovde zbilo, ne preostaje drugo osim da zatrazi da se postuje volja naroda izrazena na izborima, i da Srbija krene za ostalim svetom...

Drugim recima, izgleda da je politicki vrh Srbije zurio da donese odluku da OEBS i citavu medjunarodnu zajednicu proglasi " nenadleznim " za ocenjivanje prilika u Srbiji, a pogotovu za bilo kakve eventualne sugestije njenim vlastima, ili za pozivanje tih vlasti na postovanje utvrdjenih medjunarodnih standarda i pravila ponasanja. Dovoljno je ukljuciti televizor i slusati sta ponavlja RTS: vlast u Srbiji kao da je, jos jednom, odlucila da objavi rat citavom svetu - medjunarodnoj zajednici, Americi, Evropi... Povrh toga, zakljucak o odluci da se, po svaku cenu, ide na ostru i otvorenu konfrontaciju sa svima proistice iz cinjenice da se nastavlja sa otvorenim omalovazavanjem sopstvenih gradjana i brutalnim ignorisanjem njihovih elementarnih ljudskih, gradjanskih i politickih prava. Ogorceni gradjani uporno traze da se postuje njihova izborna volja, danima apeluju, pozivaju na razum, a vlast im pripisuje kukaste krstove i mobilise svoje izmanipulisane pristalice za obracun sa toboznjim nacionalnim izdajnicima!

Paradoks je utoliko veci sto se demokratski pokret gradjana Srbije, koji su ustali u odbranu svojih pogazenih ljudskih i gradjanskih prava, posle toliko godina izgnanstva Srbije iz sveta, pokazao kao prva i najveca sansa za njen povratak u taj isti svet. Upravo kada je citava medjunarodna zajednica, pomalo zbunjena i zatecena, pocela da uvidja da postoji i drugo lice Srbije, demokratske i gradjanske Srbije, Srbije s kojom se moze racunati kao sa ciniocem mira i stabilnosti u ovom delu Evrope, politicki vrh je doneo najpogubniju od svih mogucih odluka - da krene u obracun sa svojim gradjanima!

Naizgled, rec je samo o " politickom " i " verbalnom " obracunu, ali tako brutalnom, i tako osionom, da se paralele sa propagandnim uvertirama za krvave obracune koji su se odigrali proteklih godina u ovom podneblju same po sebi namecu. Tako je, opredeljujuci se ponovo za samoizolaciju, kao svesno preuzet rizik i cenu za odbijanje da postuje elementarna demokratska pravila ponasanja, vlast u Srbiji jos jednom sama zalupila iznenada odskrinuta vrata za povratak u Evropu i u svet...

Moze biti da se Milosevic, zaista, u jednom trenutku i kolebao kako da postupi. Postoje svedoci, poput supruge Ricarda Holbruka Kati Marton, i italijanskog ministra Lamberta Dinija, koji tvrde da im je predsednik Srbije, licno, rekao da nece mobilisati svoje pristalice i pozivati ih na konfrontaciju (na kontramitinge) sa gradjanima koji traze priznavanje rezultata lokalnih izbora od 17. novembra.

Ali, to sto je rekao Milosevic je, ocito, brzo porekao. Tako je samo jos jednom javno demonstrirao koliko vredi njegova rec.

Vec onog trenutka kada je u sedistu OEBS-a u Becu primljen zvanicni poziv vlade SR Jugoslavije da se u Beograd uputi specijalna misija pocela je svojevrsna politicka predigra. Jer, OEBS je imao na raspolaganju razlicite mogucnosti i diplomatske formule za odgovor na poziv koji je primio. Standardna procedura ove organizacije podrazumeva da se o svim bitnim pitanjima odlucuje konsenzusom. Dakle, mogla je u Beograd da bude upucena i misija u kojoj bi predstavnik svake zastupljene drzave imao pravo da insistira na usaglasavanju stavova i ocena... A zatim da se o konacnom rezultatu, odnosno o izvestaju te misije, ponovo odlucuje u nekom od tela OEBS-a, u kojem se odluke takodje donose konsenzusom.

Medjutim, u prethodnim - nezvanicnim - diplomatskim konsultacijama je vec postignuta saglasnost da se postupi ovako kako je postupljeno: da predsedavajuci, Svajcarac Koti, imenuje svog " licnog izaslanika " , Gonzalesa, koji ce ispitati prilike u Srbiji i podneti mu svoj izvestaj. Svaki od clanova delegacije imao je obavezu da " stavi na papir " svoje nalaze i da ih dostavi bivsem spanskom premijeru. A ovaj, na kraju, na osnovu svih izvestaja koje dobije, da formulise svoj konacni izvestaj koji dostavlja predsedavajucem OEBS-a. On ce, onda, to prezentirati svim zainteresovanim ciniocima i javnosti...

Sta to, prakticno, znaci? Znaci, verovatno, da su Rusi, koji su sve do juce jedini zdusno branili Milosevica, odlucili (mozda teska srca) da svog sticenika u Beogradu " puste niz vodu " . Jer, pristajuci bespogovorno na ovakav mehanizam, moskovska diplomatija se svesno lisila mogucnosti da u OEBS-u blokira ili eventualno ublazava ocene koje bi Milosevicu mogle biti neugodne!

Na drugoj strani, Amerikanci su sada resili da " pritisnu " i da Milosevica vise ne ispustaju iz ruku. Pomocnik americkog drzavnog sekretara Dzon Kornblum, koji od pocetka demonstracija u Srbiji izazvanih ponistavanjem lokalnih izbora odbija da se sretne s Milosevicem (s kojim se prethodno sreo najmanje 15 puta) izjavio je protekle nedelje u Vasingtonu da " ukoliko Srbija bude ostala zatvorena i nedemokratska, u Bosni ne moze biti stabilnog mira " . Za Ameriku, bar dok ona u Bosni ima svoje vojnike, to prakticno znaci da je demokratski preobrazaj Srbije nesto sto ima dodirnih tacaka i sa americkim nacionalnim interesima!

Upitan da li smatra da je predsednik Srbije Milosevic u ozbiljnim nevoljama, Kornblum je odgovorio: " Smatrao sam da je predsednik Milosevic vec izvesno vreme u ozbiljnim nevoljama i to sam mu u sustini i rekao, znatno pre nego sto su pocele demonstracije... Prema tome, ono sto se sada zbiva u Srbiji za nas ne predstavlja iznenadjenje. "

U nastavku, Kornblum je jos dodao da " ne moze da predvidi sta ce se dogoditi u bliskoj buducnosti " , i da ne zeli da se detaljno upusta u analizu prilika u Srbiji dok misija OEBS-a ne ispita situaciju. " Nije, dakle, rec o tome da li mi smatramo da g. Milosevic treba ili ne treba da ostane na vlasti; rec je o tome da li mi verujemo da Srbija treba da bude otvorenija i demokraticnija. To, sasvim sigurno, verujemo " , rekao je ovaj visoki americki funkcioner " zaduzen " za prilike u regionu bivse Jugoslavije.

Sad jos preostaje da se formulise " zvanicna dijagnoza " i prepise " terapija " . Dakle: sta ce reci Gonzales, sta ce on preporuciti, i kakva ce biti sudbina tih njegovih nalaza i predlozene terapije?

Uprkos svem trudu ovdasnje propagande da nekoga ubedi u formulu " Srbijom nece upravljati tudja ruka " , postovanje elementarnih ljudskih i politickih prava, medju koje spada i postovanje narodne volje izrazene na izborima, i prava ljudi da ne budu podvrgnuti bespostednoj torturi autokratskih rezima, vise se ne moze smatrati " iskljucivo unutrasnjim pitanjem " bilo koje zemlje, niti domenom " ekskluzivnog prava " bilo kojeg vlastodrsca. Uostalom, to je pravilo medjunarodnog ponasanja na koje su se svecano obavezali i zvanicni predstavnici rezima u Beogradu, sto znaci da svoje obaveze u tom pogledu ni pod kojim izgovorom ne mogu da izvrdaju.

Zato, dok ovdasnja vlast, po svemu sudeci, priprema teren za odbacivanje Gonzalesovih nalaza, rukovodstvo demokratskog pokreta gradjana i lideri demokratske koalicije " Zajedno " ne kriju da ishod citave ove operacije ocekuju sa naglasenim optimizmom. Oni su, bar, uvereni da je " pravna strana " njihove " optuznice " protiv vlasti u predmetu " kradja glasova i falsifikovanje izbora " snabdevena neoborivim dokazima. Tako profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sef Pravnog saveta koalicije " Zajedno " Dragor Hiber smatra da ce prva konstatacija misije OEBS biti da su " neopravdano, nezakonito i nelegitimno ponisteni rezultati izbora od 17. novembra " .

" Sto se ostalih, politickih zakljucaka i preporuka ove misije tice, oni bi mogli zavisiti od mnogih drugih faktora, pored ostalog i od medjusobnih odnosa velikih sila i zainteresovanih zemalja-clanica OEBS-a " , smatra Hiber. I u Djindjicevoj Demokratskoj stranci ocekuju da ce OEBS bez dvoumljenja zakljuciti kako izbori u Srbiji od 17. novembra nisu bili regularni i da treba priznati njihove prvobitne rezultate. " Za mene nije sporno dali ce oni zakljuciti da je opozicija pokradena. Pitanje je, medjutim, kakve ce sve preporuke sadrzati ostali zakljucci OEBS-a i koliko ce te njihove preporuke biti obavezujuce za predsednika Srbije " , kaze Milan Bozic iz SPO-a.

U svakom slucaju, valja imati u vidu da je Felipe Gonzales svesno prihvatio veliki izazov. Njegove ambicije u ovom slucaju, ocigledno, prevazilaze okvire jednodnevne istrazivacke misije u Beogradu. " On namerava da se bavi tim problemom i nakon podnosenja izvestaja predsedavajucem OEBS-a o lokalnim izborima " , javila je agencija Frans pres, pozivajuci se na neimenovanog diplomatu " bliskog delegaciji " koja je boravila u Beogradu. " Gonzales bi zeleo da ucini i korak dalje u odnosu na sporni izborni problem i da podstakne demokratske promene u SR Jugoslaviji pod okriljem OEBS-a " , otkriva list " Tribin de Zenev " , pozivajuci se na diplomatske izvore u ovoj organizaciji...Cini se, takodje, da su Gonzalesove sadasnje ambicije da utice na zbivanja u Srbiji zasnovane na iskustvu Spanije s kraja sedamdesetih i pocetka osamdesetih godina, kada se ta zemlja oslobadjala tereta diktatorskog rezima. U razgovorima sa predstavnicima opozicije u Srbiji on je vise puta podsecao i na sopstvena politicka iskustva iz tih vremena.

" Ne smemo izdati demokratske teznje Srba, tako sto bismo doprineli tome da oni jos jednom budu udaljeni od Evrope " , kaze ugledni i uticajni madridski dnevnik " El pais " . A spanski socijalisticki poslanik u Evropskom parlamentu (poslanik Gonzalesove stranke) Hose Marija Mendiluse, upozorava: " Demokratske teznje Srba zasluzuju nasu podrsku kako iz nacelnih razloga, tako i iz razloga politickog pragmatizma kao sto su mir i stabilnost regiona. " On dodaje da je " kratkovidost, koju treba hitno leciti, ako bi neko pomisljao da garant zapadnih interesa moze biti neko ko je u stanju da zapali pola Balkana samo iz svoje puke zelje za vlascu i nastojanja da se na vlasti odrzi " .

Nije, dakle, tesko zakljuciti sta je Gonzales naumio da ucini, sta je i kako zeleo da podstakne, koga da ohrabri, a koga da urazumi, prihvatajuci se jedne ovakve misije visokog rizika. Bas kao sto sada nije tesko zakljuciti ko nastoji da ga u tome na svaki nacin, i po svaku cenu, osujeti.

Ostaje, ipak, da se vidi hoce li uloga koje se prihvatio ovaj ambiciozni spanski politicar ostati samo sporedna epizoda u sadasnjoj velikoj drami Srbije, ili ce mu poci za rukom da ostvari i mnogo vise od toga, i tako udje pravo u istoriju,- Srbije i posthladnoratovske i postkomunisticke Evrope, na kraju dvadesetog veka?

Stevan Niksic