Kako je mali piratski beogradski radio dospeo na etiketu roterdamskog piva, postao " Radio godine u svetu " , mezimce bakica iz Dodrehta, a njegov glavni urednik primljen kod potpredsednika jedine svetske supersile?
Uspevsi da sa svojih 35 zaposlenih i za samo sedam godina postojanja postane paradigma slobodnog novinarstva najnovije Jugoslavije, Radio B 92 predstavlja medijski fenomen.
Zabrana njegovog rada 3. decembra postala je gotovo planetarna senzacija: plasirana je kao druga vest na CNN-u i privukla 35 inostranih TV ekipa u skucenu redakciju na petom spratu Doma omladine Beograda. Do sada nezabelezena kampanja ovdasnjih medija, profesionalnih i ostalih nevladinih organizacija ali i administracija zapadnih zemalja, kao, nesumnjivo, i stotinu hiljada Beogradjana, vratili su ga u zivot u roku od 50 sati, jos mocnijeg.
Prema poslednjim istrazivanjima agencije " Beografiti " B 92 postaje najslusaniji radio u Beogradu, buduci da ga stalno ili povremeno prati 700 000 gradjana (drugi je Radio Indeks sa 560 000, a tek onda slede donedavno neprikosnovene stanice " Kosava " , " Pink " i druge). Pre nekoliko dana nemacko udruzenje novinara izabralo ga je za radio godine u svetu, a glavnog i odgovornog urednika Verana Matica prosle nedelje primio je i potpredsednik SAD Al Gor. Direktor ovoga radija Sasa Mirkovic jedini je predstavnik elektronskih medija sa kojim je razgovarala delegacija OEBS-a na celu sa Filipeom Gonzalesom prilikom svoje posete Beogradu. Dolazak iz SAD Kati Marton, specijalno zbog gasenja ovog radija, poznata je stvar; dva puta ga je posetio Karl Bilt, a fascinacija postoji i na domacoj politickoj sceni: postavsi republicki ministar informisanja Aleksandar Tijanic prvi, zadugo jedini, intervju dao je upravo ovom radiju. S tim u vezi je i teorija o alibiju: da je ovaj radio posluzio kao pokrice aktuelnom rezimu za navodnu slobodu delovanja nezavisnih medija, kao i mnogim medjunarodnim institucijama da su, pomazuci ga, ostvarili veliko delo, zanemarujuci pri tom gasenje i probleme niza drugih novina, radio i TV stanica.
Aleksandar Timofejev, novinar informativno-politicke redakcije Radija B 92 za ovakvu eksploziju slusanosti i medijski bum daje jednostavno objasnjenje: " Zaista radimo kvalitetan program. To je najjaca dnevna informativno-politicka redakcija u zemlji. U njoj se i ranije radilo dobro i posteno, a poslednjih godina mlada ekipa je pojacana novinarima od znanja i imena iz Radio Beograda i Studija B. Bili smo dobro pripremljeni za ove dogadjaje a imamo i odlicnu medijsku prezentaciju u inostranstvu, i to ne od juce vec gotovo od samog osnivanja radija.
Podvlaceci znacaj ovog poslednjeg, nekada popularni novinar Nezavisne televizije, Timofejev prica kako je jos u vreme starog Studija B, predstavljajuci se po svetu kao novinar te stanice, obicno dobijao odgovore: " A, da, B 92, culi smo za njega. " (Milan Bozic, savetnik predsednika SPO, svojevremeno i sam saradnik ovog radija, kaze da je on svojom sposobnoscu da privuce paznju, snalazenjem u savremenom svetu odrzao lekciju i nasim politicarima.)
Priznajuci da su im i okolnosti isle naruku: " da su u Los Andjelesu samo dve stanice izvestavale o rasnim nemirima, naravno da bi bile najslusanije kao sto su sada ovde B 92 i Indeks " , kao i da u kuci ima i nekih problema ( " nema preduzeca bez problema " ), Timofejev prica o mladosti redakcije, brzini, britkosti, neposrednosti u komunikaciji, profesionalizmu, homogenosti...
Sasa Mirkovic, direktor Radija (29) poceo je kao muzicki saradnik - potpuno netipicna, nepoliticka karijera za jednog direktora - tajnu vidi u koherentnosti redakcije i doslednoj uredjivackoj politici. Ne spori mogucnost zloupotrebe postojanja Radija B 92 od strane vlasti: " Mi nismo nista mogli da ucinimo da to izbegnemo. " Smatra da je najvaznije sto na programu nema iskljucivosti i " pljuvanja " . " Nas stav je dosledno antiratni i zapravo smo radio manjina - dajemo od pocetka prostor onima koji su drugde zanemareni kao politicka manjina, nacionalna, seksualna, manjina po muzici koju slusa ili predstavama koje gleda. Mi nismo obican radio, vec radio-pokret. Organizovali smo niz akcija od 'Prve beogradske barikade', preko 'Sve predsednikove bebe', mitinga debelih, koncerta 'Ne racunajte na nas', do akcije 'Knin'. Kod ovog poslednjeg nismo zeleli da likujemo zato sto se samoubilacka politika rezima zavrsila tako kako smo mi odavno predvideli, vec smo jednostavno pruzili pomoc. Mi smo otvoreni za sve, posebno za one kojima je potrebna pomoc i organizovali smo je bez obzira na sve pritiske da se to ne cini ovde u centru grada, pred ocima javnosti. "
Sa ovim ocenama iz samog radija umnogome je saglasna i procena strucnjaka. Dr Miroljub Radojkovic, profesor Fakulteta politickih nauka, takodje smatra da je B 92 izborio posebno mesto medju svim radio stanicama na osnovu svog kvaliteta. " Najpre, on je najduze vreme ono sto bi uslovno moglo da se nazove nezavisan medij, ne od protesta do protesta vec kontinuirano. Ima izbalansiran pristup i snage da popu kaze pop a bobu bob. On se najvise priblizava radiju civilnog sektora. Dakle, tipu ni drzavnom ni komercijalnom, radiju izmedju politicke i ekonomske moci koji ne podredjuje svoj kvalitet komercijalnom. To se najbolje vidi po stepenu otvorenosti jer on sluzi za aktualizaciju gradjanskih inicijativa, izlazi ka gradjanima i u zivot ne zadrzavajuci se na odnosu mikrofon-slusaoci. Dalje, to je urbani radio u najvecem gradu ove zemlje koji je po svojoj prirodi mesto kontrakulture, potkulture, oaze civilnog drustva. Svi ti novi drustveni pokreti, slabi i marginalizovani i u drustvu i u medijima, preko B 92 imaju pristup javnosti pri cemu se ne robuje sundu i kicu. Iz svih ovih kvaliteta proistice to da je izbio na celo radio stanica u Srbiji, pokrenuvsi i inicijativu za asocijaciju nezavisnih elektronskih medija. Svi koji su znali za kvalitet i akcije koje je pokretao, a to je islo daleko van granica, znali su za Radio B 92. I najzad ono sto je vrlo znacajno: imaju veoma dobar marketing, veliku spremnost da se ucine vidljivim u javnosti. "
Naravno, ima i misljenja da se ovom radiju poklanja paznja neproporcionalna njegovom znacaju " zato sto i stranci placaju, pa zato i znaju za njih " , zato sto postoji lobi takozvanih nezavisnih medija koji se finansiraju spolja a koji neprestano jedni druge reklamiraju. Osim B 92 tu spadaju Vreme i " Nasa Borba " , " zato sto je to, zapravo, politicka organizacija koja se emituje preko radija, redakcija koja zeli da postane politicki faktor i pravi dogadjaje, a ne da kao profesionalna novinarska firma samo izvestava o njima " z
Veran Matic, glavni i odgovorni urednik to pobija: " Mi primamo pomoc za mnoge nase programe, ali od niza razlicitih institucija, iz vise zemalja, tako da ne postoji opasnost vezivanja i dominantnog uticaja bilo koga od njih. Sluzimo kao 'kisobran' za niz malih grupa koje se bave eksperimentalnim, marginalnim, ciji projekti ne donose profit, a zbog kojih zapravo i postoje takve institucije za finansijsku podrsku. Dosta publiciteta van zemlje dobili smo nakon dogadjaja od 9. marta 1991. kada je nas odnos prema vlasti radikalizovan i kada su uspostavljeni znacajni kontakti sa institucijama koje brinu o slobodi medija. Oni su kasnije negovani i sada imamo citavu mrezu za podrsku: fondacija prijatelja Radija B 92 postoji u SAD i Londonu, podrzava nas, na primer, " Grupa baka iz Dodrehta " u Holandiji, u Roterdamu smo nedavno organizovali nedelju naseg radija kada je, izmedju ostalog, prodavano pivo sa znakom Radija B 92 na etiketi od cega smo dobijali neki procenat... Sve to nisu velika sredstva, vec te akcije pre svega znace svojevrsno upumpavanje nove energije koja je neophodna da ne dodje do zamora, istrosenosti ljudi koji ovde rade. Ne stoji ni prica o lobiranju za uzak krug medija. Mi smo okrenuti pre svega Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija, a u svakoj prilici u inostranstvu, kao i sada u SAD - odakle, inace, vec cetiri godine ovdasnji mediji ne dobijaju nikakvu pomoc - osim insistiranja na znacaju lokalnih medija, naglasavamo potrebu stvaranja stamparije za ovdasnje nezavisne novine, osnivanja nove televizije i razvoja Interneta u Srbiji. "
Sa primedbom o striktnom profesionalizmu koji podrazumeva izvestavanje o dogadjajima a ne njihovo pravljenje, Matic se u principu slaze smatrajuci ipak da su pominjane akcije odvojene od informativnog programa na kome se prate svi relevantni dogadjaji, ukljucujuci, na primer, i " kontramitinge " aktuelne ovih dana.
Zbog cega ovaj radio, sa svim tim snaznim vezama u citavom svetu, nije doprineo ispravljanju jednostrane slike o Srbiji i Srbima tokom poslednjih godina izolacije? " Tamosnje javno mnjenje nije bilo spremno za takav uticaj " , kaze Veran Matic. " Novinari velikih redakcija boravili su svih ovih godina u Sarajevu a ne u Beogradu, njihov rad je bio okrenut liniji sukoba a ne pozadini, uzrocima, jer to novinarstvo cesto ide po povrsini. U njihov crno-beli sistem misljenja nije se uklapalo mnogo toga sto je u Beogradu radjeno ovih godina i mi smo tek sada u prilici da pokusamo da objasnimo da ovi demonstranti nisu pali s neba, da postoji kontinuitet alternativne, demokratske scene. "
Sta sam rekao Goru
Proslonedeljna poseta glavnog i odgovornog urednika Radija B 92 Verana Matica Vasingtonu i Njujorku odvijala se " na tri koloseka " . Posetio je institucije za podrsku medijima i velike medijske kuce poput " Njujork tajmsa " i " Vasington posta " . " Razjasnjen je niz nedoumica proisteklih iz neopreznih generalizacija tamosnjih novinara i jake paranoje od srpskog nacionalizma i sudbine Dejtonskog sporazuma " , kaze Matic za NIN.
" Drugi nivo su kontakti sa politicarima u Kongresu, Savetu za politicke odnose, Stejt dipartmentu, kod potpredsednika SAD Al Gora. 'Saslusanje' u Kongresu, vise od sat i po, direktno je prenoseno a detalji su kasnije cesto citirani. Govorio sam o neophodnosti razvoja lokalnih medija, borbi za njih kao znacajnoj dimenziji na lokalnim izborima, potrebi da SAD dugorocno pomazu nezavisne medije koji su ovde svakodnevno izlozeni represiji na mnogo nacina. Pricu sam sirio sa nezavisnih medija na ceo sektor raznih nevladinih organizacija, jer sami nezavisni mediji nisu dovoljni za postizanje demokratije. Naglasio sam humani aspekt, probleme izbeglica i stanovnistva koje zivi u bedi, koji u Americi nije sagledavan. Takodje sam isticao da se ova situacija ne sme koristiti za resavanje nekih trecih problema, onih u Bosni i na Kosovu na primer, sto mislim da je receno i Ibrahimu Rugovi.
Tokom desetominutnog prijema potpredsednik Gor je istakao znacaj uloge nezavisnih medija u razvoju demokratije, cestitao nasem radiju i naglasio da americka administracija ne podrzava manipulacije izbornim rezultatima. To je zapravo bio prvenstveno simbolican gest, poruka ovdasnjim vladajucim strukturama.
Treci aspekt je kulturni. Nas Radio insistira na znacaju izbora muzike - kic muzika i zalaganje za demokratiju su nespojivi; tako se ne moze ostvariti autenticna demokratizacija. Uspostavljeni su kontakti sa grupom R.E.M. koja je poslala paket sa svojim kompakt-diskovima i majicama. Oni su, kao i Kris Novoselic, basista grupe " Nirvana " izrazili zelju da dodju u Beograd i mi cemo nastojati da ih i dovedemo. "
Gotovo u isto vreme Sasa Mirkovic, direktor Radija B 92 takodje je bio na saslusanju ali kod Felipea Gonzalesa i ostalih sesnaest clanova Specijalne misije OEBS-a u Beogradu. " Najvise ih je interesovala pravna procedura za dobijanje dozvola za elektronske medije, zackoljice u propisima na saveznom i republickom nivou. Zanimale su ih mogucnosti samofinansiranja medija, nacini informisanja stanovnistva, koriscenje servisa stranih agencija, znacaj lokalnih medija u odnosu na rezultate ostvarene na lokalnim izborima " , kaze za NIN Mirkovic.
On nam je takodje otkrio da je nedavno potpisan ugovor sa Radio-televizijom Srbije o desetogodisnjoj saradnji ostvaren bez direktnog kontakta sa direktorom Dragoljubom Milanovicem. " Posle dogovora kod generalnog sekretara RTS Duska Jakovljevica, pri cemu su kao osnova posluzili nasi raniji zahtevi, kurir je jednostavno doneo primerke sa Milanovicevim potpisom. "
# SVETLANA DjURDjEVIC-LUKIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.