POLICIJSKA TORTURA

KAKO SE SACUVATI OD CUVARA

Ono sto je uradjeno Dejanu Bulatovicu je ne samo tortura, vec prelazi u patologiju. Posle batinjanja jedan policajac mu je nabio palicu u anus uz reci " sad ces ti da vidis kako izgleda ono sto si ti radio predsedniku " , kaze Natasa Kandic

" Sve policije sveta biju. To su cinile i cinice, samo je pitanje mere i kontrole toga sto rade " , rekao je naravno na jednom savetovanju profesor dr Vojin Dimitrijevic sa Pravnog fakulteta u Beogradu. Po definiciji policija je zaduzena za zastitu gradjana, ljudskih prava i sloboda, ali se istovremeno javlja i kao najzapazeniji prekrsilac tih prava i sloboda. Najdrasticniji oblik takvog ponasanja predstavlja policijska tortura uhapsenih.

Po Medjunarodnoj konvenciji, tortura je " svaki akt koji bi doveo do teske patnje ili bola (fizickog ili psihickog) koji je primenjen prema nekoj osobi u svrhu pribavljanja informacija ili priznanja ili u svrhu kaznjavanja neke osobe za zlocin koji je pocinila ili se pretpostavlja da je pocinila... "

Ni nasa policija nije izuzetak. Naprotiv. Kako kaze advokat Nikola Barovic, ovoj definiciji bi se, kada je nasa policija u pitanju, moglo dodati i sirenje straha kod gradjana. Ovih dana se na beogradskim ulicama svako mogao uveriti da policija to cini cak masovno, bez ikakvog opreza i skrivanja, sto je inace obicaj. Pretuceno je na desetine mirnih demonstranata koji su protestovali zbog izborne kradje vladajuce partije na lokalnim izborima, kao i mnogi prolaznici koji nisu protestovali. Da bude alarmantnije, to su poceli da cine i policajci u civilu prepadajuci mirne gradjane u bilo kom delu grada, ne stedeci cak ni novinare i snimatelje koji su takva ponasanja zabelezili.

Policija to ne radi " od juce " , vec se oslanja na klasican vid torture koja je posebno bila naglasena poslednjih godina. To tvrdi Natasa Kandic, direktor Fonda za humanitarno pravo ciji su clanovi razgovarali sa ljudima koje je policija brutalno zlostavljala. " Takvo ponasanje policije zavisilo je, pre svega, od politickih prilika u zemlji. Narocito je bilo naglaseno prvom polovinom devedesetih godina na Kosmetu i u Sandzaku, prema Albancima i Muslimanima. Osim vrlo karakteristicnih slucajeva torture mi smo registrovali i takve aspekte ponasanja policije koje cak ni Evropski sud za ljudska prava do sada nije u svojoj praksi zabelezio " , iznosi Natasa Kandic.

Fond ima svedocenja vise od trideset ljudi iz Prijepolja koji su prosli torturu. Oni su bili vezivani za radijator, batinani po tabanima i najosetljivijim delovima tela, satima stajali uza zid oslonjeni sa dva prsta, a kao najdrasticniji primer navodi se visesatno navlacenje kapuljace od azbesta preko glave.

Advokati koji su branili ove ljude narocito isticu zloupotrebu policijskog pritvora koji se primenjuje u potpunoj suprotnosti sa zakonom koji kaze da uhapseno lice mora biti privedeno istraznom sudiji " sto pre, a najvise za 72 sata... " Ovo vreme je ostavljeno za slucaj vanredno otezanih okolnosti ( ako je neko uhapsen na vrhu snezne planine, naravno da treba dosta vremena da bi bio priveden). " Ova mera se po pravilu zloupotrebljava, pa se cak, nesavesnim ponasanjem policije, produzava na pet dana " , istice advokat Barovic. " Isti ljudi koji vrse torturu uhapseno lice vode kod istraznog sudije ili sudije za prekrsaje i tamo ga cekaju. Skoro po pravilu se mesa privodjenje i pritvaranje pa policija neretko ulazi i u pritvorsko odeljenje pod izgovorom da vrse ispitivanje za neko drugo delo. "

Posto su prituzbe povodom slucajeva iz Kosmeta i Sandzaka stigle i do predsednika Republike Srbije, te 1994. godine je, po njegovom nalogu, Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije formiralo jednu komisiju za ispitivanje opravdanosti prigovora lica koja su dozivela torturu. " Bila je to jedna unutrasnja komisija, jer kod nas uopste ne postoji spoljna kontrola rada policije i Drzavne bezbednosti " , kaze gospodja Kandic. " Bio je jedan pokusaj Odbora za bezbednost Skupstine Srbije da, na osnovu dokumenata Fonda za humanitarno pravo, ovu temu stavi na dnevni red skupstinskog zasedanja, ali ga je vecinski sastav poslanika, koji cine clanovi SPS-a odbio sa obrazlozenjem da se na Skupstini ne moze razmatrati materijal nevladine organizacije. Ubrzo je smenjen i predsednik ovog Odbora Bogoljub Pejcic, clan Srpskog pokreta obnove. "

Clanovi Fonda su pratili rad unutrasnje kontrole, odnosno Komisije na cijem celu je bio pomocnik ministra unutrasnjih poslova Stojan Misic i zapazili sledece: " U slucaju kada je Komisiju vodio pomocnik Misic prigovori su razmatrani ozbiljno; ljudima je receno da nemaju razloga za strah ako identifikuju nekog iz organa unutrasnjih poslova, odnosno, pomocnik ministra im garantuje bezbednost svojom funkcijom. U slucajevima kada u Komisiji nije bio pomocnik ministra, na zrtve je vrsen pritisak, preceno im je, nudjene nagodbe. Dogadjalo se da komisije predvode bas ljudi koje su zrtve vec identifikovale kao pocinioce torture. "

Fond je u ime zrtava torture podneo krivicne prijave nadleznom tuzilastvu u Kraljevu ali: " Ni posle dve godine tuzilastvo nije reagovalo. Od njih smo dobijali odgovore da jos prikupljaju obavestenja, a Komisija unutrasnjih poslova ni do danas nije objavila nikakav izvestaj " , kaze Natasa Kandic.

Za razliku od nas situacija u svetu je sasvim drugacija. Tamo se krsenje zakona od strane policije ogranicava medjunarodnim i nacionalnim instrumentima kao i uspesnom kontrolom rada policije. Od medjunarodnih instrumenata najpoznatiji je Kodeks policijske etike usvojen u UN jos 1979. godine. Nekadasnji visoki funkcioner Interpola Budimir Babovic objasnjava da Kodeks ima samo osam clanova, da pocinje i zavrsava se time da policija mora postupati u skladu sa zakonom. " Interesantan je recimo clan 5, koji naglasava da potcinjenog ne oslobadja od odgovornosti naredjenje pretpostavljenog. "

Sto se tice kontrole rada policije za Babovica je to staro pitanje vezano jos za Juvenala i njegovu upitanost " ko ce nas cuvati od cuvara " . Da bi nadzor nad policijom bio uspesan razlikuju se dve vrste kontrole - interna i spoljna. Tako u Francuskoj Generalna inspekcija policije u svom radu cini ono sto bi radila i spoljna kontrola. Ona se sve vise bavi zastitom gradjana od zloupotrebe policije.

" Najcesci oblik kontrole su nezavisne komisije imenovane od strane najvisih drzavnih organa, nezavisne u odnosu na policiju, sto garantuje da ce ta kontrola biti objektivno i sprovedena " , istice Babovic i navodi primer Kanade: " Javna komisija Kraljevske zandarmerije, osnovana 1986. godine, organ je nezavisan u odnosu na policiju. Komisija ima punu inicijativu i samostalnost. Moze da uzima u razmatranje i slucajeve do kojih je dosla cak i na osnovu pisanja stampe i policija je duzna da joj dostavi sve ono sto je neophodno za njen rad. Kvebek, pak, ima zaseban sistem kontrole, gde u svakoj opstini postoji Komitet za policijsku etiku a cine ga 15 clanova - pola su policajci a pola civili. "

U evropskim zemljama veliki znacaj ima Evropska unija i aktivnosti Saveta Evrope koji je propisao vrlo stroga pravila, obavezujuca za sve zemlje clanice. Tako je pre nekoliko meseci Evropski sud kaznio drzavu Francusku zbog slucaja diskriminacije na rasnoj osnovi. Kao poseban kuriozitet Babovic navodi slucaj Danske gde se kontrola policije vrsi na nivou distrikta. " Nadlezni ministar je osamdesetih godina sproveo istrazivanje da li je potrebno formirati posebnu komisiju. Rezultati su pokazali da na jednog policajca dodje jedna zalba svake 34 godine. Odustalo se od posebne komisije a objasnjenje mislim da nije ni potrebno " , kaze Babovic.

Kod nas ne samo da komisije ne rade vec osteceno lice ne moze ni da dodje do pravde. Takav je slucaj Munira Sabotica iz Novog Pazara. Ovog Muslimana su pripadnici Drzavne bezbednosti pretukli kako bi ga prisilili da se pojavi kao svedok u procesu koji se vodio protiv dvadeset petorice Pazaraca, Muslimana optuzenih za organizovanje vojnih stabova Stranke demokratske akcije.

Posto javni tuzilac nije hteo da pokrene postupak protiv lica iz DB-a, Sabotic je podneo privatnu tuzbu protiv tri lica ove sluzbe zbog nanosenja teskih telesnih povreda. Sudski proces se oduzio na dve godine i ovih dana je okoncan oslobadjajucom presudom lica koje je pretuklo Sabotica. Njegov advokat Milan Vukovic istice da sudija koji je vodio postupak ne samo da se nije drzao pravila postupka vec je i vidno bio na strani Drzavne bezbednosti, ne uvazavajuci nijedan od dokaza koji su sudu predoceni. On smatra da u slucajevima sa Kosova i iz Sandzaka, gde se pojavljivao kao branilac, postoji uocljiva sprega policije, tuzilastva i suda, odnosno podredjenost i strah suda u odnosu na policiju. Zato mnogi branioci ove procese nazivaju i policijskim procesima.

Kod slucaja Sabotic u Fondu isticu da ce se obratiti Komitetu protiv torture u Zenevi jer je SRJ, pored ratifikovanja Medjunarodne konvencije protiv torture, potpisala i akt kojim priznaje nadleznost komiteta u Zenevi.

U Fondu za humanitarno pravo isticu da se u javnosti nista ne zna o onome sto se '91. i '92. godine dogadjalo u Vojvodini, u pogranicnim podrucjima sa Hrvatskom, gde su bile stacionirane specijalne jedinice MUP-a Srbije.

Recit primer je selo Kukujevci za koje se vezuje " rad " stotinak specijalaca sa sremskomitrovackim supovcem Nenadom Bucinom na celu. Niko ne zna sta je bio zadatak ove jedinice ali se zna sta je " radila " . Odvodili su ljude iz sela prema zeleznickoj stanici gde su tukli i prebili vise od 40 ljudi, zbog cega se njih 35 iselilo. Posle njihove prijave i zalbi u Sidu jedinica je promenjena, maltretiranje prestalo i gradjanima Kukujevaca receno da je Bucin uhapsen. Fond je 1994. godine taj podatak proverio i saznao da je Bucin samo vracen na poslove koje je u sremskomitrovackom SUP-u obavljao i pre rata.

Ako se sa aspekta torture posmatraju poslednje godine lako se uocava da se delovanje policije polako usmerava protiv " unutrasnjeg neprijatelja " aktuelne vlasti, sto ce reci protiv opozicije. U poslednjim dogadjajima u Srbiji na desetine ljudi je uhapseno zbog svog politickog misljenja i u zatvoru drzano od sedam do trideset dana. Mnogi od njih su dobili batine a najdrasticniji je slucaj Dejana Bulatovica koji je na protestima nosio lutku predsednika Milosevica.

" Imala sam priliku da ga posetim u zatvoru. Ono sto sam videla i cula od njega nesto je sto se nikada nije dogadjalo ovde u mirnodopskim uslovima " , iznosi gospodja Kandic. " Ono sto je njemu uradjeno ne samo da je cist oblik torture vec i nesto vise. To je prava patologija. I pored toga sto u svakoj torturi ima patologije, ovaj slucaj zabrinjava ( posle maltretiranja i nanosenja teskih telesnih povreda batinanjem jedan policajac mu je nabio palicu u anus uz reci - " sad ces ti da vidis kako izgleda ono sto si ti radio predsedniku... " ). Strasno je to sto je taj patoloski cin izvrsen u vezi sa predsednikom Srbije a da se niko od zvanicnika nije oglasio. "

U ovaj slucaj se umesala i lekarska etika. Advokati Barovic i Vukovic isticu da je posle ove torture policija pozvala sluzbu hitne pomoci ciji je lekar Bulatovica odmah uputio u Urgentni centar. Tamo je lekar konstatovao samo lakse telesne povrede (sve ovo se desavalo pre nego sto je Bulatovic priveden sudiji za prekrsaje). Jos uvek uprava zatvora advokatima nece da preda medicinsku dokumentaciju iako je to protivzakonito. " Cak nam prvih pet dana nisu dozvolili ni da ga posetimo (u vreme kada tece rok za zalbu), a nakon toga posetu su omogucili u prisustvu policajca, sto je takodje nezakonito. Tako mu je povredjeno pravo na odbranu, na lecenje i na bilo kakvu pomoc " , smatra branilac Barovic. " Time se pokazuje da su zakoni samo dekoracija a primarna je samo politicka volja vlasti. Jos svojevremeno je Stane Dolanc (nekadasnji ministar unutrasnjih poslova SFRJ) smislio da se cela Jugoslavija proglasi carinskom zonom kako bi policija uvek mogla da vrsi pretres lica i premetacinu stana iako je to dozvoljeno samo ako se protiv lica vodi krivicni postupak. Nijedna od postjugoslovenskih drzava nije ukinula te odredbe.

Za ovog advokata jedino resenje koje bi sprecilo ovakva ponasanja bilo bi da lice koje se lisava slobode odmah ima pravo na advokata, pa cak i lice koje nije liseno slobode vec se samo poziva na takozvani informativni razgovor. " U ustavu ima jedna odreba koja kaze da svako ima pravo na pravnu pomoc u svakom postupku, sto ukljucuje i postupak u policijskoj stanici. "

Vredi pomenuti da je Ustavni sud Makedonije ukinuo, bas ovih dana, clan Zakona o krivicnom postupku i onemogucio policiju da ljude privodi na informativni razgovor bez sudskog naloga. Cak i u Hrvatskoj postoji ustavno resenje o nepostojanju policijskog pritvora, ali Hrvati ne bi bili nasa " braca " da nisu utvrdjivanje identiteta produzili na sest dana.

Ovakve zakonske finese i zackoljice dovoljno ukazuju sta je zakonodavcu u stvari bila namera, pa onda ne cudi ni opaska profesora dr Momcila Grubaca iz Novog Sada da " ako hocete da znate kakva su ljudska prava u jednoj zemlji, nemojte citati Ustav, vec Zakon o krivicnom postupku koji je pravi seizmograf ljudskih prava " .

Ocigledno da ovih dana u Beogradu ne treba ni citati Zakon o krivicnom postupku, vec samo izaci na ulice i svima ce biti jasno kakva su u ovoj zemlji ljudska prava. Ako ne podlegnete torturi.

Svetozar Stojanovic

Zavera rezima protiv drzave

Za razliku od Istocne Evrope, srbijanski komunisticki etatizam nije se urusio nego - samo " transformisao " i tako u sustini ocuvao ( " pseudomorfoza " ). Rec je o sistemu u kome jedna grupacija ima monopol kontrole nad drzavom i pomocu nje nad ekonomijom i ostalim oblastima drustvenog zivota. Da bi se prikrio (kriptokomunizam), srbijanski rezim je isprva bio preuzeo demokratsku formu. Medjutim, dok je 1991-92. jos delovao u protodemokratskom obliku, rezim ga je kasnije sveo na demokratsku fasadu ( " demokraturu " ), da bi najzad otvorenim forsiranjem JUL-a i falsifikovanjem lokalnih izbora odbacio i te kulise.

U pitanju je ni manje ni vise nego zavera vladajuceg rezima protiv ustavnopravnog poretka sto ga je sam uspostavio. Na zaprepascenje vlastodrzaca i mnogi doskorasnji podanici poceli su da im pruzaju odlucan otpor. SRBIJA SE PRED MILOSEVICEM SAGINjATI NECE! Iz masovnog gradjanovanja nastaje sirok POKRET ZA DEMOKRATSKU SRBIJU (PDS). On se ne zadovoljava vaspostavljanjem protodemokratske forme, da o demokratskoj dekoraciji i ne govorimo, vec se bori da uklanjanjem rezima omoguci istinsku demokratizaciju Srbije. Postavlja se odsudno pitanje: po cijem nalogu i sa cijim znanjem je organizovana antidrzavna zavera? Zahteva se politicka, pravna i moralna odgovornost (i) za tu kriminalizaciju rezima.

Zasto se Milosevic iscudjava onome sto ga je snaslo, kad je vec licno monopolisao odlucivanje cak i o velicini drzave, drzavljanstvu i granicama, ratu i miru, vanrednom stanju, odnosu prema svetu, pa i transgeneracijskim posledicama takve politike!

Milosevicev odnos prema demokratskom Zapadu kretao se u rasponu od arogantne, preko brzoplete i panicne, do kapitulantske improvizacije. Posto je ovih dana video da vise ne predstavlja cak ni korisno sredstvo za Zapad, on se u skladu sa svojim radikalnim i bezobzirnim oportunizmom odlucio da krene suprotnim smerom, ponovo u ime populisticki shvacene " nacionalne suverenosti i nacionalnog dostojanstva " . Samo, da li su realne sanse za vracanje od kapitulacije do arogancije? Koliko ce jos vremena, energije, patnje i zrtava Milosevic straciti svom narodu u nastojanju da izvrda neminovnost!?

POKRET ZA DEMOKRATSKU SRBIJU bori se za pluralisticku drzavu i trzisnu privredu integrisanu u Evropu, ne zato sto to zahteva inostranstvo (cak i kad se radi o zemljama-saveznicama u dva svetska rata), nego zato sto je nas narod vec ziveo u takvim uslovima u prvoj polovini veka i zato sto dobro zna da mu spasa i napretka nema bez oslonca na tu tradiciju.

Za konacan uspeh POKRETA ZA DEMOKRATSKU SRBIJU, po mom misljenju, od kljucne vaznosti su jos najmanje tri uvida:

Demokratsko-opozicione partije cine tek njegov zamajac i okosnicu, on je mnogo siri i snazniji od njih.

Spontano nastale oblike Pokreta valja sto pre pretvoriti u trajne institucije " gradjanskog drustva " , neophodne kako za promenu vladajuceg rezima i sistema, tako i za kontrolu buduce pravne i demokratske drzave.

Primitivne antikomunisticke parole samo stete demokratskim snagama. Vecina naroda ne vidi ceo svoj zivot pod komunizmom kao saucesnicki promasaj, politicki i moralni. Zbog toga u kritici stalno valja praviti razliku izmedju odlucujucih, privilegovanih i korumpiranih rezimskih kadrova, s jedne, i mase njegovih pristalica i biraca, s druge strane. Ovim potonjim treba staviti do znanja da ce i posle promene rezima i sistema zadrzati radna mesta i polozaje ukoliko za njih imaju kvalifikacije. Utoliko pre, sto su mnogi njegovi clanovi i glasaci iskreno, mada pogresno, dugo verovali da podrzavajuci SPS podrzavaju svojevrsnu zamenu za socijaldemokratiju i istodobno glavnog garanta srpskih prava i interesa. Ipak, dalju saradnju sa vlastodrscima sve je teze ljudski razumeti, s obzirom na katastrofu koju smo doziveli, kao i na cinjenicu da napustanje rezima sada ne predstavlja nikakav ozbiljniji rizik.

# Slobodan Ikonic